Dragan Pantelić, legendarni golman, član IO FS Srbije - Nemamo trenere da procene talente

Jedna od najinteresantnijih sportskih figura Titove Jugoslavije, živi spomenik nekada velikog niškog Radničkog, poslednjih godina nalazi se na novom zadatku – pronalasku i brušenju golmanskih talenata u Srbiji. Kakav je to posao i koliko ga uspešno obavlja, kao i kuda ide naš fudbal popularni Panta nam je otkrio u opuštenom razgovoru u Staroj Pazovi

Legendarni golman Dragan Pantelić bio je "daleka preteča" modernog stila branjenja, jer je bezmalo pre četiri decenije rešio da ne bude "linijaš", nego treći bek. Pripadnik slavne generacije niškog Radničkog koja je dobila nadimak "Real s Nišavu", bio je prepoznatljiv ne samo po dalekim istrčavanjima, nego i po majstorskom izvođenju penala. A u galeriju fudbalskih besmrtnika, zemlje koje više nema, ušao je posle gola koji je postigao u prvenstvenom meču sa mostarskim Veležom, kada je velikom Enveru Mariću dao gol s gola!

Stajao je popularni Panta, više puta na golu Tima Evrope i Tima sveta, ali mu je ta privilegija samo odmogla u životu. Naime, državni vrh je u sadejstvu sa čelnicima ondašnjeg FS Jugoslavije, zbog njega preko noći produžio limit za odlazak u inostranstvo sa 28 na 29 godina, uz obrazloženje da je to u nacionalnom interesu. Na SP u Španiji, 1982. godine taj potez političara Pantelić je opravdao na impresivan način, spasavajući našu reprezentaciju mnogo veće bruke.

Sa nekadašnjim "panterom u rukavicama", družili smo se u sportskom centru FS Srbije u Staroj Pazovi i na početku razgovora spontano smo krenuli sa pričom osportskom klađenju…

– Pre nekoliko godina bio sam sa zimskom školom fudbala našeg Saveza, na Dojranskom jezeru i tad sam se prvi put zainteresovao za klađenje. Neko mi je objasnio kako se igra i ja sam odmah pronašao par po svom ukusu i uplatio 1.000 evra. Igrao sam keca na Milan koji je kod kuće igrao s nekom ekipom s dna tabele – kaže Dragan Pantelić.

Koliko je iznosio potencijalni dobitak?

– Kvota je bila 1,65, što je značilo da sam očekivao 650 EUR.

I je li došlo lagano?

– Ma kakvi lagano. Svi su navijali da uzmem pare, međutim, bližio se kraj meča, a Milan, bog te video, nikako da povede. Taman kad sam se pomirio sa sudbinom, dali su gol u sudijskoj nadoknadi vremena i ja se fino ovajdih.

Jesu li odmah počeli da vas doživljavaju kao kladioničarskog maga?

– Upravo tako, jer su sutradan odjednom počeli svi da mi prilaze i pitaju za savet šta da odigraju, a-ha-ha. Odmah su zaboraviili kako su me "peckali" dok je bilo 0:0. Sad da ne bude kako sam samo dobijao, odigrao sam još nekoliko tiketa sa ulogom od 100 EUR i nisam se proslavio. Ali dobro, lepo smo se zabavili na tim pripremama.

Legendo, pronašli smo vas u ambijentu sportskog centra FSS-a u Staroj Pazovi. Kojim povodom ste trenutno ovde?

– Član sam IO FS Srbije, a generalno, radno mesto mi je koordinator rada s golmanima svih selekcija izuzimajući A tim. Pre pet-šest godina otpočeli smo praksu da tri puta mesečno, ponedeljkom i utorkom, radimo sa svom tom decom. Moram da naglasim kako zasad imamo sjajne rezultate, pošto su iz te škole, između ostalih, ponikli mali Marko Dmitrović i mali Rajković i mali Vanja Milinković. Zahvaljujući FSS-u, došli smo do tog kvaliteta.

Uprkos tome priznaćete da su naši golmani nekad i sad kao nebo i zemlja. Šta se to događa s talentovanim čuvarima mreže da ne izrastu u vrhunske majstore?

– Neadekvatna selekcija čini svoje, a o samom kvalitetu fudbala koji je opao, da ne govorim. Osim Stojketa, mi nemamo standardnog golmana. A kad sam ga već pomenuo, podsetiću da ga je "Zvezda" svojevremeno otpisala i prosledila u "Zemun" badava. Na sreću, tada sam bio u stručnom štabu mlade reprezentacije i video sam ga na jednoj prvenstvenoj utakmici i odmah smo ga pozvali. Dobro je radio s nama, isplivao, tako da je "Zvezda" posle morala da plati njegov povratak na Marakanu.

U kojoj meri je krivica do stručnjaka za rad s golmanima?

– Realno, nemamo trenere koji mogu tačno da procene talenat i perspektivnost nekog klinca. Umesto da u 80 odsto slučajeva pogode ko će biti "pravi", oni u tom procentu promaše. Da sve ne bude tako loše, postarao se FS Srbije, zahvaljujući kome sprovodim ovaj program već sedam-osam godina i koji je iznedrio nekoliko čuvara mreže koji i te kako obećavaju. Dakle, nisu to golmani koje su njihovi klubovi napravili, nisu došli iz "Zvezde" i "Partizana", nego smo ih stvorili mi ovde u Staroj Pazovi!

Od kog uzrasta možete da "namirišete" ima li neko golmanskog štofa?

– To može da se vidi još kad su sasvim mali, kad imaju sedam-osam godina. Imamo instruktore za zimsku i letnju školu fudbala koji rade s decom koju skupimo iz regiona i na tim skupovima odlučujemo ko može da prođe. Konkretno moje procene su, srećom, bile tačne. Prvo u slučaju Marka Dmitrovića iz Subotice, onda Predraga Rajkovića koga sam našao u Negotinu...

Izgleda mora da se šparta?

– Mora da se šparta! I šta je poenta, ja uopšte ne razumem ljude iz FSS-a, zašto više ne rade na sopstvenom marketingu i ne obaveste javnost da sve te igrače nisu proizveli klubovi, nego da su oni produkt dobrog rada naših reprezentativnih selekcija. Zašto je sramota reći ono što znaš i što si uradio?

Možda na taj način žele da zaštite klubove i izbegnu eventualnu konfrontaciju?

– Nema šta da ih štite, to je tako. Pričam o golmanima, a ista stvar je i sa igračima. Taj Živković i ostali dečaci koji mnogo obećavaju, sad da ih ne nabrajam sve, otišli su u velike klubove iz selekcije FSS!

Ko je prema vašem mišljenju, naš najbolji golman u poslednjih dvadesetakak godina?

– Iskreno, jedini koji je nešto uradio je Stojke. Ruku na srce, mladu reprezentaciju je izneo tokom kvalifikacija i u Portugaliji branio izvanredno. Kasnije je odlično branio i za A selekciju.

Zašto prelaskom u prvi tim, većina krene silaznom putanjom?

– Iz prostog razloga što do 18-19 godine imaju dobar rad, međutim, kad odu po klubovima, umisle da su zreli i dođe do krize. Lako je doći do vrha, a najteže na vrhu i ostati. Naš mentalitet je takav da nešto odlično započnemo, ali ga po pravilu ne završimo. Imamo u najavi fenomenalne golmane, garantujem to, samo da se, ponavljam, ne izgube u klubovima.

Tu upirete prstom u njihove trenere ili pucate na nešto drugo?

– Sad, neću nikoga da optužujem, ipak, činjenica je da treneri često ne usklade rad golmana s radom ekipe. Ja znam po tim klubovima šta se radi. Igra se na dva gola, malo se bacaju levo-desno, međutim, postoji sasvim drugačiji sistem rada. Jednostavno, da bi bio dobar golman, moraš da budeš solidan igrač. Iz tog razloga mi ovde u Staroj Pazovi imamo specijalan boks za rad s golmanima u kome stavljamo akcenat na taj detalj. Problem je što niko neće da dođe iz klubova i vidi šta i kako, mi to radimo. U trenerskom poslu nema sujete, ali mi nemamo adekvatnu školu za golmane.

Složićete se da se uprkos svemu, vrhunskog golmana, narodski rečeno, majka rađa?

– Pita me skoro jedan novinar, kako u golmana ugraditi hrabrost? Hrabrost se ne ugrađuje, ona se stvara kroz trening, kad on postane dominantan i siguran u sebe, tad automatski stiče i hrabrost. I mi smo obično imali golmane-linijaše. Ja sam imao velikih problema kad sam počeo da izlazim i igram libera i štopera. To je bio cirkus, publika nenaviknuta, bilo je vrištanja kad intervenišem na 30-40 metara od gola.

Da li ste to na svoju ruku započeli ili vam je trener sugerisao?

– Ma samoinicijativno i tadašnji trener "Radničkog" Duca Nenković se hvatao za glavu, zajedno sa ostalima. E kad su videli da se moja istrčavanja i te kako isplate, sve je bilo drugačije. Bilo kako bilo, preteča sam takvog stila branjenja u staroj Jugoslaviji. A u modernom fudbalu, nezamislivo je da golman ne zna da igra fudbal, ne sarađuje sa zadnjom linijom u započinjanju akcija, da nema jak i precizan udarac. Videli smo kako su na minulom Mundijalu dominirali golmani. Na svemu tome temeljno radimo u našoj školi, ovde u Staroj Pazovi.

I onda se pojavi Mančester Junajted i "ćapi" Vanju Milinkovića?

– Neka, meni je drago što je tako i što je kontinuiran rad u sistemu, dao takav rezultat u primeru Milinkovića. On je dečko gurao loptu kad je došao kod nas, pre pet-šest godina.

Zna li se ko ga je "šmeknuo" i dojavio Crvenim đavolima?

– Koliko znam, bio je to Buda Vujačić.

Dobili smo novog selektora. Šta mislite o angažmanu Dika Advokata?

– Dobar je to potez, jer je Advokat profesionalac, neopterećen "Zvezdom" i "Partizanom", "Radničkim", niti bilo kojim drugim klubom. Mi, kakvi smo, uvek imamo igrački kadar, dovoljno moćan da se bar kvalifikuje na neko veliko takmičenje. Tamo ne moramo bogzna šta da napravimo. Do sad smo imali problem sa selektorima koji su izmišljali toplu vodu. Najviše imamo igrača koji igraju po velikim evropskim klubovima i ne znam šta je tu sporno, zbog čega se ti igrači ne zovu.

Da nije sporna atmosfera u svlačionici?

– Upravo to je još jedan od razloga zašto je Advokat dobro rešenje. Selektor mora da poseduje autoritet, da bude čovek kome igrači veruju. U našoj zemlji sujeta caruje na sve strane i više nema realnih parametara da se utvrdi ko, koliko vredi i onda svi sami sebe uzdižu. Takođe, plaćamo i cenu velikog licemerja. Zašto samo "Zvezda" i "Partizan" moraju da budu prvaci, gde su ostali?! Iz tog razloga nam je klupski fudbal nula, ma minus 10 i da nije FS Srbije, sve bi otišlo k vragu. Pomenuli ste malopre Radnički koji polako diže glavu.

Koliko je daleko dan kad će Čair ponovo da ugosti evropske velikane?

– Bruka je bila kako je stadion dugo izgledao, mada još nije sve završeno i strah me da tako i ne ostane. "Radnički" ima problem, jer nema školu fudbala. Sva ta deca iz Niša, Radonjić, pa Živković Aca i dosta drugih, otišli su iz Niša, a nisu odigrali nijednu utakmicu za "Radnički". Ranije to nije moglo da se desi. Piksi je odigrao dve sezone i onda prešao u Zvezdu. I ne samo Niš, pošto 70% dečaka iz istočne Srbije, prisutno je u velikim klubovima. Da se tako oduvek radilo, mi nikad ne bismo imali onu čuvenu generaciju koja je svojevremeno harala Evropom.

Po čemu najviše pamtite te slavne dane?

– Naravno, po pobedama i golovima, ali najviše po velikom broju navijača koji nas je bodrio. Ukoliko bi se dogodilo da nam na neku utakmicu dođe 12, 13, 14.000 gledalaca, pitali smo se zašto je stadion prazan. Prosek je bio 18.000 gledalaca. Imam jedan isečak iz Politike, Bobi Janković je pisao izveštaj sa naše utakmice sa "Zvezdom" na Marakani koju je gledalo 62.000 ljudi. Palo je interesovanje, možda je ekonomska kriza kriva, samo, kriza je i u Brazilu. Činjenica je da je kvalitet fudbala opao i mi da nemamo igrače u inostranstvu, ne bismo imali reprezentaciju. A te, kako rekoste, slavne dane, pamtim i po jednom velikom pehu.

Vezano za klub ili reprezentaciju?

– Ima veze sa oboje. Naime, važilo je pravilo da se pre 28. godine ne može u inostranstvo. Te godine smo igrali kvalifikacije za SP u Španiji i jedini sam ja imao pravo da odem preko. Iz tog razloga, čelnici ondašnjeg Saveza produže taj limit na 29. godina i ja tu platim ceh, uz objašnjenje da je to u nacionalnom interesu. Ukrali su mi jednu godinu, ali dobro, otišli smo na Mundijal, tamo sam briljirao, da ne kažem da sam bio najbolji, ali to nije bio razlog da mi zabrane odlazak i ogreše se o mene. Posle je to čuveno pravilo zakačilo Pižona, da bi ga ukinuli, da bi danas imali nacionalne penzije koje dobijaju i pevači, iako mogu da pevaju i do 80. godine!

Od lopti ste se uspešno branili, kako ste se "branili" od te nepravde?

– U karijeri sam doživeo dosta nepravdi i pored moje požrtvovanosti i korektnog odnosa prema svemu i svima. Zaista je dosta negativnosti bilo. Najveća je ova o kojoj sam sad pričao, jer sam imao blanko ponudu više od 10 poznatih evropskih klubova. Hteo je da me angažuje Hamburg, Notingem Forest, Votford, Keln, Espanjol, Bordo i da ne nabrajam. Stoički sam sve podneo zahvaljujući činjenici da sam voleo da igram fudbal i uživao u njemu.

Uživali ste u izvođenju penala. Znate li koliko ste postigli golova?

– Neko je napravio rang-listu najboljih golmana strelaca na svetu, na kojoj sam na 12. mestu sa 22 postignuta gola. Žao mi je što nije vođena precizna evidencija, pošto sam mrežu rivala zatresao najmanje 30 puta na zvaničnim mečevima. Znam da sam od 40 šutiranih jedanaesteraca, samo jedan fulao, a ukupno sam dao više od 60 golova, kad se računaju i prijateljske.

Kome?

– Bilo je to u vreme kad sam igrao u Bordou, samo se ne sećam protiv koga. Malo sam bio neozbiljan kod tog šuta i zato sam promašio. Neko me je nedavno pitao postoje li eksperti za penale i odgovorio sam da ih nema, to su priče za malu decu. Postoji samo loše izveden udarac. Ako igrač šutne kako treba i gde treba, prema zakonima fizike, Isus bog golmanu tu ne pomaže.

Zašto niste pucali slobodnjake?

– I tu sam bio dobar, međutim, nisam hteo da rizikujem, jer penal je penal, kad ga šutiram to je 99,9 odsto gol. A na prijateljskim utakmicama, kad smo igrali s timovima ispod Prve lige, igrao sam centarfora i postigao više od 50 golova. Na više mečeva sam zabeležio het-trik o čemu su novine podrobno pisale. E to je ono što sam govorio o karakteristikama modernih golmana koji moraju da znaju s loptom.

PROFESIONALNO SAM IGRAO I RUKOMET!

Po čemu pamtite završetak karijere, kada ste se vratili iz Francuske i obukli dres Timoka?

– Postoji jedna zanimljiva priča iz tog doba. Pošto su me Francuzi suspendovali zbog nekog koškanja s pomoćnim sudijom, vratio sam se u Niš i Tuta Živković je došao na ideju da zaigram rukomet, kako bi napunio halu za važan meč "Železničara" koji je igrao u IHF kupu. Trenirao sam mesec dana, da bih zaigrao pet minuta. Debitovao sam na mestu pivota protiv "Crvenke" u prvenstvu i hala je zaista bila krcata, dok je 2.000 ljudi ostalo napolju. Uspeo sam da dam dva gola i promašim penal, a-ha-ha. Na taj način sam uspeo da budem jedini profesionalac u dva sporta.

POLITIKA JE OBIČNA LAGARIJA

Jedno vreme ste bili poslanik u Narodnoj skupštini. Ima li danas mesta za politiku u tvom životu?

– Bio sam u jednom momentu poslanik Stranke srpskog jedinstva, ali sam ubrzo prešao u samostalne poslanike. Vrlo brzo sam uvideo da je sve to jedna lagarija, jer koliko god da imaš pozitivne i humane ideje, ništa ne možeš protiv vladajuće većine. Tu ko je pametan nije bitno, bitno je ko je veći. Sećam se kada je izglasano da je Neda Arnerić bila u skupštinskoj klupi, a ne u Turskoj! Pitao sam se šta li nam rade za druge stvari, kad su nas napravili ludim za tako očiglednu stvar. I onda sam shvatio da čovek treba da se drži onoga što najbolje zna. Stoga mi je najveća satisfakcija što smo u Dmitroviću, Rajkoviću i Milinkoviću dobili tri vrhunska golmana i tek ćemo da ih stvaramo. Za nekih pet godina imaćemo najbolje golmane u Evropi!

Piše:Milorad Plazinić

Izvor:

Dragan Pantelić

Dragan Pantelić biografija

fudbal

fudbaler

golman

fudbalski golman

FK Radnički Niš

Fudbasli savez Srbije

FSS

Duca Nenković

FK Zvezda

rukomet

rukometaš