Zamrlo tržište stanova - u poslednjih mesec dana u Beogradu samo 24 stana promenila vlasnike

Novi kriterijumi za subvencionisane kredite, koje Vlada Srbije planira da objavi u naredne dve nedelje, neće se bitno odraziti na zamrlo tržište nekretnina - smatraju trgovci kvadratima.

Premijer Mirko Cvetković je najavio da će država kroz subvencionisane stambene kredite stimulisati stanogradnju i kupovinu novih kvadrata, ali u agencijama za promet nekretnina navode da to nije dovoljno. Jer, pomoć je potrebna i investitorima, koji su zbog skupih kredita i pada potražnje zamrzli svoja gradilišta.

U Beogradu je, primera radi, promet nekretnina gotovo stao. Prema saznanjima "Novosti", u poslednjih mesec dana u glavnom gradu je samo 24 stana promenilo vlasnike. Dešava se, dakle, da u toku dana nema ni jedne kupoprodaje, što ni u vreme NATO bombardovanja 1999. godine, kada je bio najmanji promet, nije bio slučaj. U prvoj polovini prošle godine, na primer, mesečno je bilo i do 200 kupoprodaja.

- Nema kredita, nema ni prometa - kaže Milan Simonović iz agencije "Menadžer". - Kupaca nema, a ponuda raste. Cena kvadrata hitno mora da padne najmanje za još 10%. Prošle godine investitori su bez posrednika prodavali kvadrate. Sada su agencije za promet pretrpane ponudama investitora da preko nas dođu do kupaca. Nove mere za subvencionisane kredite, koje priprema Vlada, verovatno će pozitivno uticati na prodaju.

Kaća Lazarević, suvlasnica agencije "Alka", navodi da država treba da stimuliše i investitore, jer da bi kupci imali šta da kupe, kvadrate neko mora i da izgradi.

- Nije dovoljno samo da se pospeši promet da se stimulišu kupci, već i investitori moraju da imaju neke povlastice - navodi suvlasnica "Alke". - Činjenica je da građevinski materijal nikada nije bio jeftiniji, ali to je samo jedan segment. Država bi trebalo da se odrekne PDV na stanove, ali i da gradska uprava prepolovi nadoknadu za uređenje građevinskog zemljišta, koja sa jednom trećinom, a nekad i više, učestvuje u formiranju cene novoizgrađenog kvadrata.

Problem je i u procedurama.

- Hitno mora da se ubrza izdavanje dozvola za gradnju - kaže Lazarević. - Trebalo bi da se omogući investitorima da taj postupak, sa što manje papirologije, završe, najviše, za dva meseca. Veliki problem je i što regulacionih planova nema za više od polovine Beograda.

Konsultanska kuća za nekretnine "King Sturge" pozdravlja svaku pozitivnu meru vlade u postojećim tržišnim okolnostima.

- Ali, nije dovoljno pokriti samo jedan segment procesa kako bi se dobio maksimalan konačan rezultat - navodi Srđan Vujičić, direktor "King Sturge" za Srbiju. - Naime, pojačanjem potražnje za stanovima ne olakšava se položaj investitora, graditelja i ne podstiče se proces projektnog finansiranja, koji je neophodno što pre pokrenuti.

Šarolike cene

Po ceni, u Beogradu prednjači centar grada, gde kvadrat košta od 2.700 do 3.500 EUR. Na Vračaru je kvadrat od 3.000 do 3.500 EUR, u zoni oko Svetosavskog hrama, dok su obodi nešto jeftiniji, od 2.000 do 2.600 EUR.

Stanovi kod "Beogradske arene" i dalje su na ceni, i to od 2.600 do 3.200 EUR po kvadratu. U centralnom delu Zemuna plaća se od 1.500 do 2.000 EUR, Zvezdari od 1.700 do 2.300, Mirijevu od 1.250 do 1.400, Banovom brdu od 1.600 do 2.200, Filmskom gradu od 1.600 do 1.700, dok je kvadrat na Kanarevom brdu od 1.300 do 1.500 evra. Na Banjici su cene od 1.500 do 1.800 evra, na Autokomandi od 1.700 do 2.300, a na Karaburmi od 1.300 do 1.500. Za 900 do 1.100 evra po kvadratu stanovi mogu da se kupe samo u Železniku, Sremčici, Zemun polju, Batajnici i na levoj obali Dunava - u Krnjači, Borči, Kotežu. Najjeftiniji stanovi sa centralnim grejanjem su u Barajevu od 500 do 600 po kvadratu.