Izvor: Politika | Subota, 30.12.2017.| 14:27

Kragujevac se seli na desnu obalu Lepenice - Usvojen PDR kompleksa Vojnotehničkog zavoda

Ilustracija (Foto: mighty chiwawa/shutterstock.com)
Skupština grada Kragujevca je na poslednjoj sednici u 2017. godini, održanoj 27. decembra, usvojila plan detaljne regulacije kompleksa Vojnotehničkog zavoda (VTZ) i tako napravila važan korak ka ostvarenju višedecenijskog sna o preseljenju Kragujevca na desnu obalu Lepenice.

Plan o novom uređenju VTZ, koji sa objektima stare fabrike oružja iz sredine 19. veka predstavlja matično mesto celokupne srpske industrije, proistekao je iz potrebe da se Kragujevac slobodno razvija i na desnoj obali reke koja je i danas urbanistički zapuštena. VTZ je prostorno kulturno-istorijska celina koja je zbog značaja industrijskog nasleđa jedinstvenog na području čitave jugoistočne Evrope, marta 2014, odlukom Vlade Srbije stavljena pod zaštitu države.

Površina čitavog kompleksa Vojnotehničkog zavoda koji je država zaštitila iznosi 52,8 hektara, a usvojeni plan detaljne regulacije, definisan kao Zona 1, obuhvata površinu od 36,7 hektara i podeljen je na četiri celine: Zastava, Milošev venac, Vojnotehnički zavod i Pirotehnika. U obrazloženju odluke koju su usvojili kragujevački odbornici navedeno je da postojeći i planirani sadržaji imaju nacionalni značaj, a po određenim aspektima i nadnacionalni.

U narednom periodu planira se transformacija postojećih radnih zona u zone poslovanja i usluga visokog standarda, koje će biti otvorene i za saobraćaj. Autentičnost i reprezentativnost celine biće sačuvana, uz obaveznu zaštitu nepokretnih kulturnih dobara koje je, predlažući da se kompleks VTZ stavi pod zaštitu države, popisao regionalni Zavod za zaštitu spomenika kulture sa sedištem u Kragujevcu.

- Projekat će trajati 20 godina i to je prilika da grad polako prebacujemo na desnu stranu Lepenice - pojasnio je gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić.

Kompleks Vojnotehničkog zavoda, zajedno sa ostalim celinama navedenim u planu detaljne regulacije, čini zapravo sam centar grada. Zbog kapija na ulazu u vojnu fabriku Zastava oružje i druge celine nekadašnjih Zavoda crvena zastava, kroz koje su mogli proći samo radnici, Kragujevčani su ovaj prostor dugo zvali Zabranjeni grad, sve do 2005. kada je tadašnja vlast okupila deo kompleksa od oko četiri hektara. Bio je to početak otvaranja desne obale Lepenice za sve Kragujevčane, ali i za turiste koji su dobili priliku da zavire u Zabranjeni grad, koji je taj status imao i zbog masovnih zločina Ozne na tom mestu posle Drugog svetskog rata.

Zbog potrebe da se uređenju VTZ pristupi što studioznije, grad je 2010. potpisao memorandum o razumevanju sa GIZ-om, nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju, a 2012. lokalni parlament je usvojio i strategiju integralnog urbanog razvoja centralne gradske zone do 2030. Plan detaljne regulacije uzeo je u obzir oba ova dokumenta, iako se pojedini gradski urbanisti nisu slagali sa svim detaljima projekta.

Vojnotehnički zavod u Kragujevcu, kolokvijalno nazvan Knežev arsenal, gradile su obe naše kraljevske dinastije. Prve fabrike podiže knez Miloš Obrenović 1836, a industrijski kompleks je formiran 1850, odlukom Vlade kneževine Srbije. Na poziv kneza Aleksandra Karađorđevića, za prvog direktora VTZ je 1853. imenovan francuski inženjer Šarl Lubri, čiji je dolazak u Srbiju odobrio car Napoleon Treći.

Na prostoru VTZ nalazi se 151 objekat, a 31 predstavlja jedinstvenu graditeljsku baštinu: stara livnica, mašinska radionica, čaurnica, dimnjak, vatrogasna kula, železnički most...

- U kontekstu industrijskog nasleđa, u našoj zemlji ne postoji važniji kompleks. VTZ je jedinstven i na prostoru čitave jugoistočne Evrope - naveo je Marko Grković, direktor kragujevačkog Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

VTZ daje uvid u stremljenja naših graditelja i inženjera da Srbiju 19. veka odvoje od orijentalne kulture i približe je zapadnim vrednostima. Zbog značaja koji ovaj prostor ima za našu zemlju, 2015. je, pod pokroviteljstvom bivšeg predsednika Tomislava Nikolića, formiran i državni Savet za realizaciju projekta revitalizacije Vojnotehničkog zavoda. Tada je rečeno da će u sklopu VTZ svoj prostor dobiti i kragujevački Filološko-umetnički fakultet, ali to se do danas nije desilo.

Mnogi objekti prve fabrike oružja na Balkanu su u lošem stanju, zbog čega bi što pre trebalo krenuti u sprovođenje usvojenog plana detaljne regulacije koji predviđa da prostor VTZ uglavnom bude namenjen razvoju obrazovnih i kulturnih sadržaja.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.