Izvor: e Magazin | Petak, 24.08.2007.| 11:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

(eMagazin) Beogradski privatni apartmani bez gostiju ?

Beogradski apartmani bez gostiju

Prestonica Srbije ima svega 75 ležajeva u 39 apartmana privatnog smeštaja, ai za njih niko ne zna

O smeštajnim kapacitetima glavnog grada Srbije u javnosti figurira više različitih podataka. Dok sa jedne strane zvaničnici tvrde da Beograd ima više nego dovoljno hotela za smeštaj svih onih koji žele da obiđunašu prestonicu, sa druge strane kritičari upozoravaju da hoteli koje imamo neispunjavaju standarde koje zahtevaju gosti iz Evrope. Privatni smeštaj, međutim,gotovo da niko ne pominje, jer je on jednostavno - zanemaren.

lako se očekivalo da će privatizacija hotela doneti poboljšanja u kvalitetu ponude, to se nije dogodilo. Osim časnih izuzetaka, kaošto je hotel „Balkan" u koji je novi vlasnik „vidno" uložio dosta sredstava; ulaganja u renoviranje ostalih bila su manja od očekivanih.

Država radi kategorizaciju

Prema raspoloživim podacima u Beogradu ima 34 hotela u kategorizaciji od tri do pet zvezdica. U ponudi su, takođe i studentski hoteli sa nešto više od 7.000 kreveta. Međutim, podataka o smeštaju u „privatnom aranžmanu" odnosno u apartmanima, vilama i za to specijalizovanimobjektima gotovo i da nema. Sekretarijat za privredu grada Beograda krajem 2005. godine počeo je kategorizaciju privatnog smeštaja na celoj teritoriji Beograda (17 opština) za izdavanje turistima i to u kategorijama - kuće i stanovi za odmor, sobe za iznajmljivanje i turistički apartmani. Sekretar Đorđe Mazinjanin u izjavi za e magazin objašnjava da je cilj kategorizacije da se upotpuni smeštajna ponuda grada, eleminiše i znatno smanji rad neregistrovanih objekata za privatni smeštaj.

Rim, koji ima 450 hotela, dopunio je turističku ponudu i sa 3.000 kreveta u2.000 stanova i zgrada.



„Kateogorizacija je „garancija“ turistima da su ovi objekti na odgovarajućem tehničkom i sanitarnom nivou. Na taj način povećali bi se prihodi od boravišne takse i smanjila konkurentna prednost pojedinih gradovaiz okruženja u odnosu na Beograd gde je privatni smeštaj jako razvijen", kaže Mazinjanin.

On navodi da je za sve zainteresovane pripremljen i Informator o kategorizaciji privatnog smeštaja, dok je sam javni poziv objavljen u dnevnim listovima još u januaru 2006. od kada su se zainteresovani mogli informisati o kategorizaciji privatnog smeštaja.

Do sada je, prema njegovim rečima, obrađeno svih 20 zahteva za kategorizaciju. Doneto je 10 rešenja o kategorizaciji i tri rešenja da objekti ne ispunjavaju uslove za razvrstavanje i kategorizaciju.

„Do 11. juna 2007. godine kategorizovano je ukupno deset objekata, ali su dva rešenja stavljena van snage tako da je trenutno stanje sledeće - na lokacijama Voždovac, Zemun, Skadarlija, Smederevski put, Dorćol, Palilula i Vidikovac, postoji ukupno osam objekata koji raspolažu sa ukupno 75 ležajeva u 39 soba i imaju od dve do četiri zvezdice. Svi kategorizovani objekti su razvrstani u sobe za iznajmljivanje.

Obaveštenje bez odziva

U Sekretarijatu podsećaju da su o nameri kategorizacije obaveštene sve opštine na teritoriji Beograda, kao i strukovna udruženja -(Juta), (Atas), Privredna komora Beograda, TOS, Ferijalni savez, Hores (Udruženjehotelsko-ugostiteljske privrede), Opšte udruženje ugostitelja Beograda, Udruženje turističkih vodiča, a da će se rezultati navedene akcije videti do kraja godine.

On je rekao da Beogradu nakon kategorizacije slede veća sredstva, pa će biti moguće investirati u kapacitete privatnog smeštaja.

„Pokušaćemo da obezbedimo kredite za razvoj ovog vida turizma, jer ako imamo u vidu nedostatak smeštajnih kapaciteta, to nam je neophodno", kaže Mazinjanin i dodaje da bi se krediti odobravali uzminimalne kamate, a grad bi od toga imao višestruke koristi.

Takođe i kroz naplatu boravišnih taksi (koje su nedavno povećane sa 100 na 107,5 dinara na dan) došlo bi se do dodatnih sredstava, a doprinelo bi se i daljoj promociji Beograda kao turističke destinacije.

Kategorija smeštaja pre svega zavisi od veličine stana ili zgrade. Prema pravilima u sobi sa četiri zvezdice mogu da se nađu najviše dva kreveta, a u sobi sa jednom, najviše četiri ležaja. Privatni smeštaj se nekategorizuje ukoliko ima više od četiri ležaja u sobi.

lzdavaoci privatnog smeštaja zvezdice mogu da dobiju ukoliko imaju veće kupatilo, ali mogu i da ostanu bez njih ako nije pravilno opremljeno sanitarnim elementima. Smeštaj bi trebalo da ima i 24-satnodežurstvo, dok ishrana gostiju ne ulazi u kategorizaciju.

Hoteli papreni

Poređenja radi, jednodnevni smeštaj u de lux sobama hotela „Hajat" bez doručka košta od 228 do 250 evra, a sa doručkom od 248 do 270 evra. Jednodnevni boravak u bivšem „Intercontinentalu" (sada "Continentalu") u dvokrevetnim sobama je 131 evro, a u dvokrevetnim sobama 132 evra. U hotelu „Slavija" smeštaj u dvokrevetnoj sobi košta 135 evra, au jednokrevetnoj 105 evra..., u „Moskvi" jednokrevetna soba sa doručkom 56 evra, a dvokrevetna 102 evra.

Komisija zazvezdice

Procedurom je predviđeno da grad pošalje komisiju koja će proceniti koliko će zvezdica imati stanovi i apartmani za iznajmljivanje, a besplatno je i rešenje o kategorizaciji, kao i nalepnica sa oznakom kategorije koja se stavlja na ulaz u smeštaj.

Gradska komisija dolazi na poziv i sa najviše pet zvezdica kategorizuje turističke apartmane, dok kuće i stanovi za odmor i sobeza iznajmljivanje ne mogu dobiti više od četiri.

O ponudama u privatnom smeštaju može se saznati neštoviše na raznovrsnim stranim sajtovima gde se reklamira nekoliko desetinahostela i privatnih stanova u Beogradu, čiji se vlasnici utrkuju u cenama,povoljnijoj lokaciji i besplatnim dodatnim uslugama.

Zakon o turizmu je predvideo da se usluge privatnogsmeštaja pružaju isključivo preko turističkih organizacija, agencija ili „drugogprivrednog subjekta". Međutim često se dešava da privatnici ne žele posrednike, pa zaobilaze zakon. Zbog toga ne može da se formira i zvanični sajtna Internetu, gde bi turisti na jednom mestu pronašli sve vrste jeftinogsmeštaja u Beogradu.

lnače, privatni smeštaj je novina samo za Beograd.Ovakvim ugostiteljskim uslugama se odavno bave stanovnici Novog Sada,Zlatibora, Kopaonika, banja u Srbiji, a privatnici poboljšavaju smeštajnekapacitete i u Budvi i Banjaluci.

Među zemljama u okruženju, privatni smeštaj jenajpopularniji u Budimpešti. Čak i Rim, koji ima 450 hotela, turističku ponudu je dopunio i sa 3.000 kreveta u 2.000 stanova i zgrada.

Nisu nam potrebne pare nego gosti Jedan od vlasnika apartmana „Stefanon" na atraktivnim lokacijama u Beogradu Miroslav Stošić, navodi za e magazin da je poenta cele priče da je vlasnicima privatnog smeštaja potrebno obezbediti goste, a ne novac.

Stošić navodi da je u njegovim objektima u poslednjihšest meseci gostovalo svega desetak gostiju i uglavnom na noćenje od dan ili dva. Prema njegovim rečima, bez podrške države u marketinškoj promociji privatnog smeštaja, teško je privući stranog gosta. On sam šta sve nije učinio - otvorio je novi sajt, angažovao agencije za promet nekretninama, oglašavao se, čak je i pokušavao da u kontaktu sa turističkim agencijama dobije gosta, ali do sada u tome nije imao većeg uspeha.

„Kada im se javimo i kažemo da nam usmere gosta koji ima specifične potrebe i traži određenu vrstu usluge, oni se oduševe i kažu da je odlično što privatni smeštaj postoji u Beogradu, ali se sve završi na tome", kažeStošić.

On ističe da za sve postoji rešenje, pa i za ovaj problem. Trebalo bi obavezati turističke agencije koje za vreme letovanja „izvoze" naše ljude napolje i pune kapacitete hotela u inostranstvu da isto toliki broj stranih turista „uvezu" u Srbiju i naprave dogovor o „reciprocitetu"sa stranim turističkim organizacijama.

„Na taj način bi se obezbedio i priliv sredstava od turizma, a ne samo odliv, jer bi se uposlili ugostitelji i taksisti, hotelijeri, a prihode bi ostvarile i trgovinske radnje, kulturneustanove...", kaže Stošić naglašavajući da se često gubi iz vida da Beograd nisu samo Knez Mihajlova ulica i Kalemegdan".

Tako se često dešava da domaće turističke organizacije u tolikoj meri popune program obilaska Beograda da strani turisti, koje su uglavnom penzioneri, nemaju vremena da lutaju gradom i eventualno potroše višak novca. „ Ne treba izgubiti iz vida da kad strani gost dođe to za nas predstavlja izvoz, dok kad naši ljudi letuju u inostranstvu - uvoz", slikovito objašnjava Stošić.

Loša slika

Kao mogući razlog zbog kojeg stranci izbegavaju privatnismeštaj navodi i „psihološki momenat"

„Priča da su Srbi opasni još uvek postoji u njihovim glavama" i dodaje da bi u jednoj promotivnoj akciji nadležnog ministarstvai turističkih organizacija taj efekat mogao da se ublaži.

„Bilo bi nam od koristi kada bi nam i turističke agencije i organizacije obezbedile da se reklamiramo na njihovim sajtovima. Na taj način bi se zaista ostvarilo ono o čemu se za sada samo priča", kaže Stošić.

Kada je reč o kategorizaciji, on navodi da su vlasnici privatnog smeštaja slabo informisani o toj proceduri i šta se pod njompodrazumeva.

„Mi nismo u dovoljnoj meri informisani šta će tom kategorizacijom biti omogućeno. Bojimo se da je tom evidentiranju cilj plaćenje dodatnih poreza i taksi, a ne olakšavanje našeg posla, navodi Stošić i dodajeda „privatnicima“ nisu potrebna dodatna sredstva niti krediti. „Hoćemo da znamošta nam nude zauzvrat. Nadamo se da to nije samo besplatna zvezdica",naglasio je.

Garsonjera 30 evra

Primera radi,dnevni boravak u jednom od četiri atraktivna objekata koja su vlasništvu našeg sagovornika„Stefanon Residence Apartmens" u jednokrevetnoj sobi košta 55 evra, u dvokrevetnoj 75 evra, a u trokrevetnoj 120 evra.


Apartman od 120 kvadrata je u centru grada na Vračaru u Golsfortijevoj ulici. Moderno je opremljen i sastoji se od dva kupatila i tri spavaće sobe. U prizemlju je salon sa kablovskom televizijom, barkuhinja,trpezarija, kupatilo sa tušem, terasa koja gleda na baštu, klima. Stošić jezbog nedostatka gostiju prinuđen da apartman iznajmi na kraći ili duživremenski period i to po promotivnim cenama, pa je tako ovaj isti objekat moguće unajmiti na godinu dana i tada je cena 1.500 evra mesečno.

U nameštenom apartmanu u centru grada u Dositejevoj ulici noćenje košta 50 evra. Apartman raspolaže sa CG, CATV, a pogodan je zagostovanje četiri osobe.

Iznajmljuju se i garsonjere, pa se tako jedna na Vračaru nudi poslovnim ljudima i turistima i to po ceni od 30 evra za noć. Garsonjera raspolaže sa kablovskom, TV-om, Internetem, telefonom i kako se ističe „znatno je povoljnija od hotelskog smeštaja".

poziv na pretplatu na

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.