Izvor: eKapija | Petak, 13.11.2009.| 12:48
Izdvojite članak Odštampajte vest

Radivoje Nijemčević, "Spiegelfeld International" - Zainteresovani smo za izgradnju socijalnih stambenih objekata u Beogradu

Radivoje Nijemčević (Foto: b)

Beogradskom tržištu nekretnina, ali pre svega stanovnicima naše prestonice, nedostaju stambene zgrade sa standardizovanom cenom zakupa. Malobrojni su primeri investitora koji sve stambene jedinice u jednoj zgradi rentiraju, a i postojeći objekti tog tipa namenjeni su samo odabranoj klijenteli. Izgradnju takvih objekata za širu zajednicu morao bi da, uz ulaganja privatnih investiora i povoljne bankarske kredite, podrži i javni sektor, odnosno grad ili država, smatra Radivoje Nijemčević, direktor srpskog ogranka austrijske kompanije za proment nekretnina "Spiegelfeld" koja je zainteresovana za takav projekat.

- "Spiegelfeld" već duže vreme razmišlja da nađe lokaciju i animira zainteresovane strane za učestvovanje u izgradnji, u kojoj bi izgradnja kvadratnog metra takvih objekata morao da košta od 600 do 800 EUR. Uz takvu računicu kasnije rentitranje stana od 50 m2 ne bi koštalo više od 250 EUR. U tom projektu moraju učestvovati investitor, banka i država, ali i budući zakupac, koji bi mogao da uloži minimalnu sumu novca, recimo i svega 5.000 EUR, a ostatak da otplaćuje na 20, 30 godina kao zakup. To je jedna od varijanti koja je primenljiva na srpskom tržištu i koja nije klasični zakup, jer jednoga dana ti stanovi prelaze u ruke zakupaca - kaže Nijemčević, naglašavajući da je u zapadnim zemljama takav model itekako učestao kod finansijski sposobnih zakupaca.

Sagovornik "eKapije" objašnjava da bi bilo dovoljno početi sa uzgradnjom oko 500 stanova površine od 60 do 80 m2, a kompleks bi trebalo da ima supermarket, obdanište i sve neophodne sadržaje za kvalitetan socijalni život.

- Naravno, potrebno je obezbediti i agenciju koja će voditi računa o održavanju takvih zgrada. Ti stanovi nisu socijalni u smislu manjeg kvaliteta gradnje, ili uslova stanovanja.

Radivoje Nijemčević (Foto: b)

Zinshaus

U Beču se skoro 60% stanova nalazi se pod zakupom, a razlog tome su i tzv. zinshaus, odnosno zgrade građene za vreme Austrougarske monarhije, od 1860. do 1914. godine, koje su danas u privatnom vlasništvu, a daju se u višedecenijski zakup. Njihova specifičnost je, kaže Nijemčević, vreme gradnje, vlasnička struktura i zakonska regulativa po kojoj funkcionišu. Takvi objekti se danas nalaze po celom Beču, odnosno svim njegovim prstenovima.

- Za takve "zinshaus" zgrade postoji poseban zakon, koji kompletno reguliše uslove rentiranja. Cena zakupa je oko 4,7 EUR po m2, a varira u zavisnosti od lokacije, same zgrade, kvadrature, spratnosti, pogleda. Svi troškovi se plaćaju dodatno, a postoji i mogućnost prenosa stanarskog prava pod uslovom da je osoba prijavljena na toj adresi. Zahvaljujući strogom zakonu, Beč je čak i u uslovima svetske krize ostao stabilan u pogledu cena nekretnina. Važno je napomenuti da vlasnici zgrade imaju ovlašćene agencije koje za njih rade "proprety management" - kaže Nijemčević.

U "zinshaus" uglavnom živi srednii sloj, ali zgrade imaju i veće i luksuznije stanove koje zakupljuju imućniji stanovnici Beča.

Radivoje Nijemčević (Foto: b)

Prema rečima Nijemčevića, ti objekti su odličnog kvaliteta, sa zdravim materjalima i plafonima do 4 m, a maksimalna spratnost jer P+4. Kada su građene, vodilo se računa da spoljašnjost bude impozantna, dok se o opremanju enterijera vodilo manje računa, a uglavnom su to bile jedinice manje površine.

- Kada su privatni investitori, pre 20, 30 godina, počeli da ih otkupljuju od tadašnjih vasnika, počeli su da ih renoviraju, opermaju, izdaju, a onda su ceo paket prodavali. Neki od njih kupovali su po 200 stanova, a samo "Spiegelfeld" je pre nekoliko godina prodao 67 zgrada - rekonstruisanih, sređenih, iznajmljenih.

Interesantno je, kaže Nijemčević, da su mnoge zgrade imale potkrovlja koja nisu bila iskorišćena i čije sređivanje je takođe bilo zakonski regulisano. Međutim, ti stanovi kasnije su se prodavali po znatno višim cenama, odnosno nisu pripadali kategoriji "zinshaus".

- Ja sam pokušao da u Beogradu pronađem makar jedan objekat sličan tipu "zinshaus", ali nisam uspeo jer ne postoji vlasnička struktura kao u Austriji, odnosno zgrada u kome postoje samo zakupci. U Srbiji je taj proces, zbog nacionalizacije, bio dosta drugačiji- zaključuje Nijemčević.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.