Prenamena napuštenih objekata i promena navika građana rešenje za moderne prestonice na Balkanu

Urbanistički razvoj Beograda i Zagreba bile su teme okruglog stola koji je organizovao magazin Real Estate. Govorilo se o sličnostima i razlikama između dve prestonice, kao i o očekivanjima u budućnosti.

Jadranka Veselić Bruno, specijalna savetnica Zavoda za prostorno uređenje Grada Zagreba istakla je da su ekonomske i socijalne promene menjali strukturu grada, te da su potrebni novi oblici razvoja.

- Izazovi su napuštena područja ili neiskorišćeni prostori u centru grada. Zbog toga smo doneli novu razvojnu urbanu strategiju Zagreb 2000+, koja podrazumeva strateške gradske projekte, odnosno uređenje prostora koji doprinose razvoju grada - rekla je Veselić Bruno.

Istakla je i da je Grad partner u realizaciji, ali da to ipak nije dovoljno efikasno.

- Potrebna nam je prenamena objekata, koji će privući ljude, i stanovnike, ali i turiste, kao što su biblioteke, sportski objekti, scene i tako dalje. To je posebno interesantno u blokovima: Badel, Parolmlin, Zagrebački velesajam i tako dalje - navela je Jadranka Veselić Bruno.

Napomenula je da je prvenstveno potrebno utvrditi kriterijum i proceduru, a neophodno je i da postoji interakcija sa relevantnim učesnicima.

Marko Stojčić, glavni urbanista Beograda, kazao je da su Beogradu, zbog velikog priliva stanovnika kao posledica ratova, problem postala nelegalna ili neformalna naselja i da je to osnovna razlika u odnosu na Zagreb. Istakao je i da ona narušavaju koncept glavnog grada, te da su trenutno najveća prepreka.

- Sa druge strane, 25% teritorije, posmatrajući sve gradske opštine, nije izgrađeno. Trenutno je 300 planova detaljne regulacije u izradi, a očekujemo da će za četiri godine biti 100% pokrivenost planovima - naveo je Stojčić.

Dodao je i da je zadatak koji je potrebno sprovesti redefinisanje planova u okviru formiranih naselja, izuzev na Novom Beogradu.

- Trenutno se realizuje 2.000.000 m2 u gradu, a suočavamo se sa problem nedovoljen infrastrukture. Takođe, četvrtina teritorije Beograda mora biti pokrivena šumama, a 12% teritorije bi trebalo da se pošumi, što znači 1% godišnje - kaže glavni urbanista.

Veliku pažnju izazvao je plan detaljne regulacije na mestu nekadašnjeg IMT-a. Stojčić je rekao da se očekuje da bi za 2,5 do tri godine lokacija trebalo da bude spremna za izgradnju.

Kada je reč o nedostatku parking mesta i gužvama u saobraćaju smara da je potrebno promeniti navike građana, da se više koristi bicikl. Neizbežna tema bio je i metro.

- Usvojena je odluka o izradi Plana generalne regulacije šinskog sistema, koji se odnosi na tramvaj i metro. Očekujemo da bi 20% ljudi iz autobusa prešli u metro. Takođe, verujemo da će se na pozicijama novih metro stanica razviti 40 novih mini centara, sa novim javnim sadržajima - rekao je Marko Stojičić.

Kao drugi važan projekat pomenuo je linijski park, koji će se sa 4,5 kilometara prostorati na 40 hektara od Beton hale do Pančevačkog mosta, na mestu stare pruge.

- Nadamo se da će ovo posebno biti zanimlivo za bicikliste, koji bi mogi da koriste ovaj koridor - rekao je Stojčić.

Aleksandra Kekić