Izvor: eKapija | Petak, 22.06.2018.| 12:11

Ritejl parkovi za "fer" poslovanje, šoping centri za velike igrače - Preti li Srbiji prezasićenje tržišta maloprodajnih objekata?

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Tržište u Srbiji je ponovo aktivirano i sve je veća potražnja za kvalitetnim poslovnim prostorima, a u toku su i veliki kapitalni projekti kada su u pitanju šoping centri i ritejl parkovi, zaključak je panela o trgovinskim centrima održanog tokom nedavne konferencije REBEC 2018 (Real Estate Belgrade Exhibition and Conferense).

- Investitori su sve više zainteresovani za našu zemlju - kaže za eKapiju Mia Zečević iz Novaston Asset Managementa i dodaje da je tome pogodovala i činjenica da su druga tržišta u regionu postala zasićena.

Prema podacima te kompanije, u Srbiji se u poslednjih deset godina izgradilo modernih prodajnih objekata na 600.000 m2, dok su u planu i novi trgovački centri i maloprodajni parkovi na dodatnih 300.000 m2.

Delta City, Ušće, Stadion, BIG Fashion, Rajićeva samo su neki od modernih šoping centara u Srbiji.

Prema rečima Mie Zečević, u Beogradu su u poslednjih godinu i po dana otvorena dva šoping centra – Rajićeva i Big Fashion - a u fazi izgradnje su još dva - BW Galerija i Ada Mall Shopping Center. Time će samo Beograd do kraja 2020. godine dobiti novih 130.000 m2 prodajnog prostora.

Osim toga, kako navodi, u Novom Sadu se do kraja 2018. godine otvara prvi veliki šoping centar Promenada Novi Sad, koja će ponuditi 50.000 m2 prostora za izdavanje zakupcima i svetski poznatim brendovima.

Podaci Novaston Asset Managementa, govore i da je od 2011. godine otvoreno i dvadesetak ritejl parkova kao što su Aviv, Stop Shop, Capitol Park, Shoppi, Nest, dok je čak 11 u planu za 2019. godinu.

- Kada se završi ovaj ciklus, čeka nas jedan period "smirivanja" tržišta, jer će usled naglog povećanja ponude biti potrebno neko vreme da se cela ponuda absorbuje. Poučeni iskustvima zemalja iz regiona, bilo bi dobro da izbegnemo zamku "prezasićenosti" i da nakon prvog ciklusa sačekamo sa sledećim naletom - rekla je Zečević.

Da prezasićenost može da bude problem potvrđuju i reči direktora turske tekstilne kompanije Waikiki, Burca Korkmazlara, koji kaže da su se za dolazak u Srbiju zainteresovali prevashodno zbog ne tako velike konkurencije.

- Kada smo prvi put došli u Srbiju, pre 7-8 godina, bio sam iznenađen jer je u to vreme u Beogradu poslovalo svega 2-3 šoping centra. Mogli ste da vidite živost u gradu i potrebu za većom ponudom ali konkurencije nije bilo. Zbog toga smo jedva čekali da uđemo na ovo tržište - rekao je Korkmazlar.

Prema njegovim rečima, u Srbiji se bolje posluje nego u zemljama Evropske unije iako bi se zbog veće kupovne moći koju imaju, očekivalo suprotno.

(Foto: kikovic/shutterstock.com)
Dobru perspektivu za svoje kompanije u Srbiji vide i Gerald Grull iz kompanije Immofinanz i Arn Willems iz kompanije GTC, koji su saglasni da "sve dobro funkcioniše - brzo se dobijaju dozvole, a ostvaruje se i dobar profit".

Immofinanz je jedna od najvećih kompanija u Austriji, a u maloprodaji Srbije posluje kroz nekoliko Stop Shop ritejl parkova širom zemlje.

- Ako gledate ka Zapadu - tamo ima dosta novca, ali postoji manjak tražnje - rekao je Grull.

On je objasnio da je koncept kao što je ritejl park jednostavniji i prikladniji za našu zemlju.

Do sada je ova kompanija otvorila šest ritejl parkova, a kako kaže, ima još projekata koji su na čekanju.

Kada je reč o maloprodajnom sektoru, Arn Willems iz GTC-a vidi razvoj u dva pravca.

- U ritejl parkove možete doći autom, obaviti kupovinu i otići, i to odlično funkcioniše u Srbiji - kaže Willems.

Sa druge strane, dodao je on, tu su i šoping centri kod kojih se "morate fokusirati na kvalitet, kako materijala, tako i dizajna, ali i osvetljenja, jer su sve popularniji beli šoping centri".

Njegove procene su da, slično kao i u Hrvatskoj gde ima bar desetak projekata koji nikad nisu realizovani, ni u Srbiji neće biti izgrađeni svi planirani trgovački centri, ali i da će, ako se i ostane samo na projektima Beograd na vodi, Promenada i Ada Mall, tržište biti prezasićeno.

Ritejl vs šoping centar

Ritejl parkovi, za razliku od šoping centra, imaju manje cene zakupa, pa je to često i razlog zbog koga se trgovci odlučuju za njih.

(Foto: Radu Bercan/shutterstock.com)
Direktor kompanije Waikiki smatra da je lokacija takođe jedan od bitnih faktora, kao i da "nisu svi šoping centri srećno dizajnirani", te da su ritejl parkovi "više fer" jer su svi igrači jednaki u ovakvom modelu trgovine.

- Šoping centri ponekad imaju previše klijenata koji tu dolaze da bi se družili. Mi smo efikasniji u ritejl parkovima - objašnjava Korkmazlar.

Sa druge strane, Ventzislav Ognianov, generalni menadžer poljske kompanije obuće CCC, kaže da je za njih razlika između šoping centara i ritejl parkova velika, jer mogu mnogo više da pokažu u šoping centrima.

- Mi imamo veliki asortiman pa nam trebaju i velike radnje, a to nam nude šoping centri. Iako su cene zakupa veće nego u ritejl parkovima, sa velikom i lepom radnjom zarađujemo dovoljno, tako da nam renta nije problem - naveo je.

Zbog toga, dodao je, očekuju da u narednom periodu otvore do 30 radnji u Srbiji i Bugarskoj.

Vladimir Kraljačić iz kompanije Fashion company, koja posluje sa više od 30 brendova i ima 86 radnji u regionu (49 u Srbiji), kaže da su u Srbiji prvo počeli sa monobrend radnjama, da bi zatim ušli u koncept šoping centra.

- Koristimo naše multibrend radnje kao arenu za testiranje da bismo videli da li ima potencijala za dalje širenje. Poslujemo u samo četiri grada u Srbiji - Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu, a u šoping centru Beograd na vodi, pokušaćemo da predstavimo Fashion company na dosada najvećoj površini od 1.200 m2 - rekao je Kraljačić.

Internet prodaja konkurent trgovačkim centrima


Interesovanje za online kupovinu znatno se povećava, a sa njim i ponuda robe na internetu. "Kupovina iz fotelje" tako preti da ugrozi rad kompanija koje svoju robu nude u centrima maloprodaje, a svaka kompanija za svoju poziciju bori se na svoj način.

Jedna od alternativa je pojavljivanje na internetu, pa tako kompanija CCC upravo preko online prodaje ostvaruje 15% prihoda dok se Waikiki sa online prodajom nosi tako što pokušava da u radnjama ponudi kolekcije koje ne mogu da se pronađu na internetu.

U korist trgovačkih radnji ide i to da današnji šoping centri nude mnogo više od prostora za kupovinu robe. U njima postoje bioskopi, restorani, kafići, igraonice i mnoge druge ponude koje internet ne može da ponudi.

Jovana Simeunović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.