Izvor: Ekonomist magazin | Petak, 20.04.2007.| 06:57
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Ekonomist) Jovan Mitrović, Dejan Miljković, MID - Ram za nedovršenu sliku

Jovan MItrović
Jovan MItrović
(Dejan Miljković)

Na 29. Salonu arhitekture nagradu za projekat rekonstrukcije i dogradnje stambenog objekta u beogradskoj Lazarevačkoj ulici osvojili su Jovan Mitrović i Dejan Miljković, projektanti i osnivači preduzeća za projektovanje, inženjering, konsalting i građevinarstvo Medium International Development (MID). Ništa neobično, jer su obojica - u tandemu ili pojedinačno - prethodnih godina već dobila pregršt priznanja, uključujući i najvišu nagradu 27. Salona za čitav niz projektovanih i izgrađenih porodičnih kuća u Beogradu. Vredno je podsetiti se obrazloženja žirija: “Za nestandardne, visoke kvalitete na planu funkcije, forme i urbanog sklopa koji su koncipirani u kreativnom i inspirativnom dijalogu izvornih ideja moderne i aktuelnih ideja neomoderne, iskazanih jezikom poetskog minimalizma”.
Zaista poetično. Ove godine, međutim, Grand Prix otišao je u ruke autorskog tima iz Španije. Pokazuje li to aktuelni Salon koji nosi odrednicu “Globalno - Regionalno - Lokalno” da se na ovoj skali srpska arhitektura ne kotira preterano visoko? “Iako se ne radi o spektakularnom radu, pozdravljam odluku žirija kao način da se trgne domaća stručna javnost. Štaviše, nadam se da će nam ubuduće dolaziti i svetski velikani, pa da i sa njima odmerimo snage”, nimalo nije razočaran Miljković, koji je, inače, i docent na beogradskom Arhitektonskom fakultetu. “Inače, srpska arhitektura jeste globalna, ali samo po idejama, ne i po realizaciji i uslovima u kojima deluje. Nakon dugogodišnje izolacije i otvaranja zemlje uspeli smo, ipak, da dobro ‘promešamo karte’ i u regionu”.

U tranziciji
Ni Mitrović ne smatra da je srpska arhitektura “tranzicioni gubitnik”. “Nisam primetio da smo zaostali onoliko koliko se očekivalo i da su se naše pozicije srozale u odnosu na nekadašnji nivo”, tvrdi sa autoritetom predsednika Saveza arhitekata Srbije. “Kako bilo, plima novih investitora otvara nam nove mogućnosti. S druge strane, međutim, tržišna utakmica nameće nova, često surova pravila. Drugim rečima, ne moramo više improvizovati sa tri materijala, ali itekako moramo voditi računa o isplativosti investicija”.
“Investicije, istina, pritiču, ali se, u želji da se što pre iskoriste, čine brojne i velike greške”, nadovezuje se Miljković. “Tipičan primer je Novi Beograd, koji gubi kakav-takav stari identitet a da ne dobija atraktivniji”. Čudna ocena, s obzirom da mu mnogi tepaju “beogradski Menhetn”. “Novi Beograd jeste hit-destinacija za investitore, ali nikli objekti pre deluju kao zakrpe nego kao delovi skladne celine, postavljeni na zamišljene ose, pa je arhitektama prepušteno da vade ovo kestenje iz vatre”, objašnjava.

Jovan MItrović
Jovan MItrović

“Treba istaći i to da prvobitna akumulacija kapitala još nije završena i da tržišna ekonomija tek nastaje u procesu tranzicije. U očekivanju jasnih i transparentnih sistemskih rešenja i pravila ponašanja, svako se ‘snalazi’ kako zna i ume”, dodaje Mitrović.
Da tranzicija ima vlo ružno naličje, novobogataši dokazuju, između ostalog, svojim brojnim građevinskim poduhvatima. “Novi investitori su svoju moć zaista dokazivali i na vrlo ružan način, dok su se mnoge arhitekte, jureći trbuhom za kruhom, svele na puke crtače, pa i pogađače želja njihovih hirovitih supruga, srozavši pri tome ne samo cene usluga, nego, još važnije, i standarde i ugled struke”, priznaje Miljković, ali bez defetizma. “Investitori, međutim, ubrzano menjaju svoje navike i u arhitektama sve više prepoznaju stručne partnere, a ne smetala koja im uskraćuju ekstra profit”.

Veliko spremanje
“Uostalom, nema dobrog ahitektonskog projekta koji nije i finansijski valjan, što je princip koga se čvrsto držimo i u vlastitoj firmi”, uzima reč direktor MID-a Mitrović. “Treba, međutim, istaći da Srbija ne izgleda zaparloženo samo zbog bahatih investitora i neodgovornih arhitekata, nego zato što je neuredna i prljava. Bila bi neuporedivo lepša samo da je očišćena, omalterisana i okrečena!”
Neočekivano zapažanje tvoraca zdanja na Senjaku i Dedinju. “Pa, nećemo, valjda, na elitnim lokacijama graditi socijalne stanove?!”, uzvraća Mitrović. “A kuće koje projektujemo jesu bogate, ali volumenom, prostorom i svetlom, prijatno deluju i spolja i iznutra, kvalitetne su i ekonomične. Ako njihova finalna cena jeste relativno visoka, to je prvenstveno zbog velikog učešća cene građevinskog zemljišta...”
“... i raznih taksi”, dodaje Miljković. “Uostalom, njihova cena je osetno niža nego ostalih na istoj lokaciji. Kako to postižemo? Pa, žrtvujući deo vlastite zarade, ne sigurno kvalitet”. “Vodimo računa o svakom dinaru, jer smo i izvođači svih radova, uključujući i prodaju stanova i objekata. To je jedini način ne samo da realizaciju projekata čvrsto držimo pod kontrolom, nego da se uopšte uspešno bavimo projektovanjem”, navodi Mitrović. “Od projektovanja se niko ‘leba nije najeo”, dobacuje Miljković uvijajući svoje špagetine sa lignjama i račićima.
Takva poslovna praksa podrazumeva, međutim, i samostalno obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava. “Kako ide? Ma, mukotrpno! Kapital je skup, a krediti nepovoljni”, vajka se Mitrović, ali ne bez imalo razumevanja za bankare koji bi da se obezbede od visokog rizika. “Stekli smo, ipak, renome koji nam omogućava da novac relativno lako dobijemo, ali - moramo i da ga na vreme vratimo”.

Retko kada unapred znaju krajnjeg kupca. “Naši kupci su uglavnom oni koji žele pametno da ulože svoj novac, a zbog još uvek vrlo suženih mogućnosti u Srbiji sektor nekretnina je u tom smislu možda i najatraktivniji. S druge strane, krajnji korisnici jesu pretežno stranci”, priznaje Mitrović. “To su predstavnici stranih kompanija, međunarodnih organizacija i diplomatskog kora, a ni naši ljudi nisu nikakvi bogataši, već pripadnici više srednje klase, uspešni u svom poslu. Napokon, površina stanova koje smo upravo završili je 80-120 m2, što jedva da je prihvatljivo nižem sloju srednje klase na Zapadu”, pojašnjava Miljković.

Vremenski milioneri
Stranci su, međutim, listom oduševljeni transformacijom Beograda, naročito njegovim brojnim restoranima i kafićima, koji, jedan doteraniji od drugog, niču kao pečurke posle kiše. “Ne treba zaboraviti da smo mi ‘vremenski milioneri’, što je strancima simpatično, pa i vrlo privlačno dok se zajedno provodimo”, vrti minđušu u uhu Miljković. “Ali, čim počnemo ozbiljno da radimo i zarađujemo za to jednostavno nećemo imati toliko vremena. Drugo, Beograd je država u državi, dok je u većem delu Srbije situacija žalosno drugačija”.
“Vidim da smo i ovakvi kakvi smo prilično zanimljivi strancima, ali vređa me kada me poistovećuju sa onima koji se raspojasani i znojavi veru po kafanskim stolovima da bi pevali i pucali”, gladi svoju kravatu Mitrović. “Zaslužujemo samo ono što smo spremni da uložimo u vlastitu budućnost - ni više, ni manje”.
A to, mada ponekad i iznenađujuće lepo, nije preterano mnogo. “Mnogo je atraktivnih, ali, ruku na srce, malih poduhvata koji ne zahtevaju prevelika finansijska ulaganja. Baš kao što je Dragana uspela na ovom mestu”, misli Miljković na restoran “Pire” u čijem “arty” enterijeru predpremijerno uživamo u kulinarskim đakonijama par dana pre nego što će i zvanično biti otvoren, a koji je koncipirala i dizajnirala poznata modna kreatorka Dragana Ognjenović.
“Treba, ipak, istaći da su neka dojučerašnja gradska rugla transformisana u atrakcije poput Beton hale”, dodaje Miljković. “Nadam se da će za našeg života sličnu metamorfozu doživeti i ceo Savski amfiteatar. Ali, za to je neophodan ogroman novac koji sada, izgleda, niko nema smelosti da uloži”.

A kako su Dablinci preporodili svoj nekada zapušteni Temple Bar u prvorazrednu turističku atrakciju?! “Treba imati na umu da je Irska prethodno doživela neverovatan ekonomski ‘bum’. Teško, dakle, da će Srbiji poći za rukom da pre toga napravi neko čudo”, spušta loptu na zemlju Mitrović. Još dugo, poput pravih vremenskih milionera, raspredamo o, makar samo turističkim, čudima koja su ipak napravile i zemlje znatno nerazvijenije od Srbije, o pogubnosti komunizma, ali i srpskog inadžijskog mentaliteta... “Arhitekte ne mogu da menjaju ni istoriju, ni svest naroda. Mogu samo da udare lep okvir na sliku kojoj drugi daju pečat”, zaključio je napokon raspravu Mitrović.

poziv na pretplatu na

Jovan MItrović
Jovan MItrović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE