Zlatibor Lončar, ministar zdravlja - Nije trenutak za reformu zdravstvenog osiguranja

U Srbiji je registrovano oko 1.500 privatnih zdravstvenih ustanova i privatnih praksi, a prema podacima Svetske banke, u njima se potroši oko 38% celokupnog novca za zdravstvene usluge u zemlji. Ipak, bez obrzira na brojnost, kadar i opremljenost, privatni pružaoci zdravstvenih usluga tvrde da se suočavaju sa velikim brojem problema, nerazumevanjem i nedostatkom saradnje celog sektora sa Ministarstvom zdravlja.

Struka je mišljenja da je ravnopravno uključivanje privatnog zdravstva u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja neophodno da bi se situacija u zdravstvu poboljšala, naročito u trenutku kada država dodatno smanjuje davanja za zdravstvo, a na listama čekanja se nalazi više od 70.000 građana u Srbiji. Država je, međutim, stava da će se najpre rešavati problemi koji postoje unutar državnog sistema, otklanjati uzroci koji sputavaju sistem da funkcioniše i sagledati sve mogućnosti državnih ustanova, pre nego se privatni sektor uvede u sistem obaveznog osiguranja.

O odnosu sa privatnim sektorom zdravstva, mogućnostima i modelima saradnje, listama čekanja i aktuelnim temama u zdravstvu, ekskluzivno za "eKapiju" govori ministar zdravlja u Vladi Republike Srbije dr Zlatibor Lončar.

eKapija: Izmenama Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje država je dodatno smanjila davanja za zdravstvo, odnosno, doprinosi za zdravstveno osiguranje su sa 12,3 smanjeni na 10,3%, čime su prihodi RFZO umanjeni za 37 milijardi dinara. Da li građani Srbije imaju razloga da se plaše da će zdravstvene usluge biti na još nižem nivou?

- Ne, nemaju nikakvog razloga. Urađena je racionalizacija i pokazalo se da za manje novca može da se uradi i više stvari. Išlo se na veću efikasnost, smanjene su cene usluga, nabavke lekova, materijala i opreme. Ministarstvo ulaže maksimalne napore da navedeno smanjenje stope doprinosa za zdravstvo ne utiče negativno na sistem zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite u celini.

eKapija: Više faktora je uticalo na to da na listama čekanja danas imamo više od 70.000 građana Srbije – od nedostatka opreme, prolongiranja javnih nabavki, manjka smeštajnih kapaciteta. Plan Ministarstva je da do kraja godine liste čekanja budu smanjene 10 do 15%. Šta je konkretno preduzeto kako bi se smanjile liste čekanja i otklonili ovi uzroci?

- Liste čekanja postoje godinama unazad. Sada smo krajnje odlučno i transparentno izašli sa svim podacima, realno sagledali liste i krenuli u rešavanje. Dosta faktora je uticalo na to da se sada toliki broj građana nalazi na njima, a mere koje smo preduzeli usmerene su prevashodno na bolju organizaciju i efikasniji rad. Mora da se poveća broj radnih sati, da se radi i pre podne, popodne i vikendom, da se nabavi oprema koja evenutalno nedostaje, obezbedi kadar gde je to potrebno da sistem profunkcioniše, kao i da se uvede kontola. Dakle, bolja organizacija rada je ključna i već daje rezultate. U Nišu su osposobljena dva aparata za zračenje i ako nastavimo ovim tempom, do Nove godine neće postojati liste čekanja za zračenje u ovom gradu. U Nišu je takođe već skinuta i lista čekanja za kardiološke intervencije, što pokazuje da mere imaju efekta, te će do kraja godine liste čekanja biti smanjene minimum za 10 do 15%.

eKapija: Ukoliko mere koje ste planirali ne budu dale rezultate, možemo li očekivati uključivanje privatnika? Privatne ustanove se slažu da bi saradnju države sa privatnim sektorom najpre trebalo uspostavljati u oblastima gde postoje liste čekanja.

- Ako to bude neophodno i kapaciteti u državnim ustanovama ne budu mogli da zadovolje potrebe, naravno da ćemo razmišljati o tome. Nama je jasno da privatnici što pre žele da uđu u državni sistem zdravstva, ali mi, pre svega, moramo da štitimo državni interes i maksimalno iskoristimo kapacitete državnih ustanova. Najlakše je da napravite ugovor sa privatnikom, ali gledamo da najpre iskoristimo i angažujemo državni sektor. O konkretnom modelu njihovog uključivanja u ovom slučaju razmišljaćemo kada za to dođe vreme.

eKapija: Privatnici se zalažu da bi u sistem obaveznog osiguranja trebalo uključiti male privatne prakse tako da se građani mogu lečiti kod njima najbližeg lekara. Da li će građanima biti omogućeno da imaju privatnog izabranog, porodičnog lekara, kao što su uradile neke zemlje u okruženju?

- Krenuli smo u reorganizaciju primarne zdravstvene zaštite i moramo najpre da sačekamo da se ona završi da bi se sagledale takve mogućnosti. Plan je da domovi zdravlja malo drugačije fukcionišu, više će se baviti hitnim slučajevima, lekari opšte medicine će preuzeti veću ulogu, pošto mislim da su osposobljeni i da dosta toga mogu da urade, tako da nećemo morati da insistiramo na internistima, već na nekim drugim specijalizacijama.

eKapija: Koji su preduslovi za ravnopravno uključivanje privatnog sektora u sistem obaveznog zdravstvenog osiguranja?

- Da država nema kapacitete da izađe u susret svim građanima.

eKapija: Da, ali potrebno je pripremiti teren, definisati cene zdravstvenih usluga, popisati opremu i sl.

- Kada se odlučimo za šire uvođenje privatnika u sistem, tu neće biti nikakvih problema. Procedura je krajnje jednostavna kada se potpisuju ugovori sa Ministarstvom i Fondom. Ako govorimo o cenama zdravstvenih usluga one mogu da budu samo pod uslovima koje propisuje države, pa da li to privatnicima odgovara ili ne. Da budemo krajnje otvoreni, cilj svake privatne prakse je da ima ugovor sa državom da bi imali sigurnost.

eKapija: Ali većina se žali i strahuje da država nije redovan platiša?

- Ja ne znam da država nekome nešto duguje u poslednje vreme.

eKapija: Može li država da definiše osnovni paket zdravstvenih usluga, kao što neka udruženja predlažu, šta se može dobiti za određenu svotu novca koja se izdvaja za zdravstvo, a da van svega toga to bude dopunsko osiguranje. To bi podrazumevalo i osnivanje novih fondova i jačanje i razvoj privatnih dopunskih osiguranja. Koliko je to u ovom trenutku moguće?

- Šta mislite kako bi građani odreagovali na to u ovakvoj sitaciji u kojoj se nalazimo? To jeste realnost, i u okruženju je svuda tako, ali zamislite kako bi građani odreagovali da im u ovom trenutku kažete da na osnovu osiguranja od sada mogu da dobiju recimo dva puta godišnje kontrolu krvne slike, jednom EKG, jednom ultrazvuk i još nekoliko nekih pregleda, a da bi ostalo morali dodatno da plate. Država će u jednom trenutku morati da definiše paket zdravstvenih usluga o kom govorite, do toga će sasvim sigurno morati da dođe, ali u ovoj situaciji kada nema novca u budžetu, i u trenutku kada država preuzima ozbiljne mere štednje, kada se smanjuju plate mislim da ne možemo građnima da stavimo dodatni teret.

eKapija: Ali, organizacija rada u državnim zdravstvenim ustanovama pacijentima ne omogućava da dobiju uslugu lečenja kada im je zaista potrebna. Građani koji odlaze u privatne zdravstvene ustanove tako već sada dva puta plaćaju uslugu: jednom putem obaveznog zdravstvenog osiguranja, odnosno doprinosa, a drugi put u privatnoj ustanovi.

- Privatne zdravstvene usluge su i dalje nedostupne velikom broju ljudi. Mi najpre moramo iznutra da menjamo sistem. Ne možemo da uključujemo privatnike zbog pojedinačnih loših primera, zbog neadekvatnog rada pojedinih lekara u državnim ustanovama zbog kojih sistem ne funkcioniše kako treba. Ne možemo jednostavno zanemariti takve slučajeve.

eKapija: Za koliko mislite da je realno uraditi takvu reorganizaciju u okviru državnog sistema?

- Do 2016. godine.

eKapija: Privatnici traže neki strateški plan, da im se kaže u kom pravcu će se razvijati saradnja, u kom vremenskom periodu, tvrdeći da država ne posvećuje dovoljno pažnje privatnom sektoru koji posmatra više kao konkurenciju, a ne kao nekog sa kim bi trebalo da se dopunjuje u cilju pružanja bolje zdravstvene zaštite građana. Da li je tako?

- Apsolutno nije tako. Država nije primoravala privatnike da otvore svoju praksu i kako onda imamo loš odnos prema njima? Ne možete reći da privatnik više brine o državi nego država.

eKapija: Da li se medicinska dokumentacija iz privatnog sektora vrednuje podjednako kao ona u državnom? Privatne ustanove skreću pažnju na nejednak tretman i kako pojedine državne ustanove ne priznaju nalaze privatnih lekara.

- To su više pojedinačni primeri, pre izuzeci, nego pravilo. I u Urgentom centru i u Kliničkom centru Srbije, kada dođete sa validnom dokumentacijom iz privatne prakse, ne pravi se nikakav problem, jedino ako dokumentacija ne ispunjava standarde, nove analize moraju da se urade. U suprotnom nema razloga da se ne prihvate.

eKapija: Turska je zemlja koja je jačanjem privatnog sektora zdravstva u poslednjih 10-ak godina doživela pravu ekspanziju zdravstvenog turizma (koji pokreće celu privredu). I u Srbiji se on vidi kao jedno od polja za saradnju sa privatnim sektorom zdravstva. Kako država u ovom trenutku podstiče razvoj zdravstvenog turizma i saradnju sa privatnicima na ovom polju?

- Ministarstvo zdravlja se zalaže da država pruži svu pomoć privatnicima kada govorimo o zdravstvenom turizmu, a naročito ćemo insistirati na dvema oblastima: stomatologiji i plastičnoj hirurgiji. Zajedno sa Ministarstvom trgovine i turizma spremamao plan, da im pomognemo i da mi dovodimo pacijente iz inostranstva za njih, što je krajnje korektno sa naše strane. Država će u tom slučaju morati da ima apslutni uvid i kontrolu nad tim ustanovama, budući da će garantovati za njih. To će naravno značiti i strogo ispunjavanje uslova i visok nivo kvalieteta koji će te ustanove morati da zadovolje.

eKapija: Očigledno je da postojeći kapaciteti državnih ustanova ne pokrivaju potrebe stanovnika Srbije. Koliko novih klinika/bolnica nam je potrebno? Predlagali ste da se ne zidaju novcem iz budžeta već putem koncesija, šta je sa tim?

- Moramo da regulišemo zakon, da se tačno zna ko će šta da radi. Već smo krenuli sa tom inicijativom, i zakonodavstvo mora da precizira kako će taj model funkcionsati, kako će se novac vraćati ulagačima u narednim godinama. Sve to naravno podrazumeva strogu kontrolu. Zasada su nam neophodne Tiršova 2 i Onkologija 2, ostalo manje više može da se toleriše.

eKapija: Jedinstven informacioni sistem i nacionalni zdravstveni račun, uz liste čekanja su ocenjeni kao najveći izazovi za zdravstvo u ovom trenutku. Šta se radi na njihovom uspostavljanju, kada bi mogli biti operativni?

- To moramo da završimo do 2015. godine. Moramo znati koliko lekari rade, koliki je obim posla, kolika je potrošnja materijala... Ako to ne završimo do tada teško da će bilo šta ići na bolje.

eKapija: Očekujemo da privatno-javni Fond za lečenje dece u inostranstvu počne da radi. Može li se ovakav model primeniti za još neke oblasti u zdravstvu koje "škripe", poput nabavke opreme koja nedostaje i sl?

- Ne možemo odjednom otvoriti deset fondova, moramo ići korak po korak. Verujemo i će država da ojača i da nećemo imati potrebe za sličnim fondovima.

eKapija: Šta će biti prioriteti Ministarstva u 2015. godini?

- Da završimo informacioni sistem, da regulišemo primarnu zaštitu, da poboljšamo skrininge, da smanjimo liste čekanja i generalno da dalje unapredimo kvalitet zdravstvenih usluga koje pružamo građanima.

Ivana Bezarević