Izvor: Ekonomist magazin | Ponedeljak, 22.01.2007.| 21:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

(Ekonomist) Verner Kuster, predsednik UO Sunoko - Novi standardi za šećer

Kompanija Sunoko, vlasnik četiri šećerane u Srbiji, investiraće ove godine 13 miliona evra. Prošle godine uloženo je osam miliona evra u šećerane u Baču, Kovačici, Pećincima i Vrbasu u kojima je proizvedeno 210.000 tona šećera.

Sunoko je osnovan u junu 2005. godine kao zajednička firma nemačke kompanije Nordcuker (51 odsto) i novosadske kompanije MK komerc (49 odsto), najveći je srpski proizvođač i izvoznik šećera, zapošljava 727 radnika i koristi oko polovine od ukupno 73.000 hektara zasađenih šećernom repom u Srbiji.

Koliko su akcionari kompanije Nordcuker posle godinu i po dana zadovoljni radom i zaradom firme-kćerke u Srbiji, odnosima sa manjinskim akcionarom, seljacima od kojih kupuju repu i državom koja im stvara ambijent za poslovanje? Odgovore na ova pitanja dao je Verner Kuster, predsednik Upravnog odbora firme Sunoko, koji na početku razgovora kaže da je Nordcuker drugi po veličini evropski proizvođač šećera koji ima fabrike u severnom delu Nemačke, Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Srbiji.

Šećerana Kovačica
(Verner Kuster)

Da li je proizvodnja šećera profitabilan posao?
Verner Kuster:
Da, nama je to isplativo i veoma profitabilno. Mi proizvodimo šećer za potrebe zemalja u kojima imamo fabrike, ali i za izvoz. U Srbiji kao što ste videli proizvodimo oko 50 odsto šećera u ukupnom tržištu i puno izvozimo.

Zašto ste se odlučili za Srbiju ako već imate posao u Poljskoj, Mađarskoj i Slovačkoj?
V. Kuster:
Nije logično da se šećer prevozi iz drugih delova Evrope u Srbiju. Srbija ima takvu poziciju da postaje deo naše priče o proširenju iz Poljske, Mađarske i Slovačke, a to nam je veoma bitna stvar. Osim toga u Vojvodini je najkvalitetnija zemlja u ovom delu Evrope za proizvodnju šećerne repe. Potpuno je identična uslovima koji postoje u Ukrajini i delovima Rusije.

Zašto ste se odlučili za ulaganje u šećerane u Srbiji sada, a ne pre njihove privatizacije?
V. Kuster:
U vreme te prve privatizacije bilo je veoma komplikovano da se uđe u proces zbog državnih institucija, bio je problem što država u tom momentu nije dozvoljavala grupnu kupovinu fabrika. Dakle, hteli smo da kupimo sve četiri šećerane odjednom jer nam je tako bilo isplativije, a ne da kupujemo jednu po jednu.

Da li je Nordcuker bio inicijator ove kupovine i stvaranja zajedničke kompanije ili je to bio partner iz Srbije?
V. Kuster:
Naša strategija je da ispitujemo tržišta koja nas zanimaju, koja su nam interesantna. Tako je bilo i sa MK komercom. Mi smo ispitali, videli i u jednom trenutku predložili saradnju. Na kraju sve se svodi na isto, na isti princip, a to je da smo mi u svim fabrikama vlasnici minimum 51 odsto akcija.

Kakva su vaša iskustva u drugim zemljama u tranziciji? Da li je u Srbiji poslovna klima povoljnija ili lošija za biznis i ulaganja?
V. Kuster:
To nije jednostavno pitanje. Ove druge zemlje su već u Evropskoj uniji. Nezgodno je porediti. Situacija koju smo zatekli u Srbiji slična je onoj koju je Poljska imala krajem devedesetih. To nam ne predstavlja problem. Možda predstavlja problem ljudima ovde, kao što je to bilo svojevremeno sa Poljacima.

Šećerana Kovačica

Da li ste zadovoljni tehnikom i organizacijom koju ste zatekli kad ste došli u Srbiju?
V. Kuster:
Nismo zadovoljni tehničkim delom. To ne odgovara uslovima koje imamo u zapadnoj Evropi. Iz tog razloga smo u ovoj godini uložili osam miliona evra, a za sledeću godinu planiramo da uložimo 13 miliona evra. Što se tiče organizacije i menadžmenta, situacija koju smo zatekli, naravno, nije uporediva sa našim standarima. Tip menadžmenta koji smo zatekli više je hijerarhijski. Komunikacija se odvija gore-dole, vertikalno, a ne na istom nivou, kao kod nas. Kod nas se horizontalni način upravljanja smatra kao prednost i nadam se da će to ljudi u Srbiji prihvatiti. Time će preuzeti veći deo odgovornosti ali i samopouzdanje. Neko mora biti odgovoran za poslovni rezultat.

Da li se takav model organizacije već “primio” u Srbiji?
V. Kuster:
Mislim da je to pitanje obrazovanja. Mladi i obrazovani ljudi daleko lakše prihvataju ovakve promene. U fabrikama još uvek imamo one koji tu dugo rade i oni to malo teže prihvataju, ali nadam se da će na kraju shvatiti prednosti novog načina upravljanja i proizvodnje.

Da li to znači da će novi način organizacije kompanije i menadžmenta uticati na povećanje površina pod šećernom repom i proizvodnje šećera?
V. Kuster:
Na kraju sve se svodi na to da je naša kompanija Sunoko pouzdan partner proizvođačima šećerne repe, a sa druge strana i kupcima. Naše investicije nisu kratkotrajnog karaktera, one su dugoročne. Zbog toga naša obaveza jeste da budemo solidni i pouzdani partneri svojim proizvođačima i klijentima. Polazimo od toga da svoje znanje u agrotehnici prenesemo na ovdašnje proizvođače. Pokušavamo da ih edukujemo kako bi na najbolji način proizvodili repu. Iz tog razloga u Srbiju dolaze eksperti iz Nemačke kako bi i to objasnili.

Nedavno je objavljena vest da je jedna šećerana u Vojvodini zatvorena jer nema sirovina za preradu. Šta Sunoko, odnosno Nordcuker, čini da poveća broj farmera koji se bave ovom vrstom proizvodnje?
V. Kuster:
Pre svega, veoma rano, već u decembru, sa farmerima ugovaramo otkup šećerne repe za narednu godinu da bi im stavili do znanja da smo ozbiljan partner koji na vreme isplaćuje svoje obaveze i da bi oni na taj način stekli sigurnost. Deset odsto naših najboljih farmeri u Srbiji, primenom savremenih agrotehničkih mera, imali su prinos 70 tona po hektaru što je veoma dobro u odnosu na prosek Srbije koji je oko 45 tona po hektaru. Zašto se i ostali farmeri ne bi pridružili takvoj proizvodnji.

S obzirom da je Nordcuker relativno nova kompanija da li je već uticala na kampanju prerade šećerne repe?
V. Kuster:
Naš prosek je 48 tona po hektaru, a očekujemo da će sledeće godine biti oko 50 tona po hektaru. Procenat digestije odnosno šećera u repi je povećan u odnosu na kampanju iz 2005. godine sa 13,7 odsto na 15,1 odsto, dok su očekivanja da se do 2010. godine podigne na 16,5. Što se prinosa tiče očekuje se da će do 2010. godine oni dostići 60 tona po hektaru. Osim toga, investicijama u protekloj godini povećana je površina pod šećernom repom sa 65.000 tona u 2005. na 73.000 hektara u 2006. godini. Površina zemljišta pod šećernom repom koja se proizvodi za kompaniju Sunoko takođe se povećala sa 28.000 hektara na 35.000 hektara. Upotrebom najnovije mehanizacije za vađenje šećerne repe usavršen je način dopremanja repe do fabrika – od mašina koje vade repu do mašina koje čiste repu odmah na njivi. Na taj način smanjen je unos zemlje u fabrike sa 22 na 14 procenata. Smanjeni su troškovi vraćanja te zemlje na njivu čime se štedi energija ali i čuva okolina o čemu posebno vodimo računa. Smanjili smo troškove energije oko 30 procenata, što je poprilično velika stvar.

Šećerana Kovačica

Da li je za sledeću godinu predviđeno povećanje površina pod šećernom repom?
V. Kuster:
Očekujemo da će sledeće godine prinosi biti oko 50 tona po hektaru. Što se tiče samog šećera, većina ovih investicija je predviđena za povećanje kvaliteta šećera i takođe smanjenje troškova energije. U fabrikama uvodimo novi menadžment i standarde.

Kada očekujete da će proizvodnja u srpskim šećeranama biti na nivou šećerana Nordcukera u drugim zemljama?
V. Kuster:
Razlika je ogromna. Razlika je velika čak i među fabrikama u Poljskoj ili Slovačkoj. Međutim, sve je moguće. U naredne dve ili tri godine očekujemo izvesno izjednačavanje. Bez obzira gde su fabrike, mi smo morali mnogo da ulažemo u njih. Investicije u tehnologiju su jedno, a u ljudske resurse sasvim drugo.

Možete li vi na korporativnom nivou da sve to “ispeglate”?
V. Kuster:
Standardi su svuda isti. Prosto je nemoguće da kažemo da su sve fabrike iste. Ali standardi jesu i to nam je veoma važno.

Kakvi su strateški planovi proizvodnje šećera u regionu?
V. Kuster:
Poboljšanjem produktivnosti u četiri šećerane u Srbiji dići ćemo ukupnu proizvodnju i tako izbeći pritisak da kupimo još neku šećeranu. Mada se nikad ne zna šta će biti sutra. Kampanja još uvek nije u potpunosti završena ali prema podacima mi smo u 2006. godini proizveli oko 216.000 tona šećera. Postoji mogućnost da se u sledećoj godini proizvodnja poveća 10 odsto.

Šta se očekuje u budućnosti na tržištu šećera u Evropi?
V. Kuster:
Verujemo da nas čekaju teška vremena i da samo najjači opstaju, pa se u skladu sa tim pripremamo.

Zbog tržišnih viškova i novog režima, u Evropskoj uniji apeluje se na seljake da manje proizvode šećernu repu da se ne bi stvarali nepotrebni viškovi. Možete li to da uporedite sa situacijom u Srbiji?
V. Kuster:
Srbija nije u Evropskoj uniji. Postoje kvote za izvoz šećera iz Srbije i one su za 2006. godinu bile 180.000 tona. Postoje i količine koje moraju da ostanu u zemlji. Sve preko toga mi možemo da izvezemo.

Koliko je učešće kompanije Sunoko u ukupnoj kvoti?
V. Kuster:
Između 48 i 50 odsto. Zapravo onoliko koliko je i učešće na domaćem tržištu. Zavisi od toga koliko proizvodite, jer se na taj način određuje kvota. Mi imamo određenu kvotu za svaku fabriku posebno. Nije dozvoljeno mešati šećer iz različitih šećerana.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa srpskim partnerom?
V. Kuster:
Da, zadovoljni smo saradnjom. Svakodnevne obaveze su jedno a strateške stvari, dugoročni ciljevi rade se zajednički.

Kakva su Vaša iskustva sa državom?
V. Kuster:
U procesu pregovora imali smo velikih problema. Ali zahvaljujući srbijanskim političarima i nemačkom ambasadoru u Srbiji problemi su rešeni. Prevagnula je politička podrška. Administrativni deo Vlade je jako uskih shvatanja. Previše su formalni i nekad izgleda kao da su tu da stvore, a ne da reše problem. Ali smo zahvaljujući podršci ambasadora i srpskih političara ipak uspeli.

Lična karta

Sunoko je reč nastala od Sugar, Nordzuker, Kostić. Veći deo od 216.000 tona šećera Sunoko će izvesti u Sloveniju, Grčku, Italiju, Austriju, Veliku Britaniju i Kipar. Uključenjem kompanije Sunoko u svoju grupaciju, Nordcuker je proširio kapacitete koji za 2006. godinu izgledaju ovako: 1,3 milijarde evra finansijskog obrta, 199.000 hektara pod šećernom repom, 1,8 miliona tona šećera, 15 fabrika šećera, 2.700 zaposlenih.

poziv na pretplatu na

Šećerana Kovačica
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.