Izvor: Ekonomist magazin | Utorak, 06.02.2007.| 19:06
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Ekonomist) Milan Stefanović, predsednik IO Jubmes banke - "Biće dokapitalizacija"

Akcija Jubmes banke (simbol na berzi: JMBN), već godinu dana jedna je od najatraktivnijih hartija na Beogradskoj berzi. Akcija je početkom prošle godine vredela oko 19.000 dinara, da bi pre samo nekoliko dana dostigla fantastičnih 86.000 dinara. U to vreme u javnosti se svašta pričalo o Jubmes banci – od toga da je banka ostvarila fantasične rezultate poslovanja, preko „pouzdanih“ da čelnici banke sve češće pregovaraju sa potencijalnim strateškim partnerima, pa sve do toga kako je na pomolu dokapitalizacija banke. Ulje na vatru dodala je i priča o dolasku Siti banke u Srbiju, te o Jubmes banci kao jednoj od potencijalnih akvizicija te multinacionalne finansijske institucije.

Tokom leta prošle godine Jubmes banka je sprovela „splitovanje“ akcija, radi povećanja likvidnosti hartije, kao i njihove veće dostupnosti širem krugu malih investitora, kaže za Ekonomist Milan Stefanović, predsednik Izvršnog odbora Jubmes banke.


“Nakon splitovanja, pa do kraja oktobra, cena akcije kretala se u rasponu od 42.000 do 54.000 dinara. U tom periodu, cena akcija nije zabeležila znatno veći rast. Na to je uticalo nekoliko faktora, a najviše dokapitalizacije drugih banaka. U pomenutom periodu investitori su zatvarali kratkoročno manje atraktivne pozicije, među njima i Jubmes banku, da bi oslobodili sredstva za pomenute dokapitalizacije. Takođe, bitno je napomenuti da su kvartalni finansijski izveštaji banaka objavljeni na sajtu NBS tek krajem novembra, tako da su dobri poslovni rezultati Jubmes banke uticali na pojačanu tražnju. Trenutna cena na berzi je, po pokazateljima, na nivou sektorskog proseka i odraz je poverenja investitora u menadžment Banke.”

Pojedini stručnjaci tvrde da, gledajući bilanse ne vide razlog da cene akcija banaka budu tako visoke. Kako vi to komentarišete?
M. Stefanović:
Na cenu akcije kompanija na berzi utiče mnogo više faktora od samih bilansa i proste racio analize. Ukupna aktiva banaka je samo tokom 2006. godine uvećana za oko 40 odsto. U slučaju banaka treba imati u vidu potencijal rasta celokupnog bankarskog sektora u narednom periodu. Značajan faktor je i mogućnost preuzimanja. Dosadašnja iskustva pokazuju da su banke preuzimane na cenovnim nivoima koji su bili 3 do 4 puta veći od njihove knjigovodstvene vrednosti. Pošto banke upravo trguju na tim nivoima možda je to pokazatelj efikasnosti domaćeg tržišta kapitala, bar što se bankarskog sektora tiče.

Za prvih devet meseci 2006. godine u banci ste ostvarili dobit od 315 miliona dinara, što je za čak 300 miliona više nego prethodne godine u istom razdoblju. Šta se to promenilo da bi dovelo do takvih rezultata?
M. Stefanović:
Niska dobit u prvih devet meseci 2005. godine posledica je visoke stope opštih rezervisanja za rizične plasmane utvrđenih u skladu sa propisima NBS. Značajan porast ostvarene dobiti u 2006. godini rezultat je poboljšanja kvaliteta obezbeđenja po rizičnim plasmanima Banke, a što je smanjilo stopu opštih rezervisanja na kraju trećeg kvartala 2006. godine. Banka se tokom 2006. godine takođe aktivno uključila i na tržište kapitala koje pruža mogućnosti ostvarivanja visokih prinosa.

Među bankama ste u Srbiji koje nemaju većinskog strateškog partnera, a sve češće se pominje kako su neke svetske banke zainteresovane da vas preuzmu. Ukoliko se akcionari Banke odluče da ne prodaju svoje akcije, mislite li da će banka dugoročno da “preživi” bez inostranog partnera?
M. Stefanović:
Struktura naših akcionara je takva da će oni znati da prepoznaju sopstveni interes. Ukrupnjavanje je globalni trend i bez obzira šta akcionari odluče uveren sam da ćemo, u budućnosti, uspeti da ostvarimo zdrav i održiv rast. U periodu od nekoliko narednih godina Jubmes banku vidim, kako vi kažete “preživelu” i još jaču, čemu će verovatno doprineti i partnerstvo, u nekom obliku, sa nekom od stranih finansijskih institucija koje će nas prepoznati kao dobrog partnera.

Da li partnerstvo može da znači i da nećete prodavati 51 odsto akcija. Može li banka da nađe partnera koji će biti manjinski vlasnik?
M. Stefanović:
Ima različitih oblika partnerstva. Više domaćih banaka ima partnera sa manjinskim učešćem u kapitalu. Sve mogućnosti su u opticaju, jer mi smo otvoreni za različite oblike saradnje.

Banka je dosada bila okrenuta poslovanju sa privredom. Da li planirate da razvijete rad sa stanovništvom?
M. Stefanović:
Naša Banka pruža sve vrste usluga stanovništvu, ali zbog nepostojanja mreže filijala ove usluge su prvenstveno namenjene zaposlenima kod naših korporativnih klijenata na području Beograda. Poslovnom politikom nije predviđeno širenje mreže.

Priča se da je Siti banka zainteresovana za ulazak u Jubmes banku. Mnogi to dovode u vezu sa iračkim dugom. Kakva je veza Jubmes banka sa iračkim dugom?
M. Stefanović:
Jubmes banka a.d. je u poslednje dve godine neposredno angažovana na poslovima administriranja komercijalnih potraživanja civilnog sektora poverilaca iz cele nekadašnje SFRJ od Iraka, nastalih po osnovu izvoza robe i izvođenja građevinskih radova u periodu između 1984. i 1990. godine. Pomenuta ovlašćenja Jubmes banci su data sudskim rešenjem, zbog činjenice da je početkom 2002. godine otvoren stečajni postupak nad Jugobankom a.d. Beograd, na čije ime su kod Centralne banke Iraka otvoreni računi na kojima su bila evidentirana navedena potraživanja. U svojstvu administratora Jubmes banka je potraživanja komercijalnih poverilaca registrovala kod ovlašćenih agenata Vlade Iraka, dokazala ih i u celini usaglasila.

Od početka 2006. godine, kad je na račun kod svoje inostrane kastodi banke primila nove obveznice Republike Irak u nominalnoj vrednosti od oko 153 miliona dolara, u koje je konvertovan neotpisani deo (20 odsto) usaglašenog i restruktuiranog iračkog duga, Jubmes banka ih distribuira originalnim komercijalnim poveriocima, odnosno njihovim pravnim sledbenicima, omogućavajući im da njima raspolažu u skladu sa svojim poslovnim odlukama i propisima.

Glavnica obveznica dospeva u 16 jednakih polugodišnjih rata, između 2020. i 2028. godine, dok se kamata obračunava počev od 01.01.2006. godine po fiksnoj kamatnoj stopi od 5,80 odsto i plaća polugodišnje unazad.

Da li ste pregovarali sa Siti bankom i da li kao jedan od ciljeva imate Siti banku kao strateškog partnera?
M. Stefanović:
U proteklom periodu nismo imali kontakte sa predstavnicima Siti banke. Menadžment Banke je otvoren za razgovore sa ozbiljnim finansijskim institucijama.

Priča se da u prvoj polovini ove godine planirate dokapitalizaciju. Da li je to istina i ako jeste za šta ćete da upotrebite dodatan kapital? Za koliko planirate da uvećate kapital?
M. Stefanović:
Dokapitalizacija je u planu tokom ove godine, a o obimu emisije odlučićemo u dogovoru sa najvećim akcionarima, pri tom vodeći računa o zaštiti interesa sitnih akcionara.

Šta u ovom slučaju podrazumevate pod zaštitom interesa sitnih akcionara?
M. Stefanović:
Postoje različiti vidovi prikupljanja dodatnog kapitala. Mi ćemo voditi računa, da sitni akcionari dobiju priliku da kupe akcije iz dokapitalizacije.

Na sajtu Centralnog registra stoji da je SFRJ vlasnik oko 24 odsto akcija, a na sajtu Narodne banke Srbije da je toliko akcija u vlasništvu SRJ. Kakva je zapravo vlasnička struktura Banke i da li je završena raspodela akcija između Hrvatske, Slovenije i Srbije?
M. Stefanović:
Jubmes banka je mešovita banka. Među akcionarima su zastupljeni: država, domaća i strana pravna i fizička lica. Akcije koje se u CRHOV vode na SFRJ raspodeljene su na bivše republike SFRJ po ključu koji je utvrdio Komitet za sukcesiju imovine bivše SFRJ. Postupak preknjižavanja akcija je u toku.

Za većinu banaka je stroga monetarna politika predstavljala problem?
M. Stefanović:
Stroga monetarna politika je predstavljala problem za Jubmes banku, koliko i za ostale banke. Banka je sve svoje obaveze izmirivala na vreme, mada se mora ukazati na visoku stopu devizne obavezne rezerve koju je propisala NBS.

poziv na pretplatu na

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.