Izvor: eKapija | Četvrtak, 12.12.2019.| 15:35
Izdvojite članak Odštampajte vest

Toplana, toplotne pumpe, gasni kotlovi, ili kombinacija više izvora? - eKapija istražuje za koje sisteme grejanja se odlučuju investitori i zašto

Ilustracija (Foto: Alexander Raths/shutterstock.com)
Grejanje se kao tema u žiži pojavi uvek sa dolaskom hladnijih dana. Oni koji imaju tu mogućnost da biraju, vagaju na koji način će im biti najjeftinije da se ogreju ove sezone. Sa druge strane, oni koji nemaju izbor, trude se da se prilagode, kako im cena grejanja ne bi previše uticala na kućni budžet.

Prema informacijama Agencije za energetiku Republike Srbije, prosečna procenjena potrošnja za grejanje u Srbiji iznosi 150 kWh/m2.

- Za grejanje prosečno izolovanog stambenog prostora od 60 m2 na 20 stepeni u toku 16 sati dnevno u celom stanu, 180 dana u grejnoj sezoni, potrebna je energija od oko 9.000 kWh - navode u Agenciji.

Za navedene uslove, najniže troškove imaju oni koji se greju na drva, ali tamo gde je cena ogreva niža, a peći novije i efikasnije. Tada će morati da izdvoje 38,3 hiljade dinara za sezonu. Ako to nije slučaj, biće im potrebno mnogo više - 62.000 dinara.

Za grejanje na ugalj potrebno je izdvojiti 48.000 do 52.000 dinara, a na gas 42.000 dinara. Oni koji biraju pelet, koji sagoreva u efikasnim pećima, potrošiće oko 60.000 dinara.

Domaćinstva koja koriste termoakumulacione peći (TA) mogu da očekuju troškove od 48.000 dinara, ali samo ukoliko koriste jeftiniju noćnu struju. Korišćenje skuplje električne energije samo tokom dva sata dnevno, uvećaće troškove za 44%, pa će oni iznostiti oko 69.000 dinara.

Agencije za energetiku Republike Srbije navodi da najveće troškove energije za grejanje imaju domaćinstva koja koriste električnu energiju direktno u grejnim telima i kotlovima za etažno grejanje, propan butan gas i lož ulje.

- Za nabavku energenata ili energije, koja je potrebna za grejanje prosečnog stana tokom cele sezone, ona moraju izdvojiti 128.000 dinara za električnu energiju, 127.000 dinara za propan butan gas, odnosno 120.000 dinara za lož ulje - navodi se.


Za koje sisteme grejanja se odlučuju investitori?

S obzirom na to koliko stanovništvo vodi računa o računima za grejanje, razumljivo je da su ovu potrebu prepoznali i investitori. Prateći trendove, sve više pažnju posvećuju energetskoj efikasnosti, kako samih zgrada, tako i sistema koje koriste. Naravno, u svemu ovome veliku ulogu ima i svest o zaštiti životne sredine.

Tako zaduženi za projekat Paunov dom, odnosno Paunov breg, naglašavaju da je osim sistema grejanja bitno i kako je objekat energetski isprojektovan, odnosno izolovan, te koliko je predviđeno da je potrebno utrošiti energije za njegovo zagrevanje.

- Odatle polazi cela efikasnost sistema - kaže arhitekta u kompaniji Paunov Dom Jelena Kasavica i dodaje: - Za stambene objekte na teritoriji Beograda, ukoliko postoje tehničke mogućnosti za priključenje na gradsku mrežu Beogradskih elektrana, onda to i sprovedemo. U skladu sa našim dosadašnjim iskustvom, to je jedan od najoptimalnijih i najkomfornijih načina grejanja koje korisnik može da dobije. Vrlo se efikasno pokazao obračun potrošnje po utrošku, te naši kupci nisu opterećeni visokim računima tokom cele godine. Ukoliko, ipak, tih mogućnosti nema, koristimo sisteme grejanja toplotnim pumpama. Na ovaj način kupcima je omogućeno da direktno utiču ne samo na potrošnju, već i na željenu temperaturu u pojedinim prostorijama, što sa toplanama nije moguće.

Napominje i da su do sada izbegavali grejanje na električnu energiju, kao jedan, kako kaže, od najneracionalijih sistema.

Prilikom izgradnje novih stambenih objekata investitori se odlučuju za sistem centralnog grejanja ukoliko postoji priključak na lokalni toplovod, kažu iz Konstruktor grupe. Navode da se, ukoliko nema mogućnosti priključka na toplovod, opredeljuju za sistem sa toplotnim pumpama vazduh-voda, kojima daju prednost.

Navode i da svaki od sistema ima svoje prednosti i mane.

- Prednosti sistema centralnog grejanja su manji priključak objekta na električnu energiju; manji troškovi održavanja sistema; plaćanje grejanja po utrošenoj energiji (kalorimetri) i niža cena instalacije u izgradnji objekta. Sa druge strane, nedostaci su što je grejanje ograničeno na trajanje grejne sezone, dešavaju se prekidi grejanja u noćnom periodu i visoka je participacija za priključak - navode iz kompanije.

Dodaju da su prednosti sistema toplotne pumpe vazduh-voda mogućnost rada sistema u režimu grejanja i hlađenja, mogućnost zagrevanja sanitarne vode, kao i to što sistem radi po želji korisnika (podešavanje vremena, režima rada i temperature).

Nedostaci su veći priključak objekta na elektromrežu, viši troškovi održavanja i značajno povećanje potrošnje energije pri ekstremnoj hladnoći.


Šoping centri i poslovni prostor


Kada je reč o šoping centrima i poslovnom prostoru, pažnja ovoj temi poklanja se podjednako. Tako iz kompanije Delta Real Estate kažu da u svojim objektima vrše racionalan izbor energenta u smislu dostupnosti i isplativosti, kao i izbor optimalnog koncepta grejanja i klimatizacije u vezi sa potrošnjom izabranog energenta.

- Primenjeni koncept u Delta Planet Banja Luka i Delta Planet Niš je koncept toplotnih pumpi, koje od 1 Kw električne energije kao energenta proizvode 3Kw toplotne energije, klima komora i VRF sistema u kome se preko visoko efikasnih rotacionih rekuperatora maksimalno koristi toplotna moć odsisnog vazduha. Primenom prirodne ventilacije i odimljavanja preko ventilirajućih elemenata na fasadi, osim smanjenja troškova na opremi i materijalu za prinudnu ventilaciju, ostvaruje se dodatni benefit u vidu "free coolinga" noću u letnjem periodu - kažu iz kompanije.

Dodaju da je u novoj poslovnoj zgradi, čija je izgradnja u toku, u cilju obezbeđenja optimalno kombinovanih uslova produktivnosti i ugodnosti zaposlenih, izabran koncept gasnih kotlova (grejanje u zimskom periodu), toplotnih pumpi (grejanje u prelaznom periodu i klimatizacija), klima komora i indukcionih aparata.

- Toplotna moć odsisnog vazduha koristi se dvostepeno, osim preko rotacionih rekuparatora vazduh-vazduh i pomoću izmenjivača toplote vazduh-voda, što donosi znatnu uštedu energenata prirodnog gasa i električne energije. Osim ove konceptualne racionalizacije potrošnje energenata, postoji takođe i eksploataciona racionalizacija u vidu postojanja senzora prisustva, senzora ugljen dioksida i otvorenosti prozora, što znači da uređaji za grejanje i klimatizaciju nisu u funkciji ako u radnom prostoru niko ne boravi, ukoliko je nivo CO2 ispod dozvoljenog maksimuma i ukoliko je prozor otvoren.

Dodaju i da u svim objektima postoje savremeni BMS sistemi, koji obezbeđuju profesionalno, racionalno i optimalno rukovanje i održavanje, kao i praćenje potrošnje svih vidova energije.


Korišćenje obnovljivih izvora energije

Iz navedenog se može zaključiti koliko pažnje investitori posvećuju svojim objektima u novogradnji, pa je logičan zaključak da isto treba činiti i u domaćinstvima.

Agencije za energetiku Republike Srbije napominje da pri izboru načina grejanja potražite pomoć stručnjaka:

- Ukoliko ste u mogućnosti, izolujte vaš stambeni prostor i promenite prozore. Ukoliko kupujete nove peći i kotlove, izaberite one koje su energetski što efikasniji.

Sve više se govori i o korišćenju obnovljivih izvora energije (OIE) u sistemima daljinskog grejanja i hlađenja. Ideja je da oni zamene fosilna goriva. Kao rešenje vide se pomenute toplotne pumpe, solarno-termalna rešenja, geotermalna energija, otpadna toplota, kao i biomasa.

Kada je reč o Beogradu, akcenat je na dva važna projekta: proizvodnji toplote iz otpada u Vinči i gradnji toplovoda od Termoelektrana Nikola Tesla A do toplane na Novom Beogradu. Najavljeno je i usvajanje akcionog plana za sistem daljinskog grejanja i hlađenja početkom 2020. godine.

Kada je reč o solarno-termalnim projektima, njih priprema EBRD u Boru, Novom Sadu i Pančevu.

Geotermalna energija takođe je veliki potencijal Srbije, posebno u okolini Subotice, Sremske Mitrovice, Kikinde kao i Bogatić. Ne treba zaboraviti ni Jošaničku banju, Kopaonik, Vranjsku banju.

- Najtopliji je severo-istok zemlje, gde je basen i najdublji, od četiri do 4,5 kilometara. To je potencijal za proizvodnju električne energije. Cena geotermalnih sistema približava se onim konvecionalnim, zahvaljujući sve većem broju proizvođača na tržištu. Konkurencija je učinila svoje, pa su cene povoljnije, posebno kada govorimo o toplotnim pumpama. Period povratka investicije kreće se od jedne do tri godine - istakla je u junu za naš portal prof. dr Ana Vranješ, iz Laboratorije za geotermalnu energiju i energetsku efikasnost Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.