Izvor: AG Nekretnine | Sreda, 28.10.2009.| 14:38
Izdvojite članak Odštampajte vest

(AG Nekretnine) Poznata svetska projektantska kuća WATG konačno i u Srbiji – realizacija projekta BEKO

Razvoj hotelske industrije u Srbiji se nalazi na začelju liste razvoja nekretnina. Ugostiteljski projekti su za sada i dalje malobrojni i predstavljaju inicijative samo najhrabrijih developera. Započinje razvoj višenamenskog kompleksa BEKO. WATG, istaknuta svetska projektantska firma, odigraće ključnu ulogu u razvoju i realizaciji tog kompleksa. Činjenica da WATG radi na jednom hotelskom projektu u Srbiji omogućiće da Srbija, a naročito Beograd, steknu prestižan status na svetskoj mapi razvoja hotelske industrije.

Od svih oblasti arhitektonskog dizajna, ugostiteljski sektor je istovremeno jedan od najglamuroznijih i najizazovnijih. Sa svojim internacionalnim lokacijama, obrazovanom klijentelom, stručnim operaterima i atraktivnim budžetima, čini se da predstavlja vrhunsku nirvanu profesionalnih dizajnera.

Uprkos činjenice da predstavlja jedan od najzdravijih privrednih sektora - turizam se razvijao po prosečnoj stopi od 15% godišnje u poslednjih 30 godina, loša strana jednačine je da potražnja za hotelskim sobama oscilira cikličnom regularnošću od suviše malo do suviše mnogo kreveta kako ponuda premašuje potražnju. Spoljni faktori kao što su kreditna kriza, skraćivanje odmora i poslovnih putovanja, izbijanje gripa, lokalno narušavanje bezbednosti, pa čak i klimatski fenomeni, utiču na tip dizajnerskog rada i lokaciju izvođenja radova. Međutim, smanjeni broj noćenja ima pozitivan efekat: omogućuje starijim zdanjima da budu renovirana i da se reinvestiraju neoporezovani fondovi za održavanje. Otuda, kako se potražnja za arhitektonskim uslugama usporava, tako potražnja za uslugama unutrašnjeg uređenja raste.

Dobitna pravila

Novi hotelski dizajn ima još jednu funkciju. Može delovati kao pokazni slučaj za nacionalne težnje i kulturnu svest. Ovo naročito važi za zemlje u razvoju. Nova destinacija obično stremi da bude isto tako moderna i savremena kao uočena konkurencija, ali kako ta destinacija sazreva ona teži da se fokusirna na pronalaženje sopstvenog kulturnog identiteta.

Pošto hoteli u velikoj meri predstavljaju mesta gde se spaja spoljni svet i lokalna zajednica, u zreloj fazi turističkog razvoja neke destinacije dizajn jednog hotela se često koristi da ojača lokalnu kulturu i nacionalni ponos. Ovo je u oštrom kontrastu sa ranim fazama razvoja turizma kada društvene zajednice često pokušavaju da postignu mešavinu tradicije i savremenosti, što nije uvek sasvim uspešno.

Dok mora da odgovori na promenljivu investicionu klimu i potrebu za lokalnim identitetom, hotelski dizajner treba da potčini sve lične aspiracije ka dizajnu i da se seti da je sadašnji klijent budući hotelski gost i da, za razliku od mnogih drugih građevinskih tipova, postoji jedan jedini razlog za izgradnju hotela: profit.

Složena priroda razvoja hotela može se uočiti u čitavom dijapazonu potrebnih stručnih dizajnerskih sposobnosti. Na nacionalnom nivou, turizam može dati značajan doprinos bruto nacionalnom proizvodu i treba da se posmatra na makro nivou transporta i novih radnih mesta. Na nivou urbanističkog projektovanja hotel predstavlja jednu značajnu celinu: njegovo generisanje saobraćaja, logistika i komercijalni značaj, sve to utiče i deluje na susedno okruženje.

U arhitektonskom pogledu, hotel treba da ispuni svoju finanskijsku investiciju kako u pogledu kapitalnih tako i u pogledu operativnih troškova, a da istovremeno ponudi atraktivan izgled koji zatim treba da potraje u narednih 50 i više godina. Takav imidž može biti izazovan ili konzervativan zavisno od vizije developera i fleksibilnosti postojeće kontrole planiranja.

Iz perspektive unutrašnjeg dizajna, postoji isti takav izazovan ili konzervativan izbor Mada su retko kada ograničeni kontrolom planiranja, vlasnici ili operateri se obično opredeljuju za ovog drugo. Doduše, većina kompanija koje vode velike hotele imaju stroga ograničenja u pogledu svog kućnog imidža što u velikoj meri predupređuje odstupanja od bezbednog i normalnog.

Gornji razlozi su verovatan razlog zašto malobrojni hoteli mogu tvrditi da su sinonim modernog. Pošto se „internacionalni” stil podstiče dostupnošću ponude i cene modernih materijala pre nego lokalnim karakterom ili identitetom, moderne građevine postaju anonimne kao i moderni automobili. U gradskom kontekstu malobrojni operateri su zadovoljni kada upravljaju posedom koji je neupadljiv u odnosu na okolne poslovne ili komercijalne zgrade.

lokacija BEKO, ispod Kalemegdana

WATG i Beko

Za svoje 64 godine postojanja, WATG je imao privilegiju da radi po celom svetu na svim permutacijama ugostiteljskog dizajna, od najprestižnijih poput hotela Emirates Palace u Abu Dabiju (www.emiratespalace.com) do najskromnijih butik hotela. Obalska i golf odmarališta, skijaške lože, centralni gradski mešoviti, poslovno-stambeni kompleksi i pribežišta na skrivenim ostrvima, sve to čini proizvodni repertoar kompanije WATG. Sa ovakvim širokim asortimanom tipova proizvoda i svetskih lokacija, firma je postala stručnjak za mnoge različite stilove i u stanju je da odgovori na najraznovrsnije klimatske uslove. Poslujući na taj način, postala je sinonimno čuvena zbog svog nedostatka zaštitnog znaka, uglavnom preferirajući simpatično u odnosu na ekstrovertno.

Projekat BEKO u Beogradu je savršen primer mešavine dizajnerske stručnosti potrebne da se fabrika iz tridesetih godina prošlog veka transformiše u moderan gradski hotel. Njegov istorijski arhitektonski stil „savremenog pokreta” i komšija iz Nacionalnog nasleđa, Kalemegdan, stvaraju sjaju priliku da se pruži značajan doprinos toj zoni grada, i u stilu i u formiranju novog merila vrednosti okolnih nekretnina.

Ali takva transformacija mora biti i ekonomski isplativa. Trideset procenata prizemlja svakog hotela je dohodovno neproduktivno. Dvadesetpet procenata njegove investicje su unutrašnja oprema, nameštaj i uređaji. Doduše, jedan hotel je delom fabrika, delom pozorišna postavka. Kao fabrika, on radi veoma efikasno sa svim uštedama, bilo da se radi o prostoru, radnim mestima, vodi, energiji ili otpadu, na donjoj crti. Kao pozorišna postavka on treba da obezbedi ambijent za opuštanje ili poslovnu prodornost, mora lako da menja raspoloženja od jutra do večeri, od zime do leta. Mora biti privlačan usamljenom putniku isto koliko i gomili konferencijskih delegata a da ne uskraćuje uživanje nikome od njih.

Posmatranje projekta BEKO u smislu kontrasta između funkcionalnih zahteva zgrade i njenih estetskih potencijala pruža uzbudljive projektantske mogućnosti. Najprigodnije je da se stara fabrika odeće osveži kao novo ugostiteljsko sastajalište Beograda i nešto najprijatnije što u ovoj eri održivosti i šarma starog stila iz 30-ih godina prošlog veka treba sada da postane pomodarski šik i u skladu sa idealom „bezvremene elegancije“, za kojom tako prebiraju vrhunski operateri.

John Elliott, RIBA Senior Vice President

WATG

Jelliott@.com

izvor :

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.