Izvor: Dnevnik | Nedelja, 05.05.2019.| 14:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

Novi Sad dobija gradsku bolnicu - U planu i osnivanje centara za palijativnu negu u Vojvodini

Ilustracija (Foto: miamia/shutterstock.com)
Nedavno usvojenim novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti Pokrajina je dobila nove nadležnosti i time će praktično u potpunosti kontrolisati ceo zdravstveni sistem na teritoriji Vojvodine, osim apoteka koje ostaju u nadležnosti lokalnih samouprava, piše Dnevnik.

Nakon usvajanja novog Plana mreže zdravstvenih ustanova, doći će do spajanja nekih domova zdravlja i opštih bolnica, kao i osnivanja novih ustanova, među kojima je gradska bolnica u Novom Sadu, kao i osnivanje centara za palijativnu negu, najavljuje za Dnevnik pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković.

- Proširenje nadležnosti je tehnički izuzetno zahtevan zadatak, s obzirom da će pored 35 zdravstvenih ustanova sekundarnog i tercijalnog nivoa, Pokrajina imati i 44 doma zdravlja, kao i sve zavode za hitnu medicinsku pomoć, zavode za zdravstvenu zaštitu studenata i radnika i druge ustanove. Vremenski rok je devet meseci za donošenje novog Plana mreže zdravstvenih ustanova, koji usvaja Pokrajinska vlada i Skupština Vojvodine – kaže dr Gojković.

Pokrajinski sekretarijat je oformio Radnu grupu u kojoj su predstavnici zdravstvenih ustanova sa teritorije cele Vojvodine, instituta i zavoda za javno zdravlje, Pokrajinskog fonda za zdravstveno osiguranje, koji su dužni da u saradnji sa lokalnim i pokrajinskim nivoima vlasti u narednih 60 dana iznesu predlog mreže zdravstvenih ustanova. To će napraviti uzimajući u obzir i analizirajući zdravstveno stanje i starosnu strukturu stanovništva, kapacitet i raspored zdravstvenih ustanova, stepen urbanizacije, razvijenost, saobraćajnu povezanost, potrebni obim zdravstvene delatnosti i njenu dostupnost, kao i ekonomske mogućnosti i druge činioce.

Sekretar kaže kako se u javnosti često čuje da je sadašnji sistem nefunkcionalan, da se prepliću kadrovi, kao i primedbe na lošu dostupnost zdravstvene zaštite, posebno u manjim sredinama, te da je nepovoljno zakonsko rešenje iz 2005. godine kada su se veliki zdravstveni centri podelili na domove zdravlja i opšte bolnice i da takav sistem ne može da funkcioniše.

- Stoga je sada cilj da maksimalno ispitamo sve mogućnosti i da, uzevši u obzir pojedinačne delove sistema, postupimo maksimalno pažljivo i transparentno i da pronađemo najbolje rešenje za svaki region. To znači da će sigurno u pojedinim regionima doći do spajanja domova zdravlja i opštih bolnica, ali će verovatno postojati i zdravstvene ustanove koje će funkcionisati na sličan način kao i do sada. Poseban naglasak stavljen je na najveći grad u Vojvodini, jer Novi Sad ima najveći demografski rast, a nema sekundarnu zdravstvenu zaštitu, odnosno gradsku bolnicu – otkriva Gojković.

Kako navodi, Pokrajinski sekretarijat sa Ministarstvom zdravlja već je preduzeo sve mere da koordiniše ove aktivnosti. Nakon završetka analize, znaće se i broj i vrsta zdravstvenih ustanove koje će ubuduće postojati na teritoriji Vojvodine, a Gojković očekuje da Radna grupa završi posao tokom leta.


Uvođenje palijativne nege u sistem

- Zadatak Radne grupe će biti i da analizira i ono što do sada nismo imali, a to je sistem palijativne nege, jer je to jedan od preduslova za rešavanje problema pacijenata u poodmaklim, terminalnim fazama bolesti, kojih je na žalost sve više. Pored toga, zbog napretka medicine povećava se i starosno doba naših građana. Postoje dva modela za uvođenje palijativne nege. Jedan je da se u zdravstvene ustanove uvede palijativna nega, kao obavezan deo zdravstvene zaštite, a drugi model je da se na teritoriji Vojvodine otvore centri koji bi se bavili samo palijativnom zaštitom – otkriva Gojković.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.