Izvor: Politika | Nedelja, 17.02.2019.| 13:54

Legalnu zgradu teže uknjižiti nego nelegalnu - Nesavesnost investitora plaćaju kupci stanova

Ilustracija (Foto: creator12/shutterstock.com)
Ako ste kupili stan u nelegalnoj zgradi, lakše ćete ga legalizovati, odnosno uknjižiti, nego da ste nekretninu kupili u zgradi zidanoj sa papirima, ali koja nema upotrebnu dozvolu. Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) ukazuje na ovu nelogičnost i predlaže da se procedura za ozakonjenje objekata pojednostavi i bude univarzalna za sve slučajeve.

Đorđe Vukotić, konsultant NALED-a za regulatorna pitanja, kaže da su kupci stanova u zgradi koja je zidana bez ikakve dozvole trenutno u boljoj poziciji od onih koji su kupili nekretninu u zgradi koja je zidana sa dozvolom, ali zbog neplaćene naknade za uređenje građevinskog zemljišta, ili nekog drugog odstupanja u gradnji, nije dobila upotrebnu dozvolu, što je uslov za upis svojine.

Zahtev za ozakonjenje zgrade podnosi taj nesavesni investitor, koji možda nekom nešto duguje. Ako se posle namirenja tog dugovanja zgrada upiše na njegovo ime, poverioci stiču pravo da se namire preko tih stanova.

- Ozakonjenje bi moralo da glasi na kupce stanova, umesto na nesavesne investitore čiji odnosi sa državom ne treba da se tiču građana koji su legalno kupovali stanove. Zašto bi kupci stanova uplaćivali naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja je u međuvremenu zbog kamata učetvorostručena i da pritom rešenje za ozakonjenje glasi na ime tog investitora. Neregulisani odnosi između investitora i Direkcije za građevinsko zemljište treba da se rešavaju na drugi način - objašnjava Vuković i dodaje da je paradoks to što je najkomplikovaniji postupak ozakonjenja upravo u situacijama kada se odstupilo od građevinske dozvole, iako je tu reč o najsavesnijim kupcima stanova.

On smatra da treba primeniti jedinstveni princip i da ozakonjenje svih tih objekata bude moguće, kao i da se propiše potpuno identičan postupak ozakonjenja. Međutim, u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture odgovaraju da postupak ozakonjenja ne može biti "univerzalan za sve", zbog specifičnosti svakog pojedinačnog slučaja.

- U praksi to nije moguće (različiti stepeni završenosti objekta, namena, spratnost i površina objekata, imovinsko-pravni odnosi na zemljištu, mesto izgradnje objekta), te je ozakonjenje pojednostavljeno na način da se postupci ubrzaju, okončaju pod povoljnijim uslovima, uz minimum tehničke dokumentacije, ali da opet treća lica ne budu oštećena - navode u Ministarstvu.

Pretpostavlja se da u Srbiji ima 1,5 do 2 miliona nelegalnih objekata. Đorđe Vukotić ukazuje i na to da mesečno treba rešiti čak oko 33.000 zahteva, od čega se polovina odnosi na stambene zgrade, da bi se taj proces završio u roku od pet godina, nakon kojeg je predviđeno rušenje.

U Ministarstvu na to odgovaraju da su analizirali broj nerešenih zahteva i broj službenika koji se bave ovim poslom, i propisali normu da svaki činovnik mesečno donese 30 rešenja o ozakonjenju i obradi 15 zahteva dnevno. Od vladine komisije dobili su saglasnost za dodatno angažovanje ukupno 1.056 ljudi na poslovima ozakonjenja, koji su nedostajali u lokalnim samoupravama.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.