Izvor: Politika | Nedelja, 01.02.2009.| 14:47

Oblakoderi u prestonici - izmenom GP Beograda biće definisani prostori za gradnju višespratnica



Uprkos velikoj zainteresovanosti investitora da podižu visoke kule, nacrtom izmena generalnog plana (GP) Beograda 2021. urbanisti ni ovog puta nisu odredili zone u kojima je dozvoljena gradnja oblakodera od 30 i više spratova. To, međutim, ne znači da ubuduće neće biti odstupanja od propisa iz dosadašnjeg GP-a prema kojima su šest etaža i potkrovlje maksimalna dozvoljena spratnost u stambenim zonama. Veća spratnost od propisane može se postići kroz plan detaljne regulacije, tvrdi Žaklina Gligorijević, direktorka Urbanističkog zavoda Beograda.

– Odstupanje od pravila iz GP-a nije zabranjeno ali zahteva dodatnu proceduru koja predviđa dokazivanje opravdanosti za probijanje parametara tako da soliter ne ugrozi vizure, saobraćajnu pristupačnost, širinu ulica, da bude obezbeđen dovoljan broj parking mesta i infrastrukturna opremljenost lokacije, a važno je da li se nalazi u zoni zaštite prirode, spomenika ili ambijenta – objašnjava Žaklina Gligorijević.

Oni koji žele da sazidaju poslovni prostor imaće manje muka jer je propis promenjen tako da se nove komercijalne zgrade u rezidencijalnim objektima mogu popeti na visinu od dvanaest spratova i potkrovlje, a u važnim trgovačkim ulicama na osam spratova i potkrovlje. Investitori koji ipak budu morali da dokazuju kako im je neophodna veća spratnost od dozvoljene ne bi trebalo to da dožive kao veliku prepreku veruje Gligorijevićeva i ističe da je takva praksa u Beču, Barseloni, Bostonu, pa zašto ne bi bila i u Beogradu.

– U Barseloni nije dozvoljeno da se zida zgrada viša od katedrale Sagrada Familija. Beč osim Milenijumskog tornja koji je udaljen od centra nema visokih objekta, a u njegovom "Dunav city" niču neboderi na osnovu međunarodnih arhitektonskih konkursa – ističe Gligorijevićeva.

Premda nema jedinstvenog recepta koji bi važio za svih 77.000 ha koliko je obuhvaćeno GP-om, direktorka je najavila da će u sledećim izmenama ovog plana biti definisana područja za visoku gradnju jer neodređenost regulative može da dovede do različitih tumačenja i povlašćenog položaja pojedinih investitora u odnosu na druge.

Urbanisti smatraju da se ne mogu propisati univerzalni uslovi koji bi važili za celokupnu gradsku teritoriju niti hoće da ograniče visinu višespratnica, ali su jedinstveni u mišljenju da određeni delovi, naročito priobalje i staro gradsko jezgro, treba da budu zaštićeni od visokih zgrada.

–Zdanja koja prelaze 25 spratova ne bi trebalo podizati na potesu od Beogradske tvrđave do Savske ulice, oko 600 m od reka i u formiranim centralnim zonama – ističe Antonije Antić, arhitekta i bivši direktor Urbanističkog zavoda Beograda.

Srpska metropola ne može se pohvaliti oblakoderima. Zgrade koje su dosad izgrađene, a prelaze 20 spratova, kao i nove kule koje su u planu, mogu se izbrojati na prste, dok se u svetu takvi objekti zidaju već decenijama. Iz opravdanih potreba poput prenaseljenosti ili nedostatka slobodnog zemljišta ali i zbog takmičarskog duha da se podigne kuća metar viša od komšijske, što, kaže Mihajlo Mitrović, arhitekta, prerasta u svojevrsno arhitektonsko ludilo.

–Svakako podržavam zidanje visokih zdanja tamo gde ima manje raspoloživog terena za gradnju i gde će ona biti arhitektonska poenta, znak u prostoru. Njihova prednost je što oslobađaju teren za zelenilo, igrališta, aeraciju – naglašava Mitrović.

Beograd ne samo da ima potencijala da se širi već će to biti njegova neminovnost ako se nastavi trend doseljavanja u prestonicu. Gradnju oblakodera mogla bi da nametne i prenaseljenost, a računica koja to podržava je jednostavna – za podizanje 300 porodičnih kuća potrebna je površina od devet hektara, a soliter sa 30 spratova koji može da bude dom za 300 porodica zauzima prostor manji od hektara. U našim uslovima napominje Mitrović, visoke kuće su izložene nepredvidivim neprijatnostima.

– U razvijenijim zemljama ne može se dogoditi da liftovi u kuli od 40 spratova ne rade, da viši spratovi nemaju dobar pritisak vode, da prozori i vrata ne dihtuju. Kada sam projektovao Zapadnu kapiju Beograda nisam sanjao da će ljudi biti zarobljeni na tridesetom spratu kao što se desilo u vreme NATO bombardovanja – komentariše Mitrović.

Za razliku od gradova u regionu, Beogradu nedostaje vidikovac, gradska atrakcija dostupna širokim narodnim masama, turistima, odakle bi uz kaficu grad posmatrali kao na dlanu. Jedini rotacioni restoran na Geneksovim kulama nikada nije proradio jer mehanizam koji bi ga pokretao nije kupljen.

Restorani su danas otvoreni na 25. spratu Poslovnog centra "Ušće", 20. "Inex-ove" zgrade, 15. spratu "Politikine" višespratnice, a poslednji 24. sprat Beograđanke koristi RTV Studio B. Restorane-vidikovce uglavnom koriste zaposleni, njihovi gosti, dok se poslednji sprat "Ušća" može zakupiti za proslave. Kule bi dobrodošle zato što glavni grad kuburi sa slobodnim parcelama. Milioni kvadrata su zarobljeni na napuštenim gradilištima, a zakup gradskog zemljište izbije najviše novca iz džepa finansijera.

Neboder visok kilometar i po

Svetsku groznicu gradnje kula neće zaustaviti ni globalna finansijska kriza. Vlasti Dubaija najavile su da će sagraditi najvišu zgradu na svetu iako i dalje drže prvu poziciju na listi "vertikalnih vidikovaca". Osim Burdž Dubaija koja sa antenom prelazi 800 m i sadašnja je kraljica svetskih visina, moćnici u ovoj arapskoj zemlji planiraju da podignu neboder "Nakhil" visok oko kilometar sa 200 spratova. Londonske arhitekte otišle su još dalje pa će možda preteći Arape ako sazidaju cilindričnu zgradu koja će podsećati na probušeni sir. Ako ne ostane samo fantazija arhitekata, gorostas od 1.500 metara i 500 spratova u srcu Londona postaće dom za oko 100.000 ljudi. Poslovni centar "Ušće" nije više najviša građevina na Balkanu. Avazov "Twist Tower", novo poslovno zdanje u Sarajevu, sa 142 metra ne računajući antenu, poneće titulu najvišeg komercijalnog objekta u ovom delu Evrope.

(Napomena: tekst je u popunosti preuzet iz lista Politika od 1.02.2009.)



Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.