Izvor: eKapija | Utorak, 11.02.2020.| 11:43
Izdvojite članak Odštampajte vest

Članovi tima Donorum pomoću aplikacije žele da spreče bacanje hrane i da je usmere onima kojima je najpotrebnija

Gordana Jovanović, desno (Foto: Zvezdana Mutapović)
Prema dostupnim podacima, u Srbiji se godišnje baci oko 250.000 tona hrane, a ako se posmatra dnevni nivo to iznosi oko 670 tona. Gledajući po čoveku, reč je o 35 kilograma hrane godišnje, koja je vrednosti oko 10.000 dinara.

Kako je objavio Centar za unapređenje životne sredine, najviše bacamo hleb, meso i mleko, a kada bismo svu količinu hrane koja baci u roku od godinu dana spakovali u dostavne kamione, kolona bi se protezala od Subotice do Kragujevca!

Sa druge strane, u našoj zemlji 9% stanovništva nije u stanju da zadovolji osnovne životne potrebe. Registrovano je oko 35.000 korisnika narodnih kuhinja. Prema nekim računicama, dnevno se za korisnike narodnih kuhinja izdvoji oko 23,5 tona hrane dnevno. To je gotovo 29 puta manje od količine hrane koja se u Srbiji dnevno baca.

Irska aplikacija Foodcloud, koja spaja više od 4.000 humanitarnih organizacija sa velikim kompanijama poput Aldi-ja i Tesco-a, bila je inspiracija mladim ljudima koji su studirali u inostranstvu i tamo videli dobre primere prakse na polju cirkularne ekonomije i ekologije.

Okupili su se prošle godine i osnovali Donorum, kako bi pomogli našoj zajednici, ali i sprečili uništavanje hrane kao ozbiljan ekološki, agro-ekonomski i etički problem.

Sreli smo ih na Agro Belgrade sajmu u Beogradu.

- Članovi tima Donorum su prvi u Srbiji napravili funkcionalnu aplikaciju za doniranje hrane pod nazivom Public Kitchen Infrastructure. Cilj našeg udruženja jeste da se filantropske ideje u Srbiji osnaže i da se pređe sa floskule: "Od useva do deponije", na "Od useva do donacije i ponovne upotrebe" - kaže za eKapiju Gordana Jovanović, menadžer udruženja.

Projekat je mlad i prvi takve vrste u Srbiji. Vrlo je specifičan, jer obuhvata razna polja poput ekonomije, poljoprivrede, donacija, logistike, kao i zaštite životne sredine.
Osnaživanje filantropskih ideja (Foto: Zvezdana Mutapović)

- Cilj nam je da aplikacija zaživi, odnosno da što veći broj kompanija, kao i humanitarnih organizacija, počne da je koristi. Osim toga, imamo i dugoročan plan da osnujemo i prvu polu-automatsku kompostanu u Srbiji, koja bi kompostirala viškove hrane, koja dalje ne može da se donira niti da se koristi. Od kompostiranja bi se dobio visoko kvalitetan kompost koji bi poljoprivrednici mogli da koriste kao organsko đubrivo. Na ovaj način bi se zatvorio jedan lanac cirkulisanja hrane i stvorili bi se optimalni uslovi njenog iskorišćavanja - pojašnjava Jovanovićeva.


Sve kompanije koje imaju dnevne viškove hrane mogu da budu donatori

Aplikacija funkcioniše tako što spaja kompanije koje se bave preradom, obradom ili proizvodnjom hrane, kao i sve kompanije i super markete koji se bave preprodajom hrane sa humanitarnim organizacijama na teritoriji Srbije.

- Neophodno je da se i donatori i humanitarne organizacije prijave na našoj aplikaciji, posle čega dobijaju svoje profile. Donator nakon toga može da postavi donaciju koja postaje vidljiva za sve humanitarne organizacije koje su naši članovi. Aplikacija je besplatna i vrlo laka za korišćenje - ističe sagovornica.

Napominje da sve kompanije koje imaju dnevne viškove hrane, koja dalje može da se uporebljava, a namenjena je humanitarnim organizacijama koje imaju potrebu za hranom, mogu da budu donatori.

- Odziv medija i kompanija je velik, iako je naša aplikacija mlada, kao i tim. Imali smo dve donacije, ali nadamo se da će kompanije početi više da doniraju, kao i da će veći broj humanitarnih organizacija da se odazove - kaže Gordana Jovanović.

Dodaje da ih ohrabruje činjenica da su u 2019. godini osvojili i nagradu zajednice na Social Impact Awardu, te su aplikaciju predstavili i na svetskom samitu u Kijevu.

Aleksandra Kekić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.