Izvor: eKapija | Utorak, 19.11.2019.| 12:08
Izdvojite članak Odštampajte vest

Novi Sad inteligentni grad - Izbor ili potreba?

Da li je uvođenje modela inteligentnog grada u budućnosti pitanje izbora ili potrebe bilo je pitanje na koje je odgovor pokušao da pruži JP Urbanizam, Zavod za urbanizam iz Novog Sada.

Na Salonu urbanizma, koji je održan u Nišu u organizaciji Udruženja urbanista Srbije, predstavili su analizu pod nazivom "Novi Sad inteligentni grad".

Naime, reč je o pionirskim koracima u našoj zemlji, a analiza pametnih gradova nema sistemska rešenja, niti obavezujuće regulative ni u Evropskoj uniji. Zbog toga ova analiza predstavlja osnov za izradu buduće Strategije inteligentnog Grada Novog Sada.

- Analiza je urađena prošle godine, a ove godine je upotpunjena. Ona je strateški dokument, u kome se jasno vide sve veze između svih javno komunalnih preduzeća, svih uprava, fakulteta, i svih drugih činilaca, koji čine jedan grad inteiligentnim, u svrhu poboljšanja života samih građana - pojasnio je za eKapiju direktor preduzeća Dušan Miladinović.

Istakao je da je reč o optimizaciji sistema i uštedi, ali i o podizanju kvaliteta u svim nivoima života. Kako se navodi u analizi, u gradovima će u bliskoj budućnosti živeti 70% svetske populacije, pa je veoma važno da savremeni grad bude po meri čoveka. U tome svoju ulogu ima model pametnog grada.

Tim povodom u Novom Sadu je osnovana radna grupa, a izdati su i određeni pravilnici, preuzeti od Evropske unije.

- Analiza je vrlo kvalitetna i vrlo potrebna, a svakako će se crpeti svi njeni delovi koji će se kasnije koristiti za prave projekte u određenim strukama i, naravno, za traženje novca iz fondova za unapređenje sistema inteligentnih gradova - rekao je Miladinović, napominjući da analiza služi da svi vide pravu povezanost između svih činilaca grada, odnosno da svako pojedinačno utvrdi u kakvoj je vezi sa drugim činiocima, bilo da je u pitanju saobraćaj, infratruktura ili nešto treće.
Koordinaciono telo

Pored primene informaciono-komunikacionih tehnologija i infrastrukture, analizirano je i ozelenjavanje, urbanističko uređenje, socio-ekonomski aspekt i zaštita životne sredine.

Primer je ozelenjavanje prostora. Predlaže se postavka različitih vrsta senzora, koji bi prikupljali informacije sa terena. Oni bi se slivali u bazu podataka, gde bi dolazile i druge informacije. Ona bi bila osnov za izradu različitih pametnih aplikacija, koje bi olakšale planiranje, uređenje i održavanje gradskih sistema, a samim tim i život ljudi u gradu.

Kako smatraju autori analize, prožimanje ove teme kroz mnogobrojne oblasti otežava pravno normiranje jednim aktom, pa će biti potrebno analizirati ovu temu kroz regulativu u konkretnim oblastima. Takođe, veruju da će izmenama Zakona o planiranju i izgradnji biti definisan termin inteligentnog grada, kao i osnovne smernice za podzakonske akte.

Analiza predlaže i osnivanje koordinacionog tela na nivou grada, odnosno njihovo osnivanje za pojedinačne infrastrukturne sisteme, čime će se pospešiti razmena i protok informacija.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.