Izvor: Blic | Četvrtak, 10.07.2008.| 10:32
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ko će i gde graditi najviše zgrade u Beogradu? - kula od 36 spratova uz "Hyatt"

Delta tower

Svetski bum izgradnje visokih poslovnih zgrada sa 50, sto i više spratova primiče se i Beogradu. Sve je više investitora koji bi da zidaju višespratnice, najčešće uz obale reka. Beograd se tom trendu niti opire niti ga prihvata. Generalno, urbanisti prihvataju solitere u gradu, ali ne u svim delovima, i ne više od 50 spratova.

Za otprilike tri godine, Poslovni centar "Ušće" više neće biti najviša zgrada u Beogradu sa svojih 134 m visine i 25 spratova.

Za desetak metara nadmašiće je nova kula u neposrednom komšiluku. Između hotela "Hyatt" i poslovne zgrade "Delta Holding", u Ulici Milentija Popovića, gradiće se "Delta tower", visoka 144 m sa 36 spratova. To je kula za koju se, od svih najavljenih novobeogradskih visokih zgrada, najdalje odmaklo u prikupljanju dokumentacije za gradnju.

- U svetu je pravi bum gradnja visokih zgrada. Evropa se tome opire, a donekle i mi. U Barseloni, na primer, nije dozvoljeno da se zida zgrada viša od katedrale Sagrada Familia. Evropski gradovi imaju tradiciju dugu u po 2.000 godina i ne može se u njima zidati kao u Dubaiu, gde do pre 150 godina nije bilo ničeg osim peska - kaže Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.

Blokovi 25 i 26

Tranzicioni period u kojem je Srbija, pogodan je ambijent za izgradnju visokih zgrada. Brojni investitori, naročito strani, privučeni unosnim profitima, želeli bi da na malom prostoru zidaju što više poslovne zgrade. Pre nekoliko godina jedna belgijska firma bila je zainteresovana da zida zgradu visoku 333 m sa sto spratova, u "Bloku 26" u Novom Beogradu.

- Od tog projekta se odustalo jer je bolje na lokaciji u "Bloku 26" zidati nekoliko nižih zgrada, sa po 40 spratova, nego jednu od sto spratova koja bi zahtevala ogroman prazan prostor oko sebe i bila, praktično, sama na placu. Meni se čini da je zauzimanje tako velikog placa za samo jednu zgradu besmisleno - kaže Đođe Bobić, gradski arhitekta.


U međuvremenu, konkurs za "Blok 26", koji je tražio gradski arhitekta, predvideo je četiri niže kule. Istovremeno, gradski arhitekta inicirao je i promene Generalnog urbanističkog plana kojim bi se donekle odredilo gde i koliko visoke zgrade mogu da se zidaju u Beogradu.

- Predložene izmene, koje je Urbanistički zavod prosledio Planskoj komisiji Skupštine grada, u najkraćem, sadrže preporuku urbanista da nove zgrade ne budu više od 50 spratova - kaže Miodrag Ferenčak, direktor Sektora za generalno i prostorno planiranje Urbanističkog zavoda.

Urbanisti, u principu, ne žele da ograniče visinu višespratnica u Beogradu, i traže da se GUP-om ostavi otvorena mogućnost da se o svakoj lokaciji pojedinačno odlučujue, ali ima nešto što smatraju da bi trebalo da se uvede kao pravilo.

Miodrag FerenčaK (Foto: ekapija)

- Naše je mišljenje da zgrade preko 25 spratova ne treba graditi unutar granica Unutrašnjeg magistralnog poluprstena, već izvan i na njegovim obodima gde bi takve zgrade mogle da budu infrastrukturno dobro opskrbljene. Mi, naravno, ne želimo da budemo "veći katolici od Pape", i ne sprečavamo projekte visokih zgrada koje su do sada, ranijim regulacionim planovima, pripremljeni - kaže Ferenček.

Ukoliko Planskla komisija i nova gradska vlast usvoje predložene izmene GUP-a kako to vide urbanisti Urbanističkog zavoda, od visokih solitera (preko 25 spratova) biće sačuvan i Savski i Dunavski amfiteatar (popularno nazvan Treći Beograd).

napomena : tekst je u potpunosti preuzet iz lista

od 10.07.2008.


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.