Izvor: Politika | Ponedeljak, 01.01.2007.| 22:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Toplica Spasojević, ITM grupa - Ideja važnija od kapitala

ITM Grup (www.itm.co.yu) možda i nije toliko poznata kao neke druge ovdašnje firme, poput, recimo, Delte. Ali, svakome ko kroči u moderno zdanje u ulici Omladinskih brigada 86 u Novom Beogradu, odmah je jasno da je reč o preduzeću u čijim se pedantno izglancanim, mermernim holovima, upeh prosto da namirisati.

Zato znalce svakako nije mogla da iznenadi vest da je Klub privrednih novinara Udruženja novinara Srbije, krajem decembra, za poslovnog čoveka godine proglasio upravo predsednika ove kompanije Toplicu Spasojevića.

Sa g. Spasojevićem smo ovih dana razgovarali u poznatom beogradskom restoranu Sport kafe www.sportcafe.co.yu. Ovo pominjemo zato što je i Sport kafe takođe deo ITM grupe. Doduše, zasad, sasvim mali deo u kome se, uz ovaj beogradski, nalazi samo još jedan restoran pod istim imenom. U Herceg Novom. Shvativši, naime, koliko je sport postao važan, te da svakodnevno ima šta da se gleda na TV u tom smislu, u kompaniji su naumili da u dogledno vreme stvore pravi lanac ovakvih kafea širom Srbije, a možda i van nje, ali... O tom potom.

Od pripravnika do predsednika

Toplica Spasojević je, inače, rođen 1956. godine u Svilajncu. Završio je sve potrebne škole i diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu 1980. Zaposlio se u Jugoslavijakomercu, kao pripravnik. Potom je brzo napredovao: šef odeljenja, pa direktor sektora i tako sve do – predsednika Upravnog odbora. Bilo je to 1989, u vreme kada je već uveliko počelo veliko ovdašnje zakuvavanje, a g. Spasojević zaključio dve važne stvari. Prvo, da od društvene svojine nema ništa. I drugo, da ni od privatizacije (u to vreme) nema ništa, pa je odlučio da se upusti u privatan biznis. Sa partnerom, koji mu je to ostao da dana današnjeg, Sinišom Rakovićem, sada generalnim direktorom i suvlasnikom ITM-a, krajem 1990, osnovao je preduzeće.

Prvi posao koji je uključivao distribuciju u Rusiji, bio je sa slavnim Najkijem. Malo-pomalo, u skladu sa osnovnom idejom o potrebi trgovinskog povezivanja istoka i zapada, stizali su ugovori i sa drugim slavnim svetskim firmama – Ketberijem, L’Orealom, Simensom, Pionirom, Filom, Revlonom... Sa druge strane počeo je transport uglja, koksa i čelika, iz Rusije ka zapadu.

U periodu sankcija ITM je radio mahom iz inostranstva, a Toplica Spasojević iz Londona, Moskve, pa opet iz Londona. Stvorena je i mreža firmi „u okruženju”, a poslovi su se i dalje širili. Počeo je uvoz opreme, recimo za pivarstvo, ali i izvoz naših proizvoda, recimo, odeće i obuće, pa proizvoda gornjomilanovačke Spektre, Metaloplastike i Tipoplastike...

Kada je preduzeće 1990. godine osnovano u njemu je, u prostorijama u „Sava centru”, radilo samo petoro ljudi. Kako se radna snaga, uporedo s poslovima umnožavala, nove kancelarije našle su se najpre na šestom, a onda i svim ostalim, donjim spratovima upravne zgrade Crvene zvezde. Kada je za to došlo vreme, od nekada poznate Trikotaže „Đukić” kupljena je cela, ova sadašnja zgrada. Kompanija upravo kroji planove da kraj nje dozida – novu zgradu.

U ITM-u, u nekih dvadesetak posebnih firmi, sada radi oko 850 ljudi, čije se plate u proseku kreću oko 600 evra. Menadžeri i direktori zarađuju, naravno, mnogo više, a šta oni sve tačno rade – nije moguće opisati na malom prostoru. Glavni posao im je, razume se, trgovina, distribucija i logistika. Ukupan obim prometa već je dostigao 150 miliona evra, no, sem trgovinom, kompanija se bavi i mnogim drugim poslovima, recimo finansijama i konsaltingom. Poseduje i rentakar firmu, a planira da uskoro osnuje i – prvi investicioni fond.

Bavi se proizvodnjom. Brend „rang” je odavno već osvojio potrošače koji, međutim, verovatno ne znaju da im izvesni „domaći” proizvodi stižu čak iz provincije Guandžo u kojoj Kinezi za ITM šiju – dukseve i jakne! Iz hladnjače u Apatinu se, opet, kupcima kod nas i u svetu liferuje smrznuto voće i povrće za koje je njihov proizvođač upravo osmislio i poseban „brend”: ta roba će se ubuduće prodavati pod imenom „Jupik”, što je, uzgred, ime – jednog eskimskog plemena!

Preterane kamate

Da rezultati ITM grupe nisu ostali nepoznati nadležnima za vođenje srpske ekonomske politike svedoči, međutim, činjenica da su njenog predsednika, kao eksperta, uključili u važne državne projekte. Toplica Spasojević se tako našao u radnoj grupi za izradu dugoročne strategije privrednog razvoja zemlje, a i u Koordinacionom timu za Kosmet (www.ekonomskitim.sr.gov.yu). Stoga je bilo zanimljivo od ovog privrednika čuti i šta misli o našoj ekonomskoj zbilji.

O kursu dinara, recimo, misli ovako: ispolitizovano pitanje. Ipak, primećuje da je restriktivna monetarna politika Narodne banke koja je, doduše, očuvala stabilnost nacionalne valute i cena, loše uticala na privredni rast i zaposlenost. Bilo bi bolje da smo se više pozabavili restrukturisanjem preduzeća, veli, i dodaje da to isto važi i za privatizaciju. Mnogo bi bolje bilo da su preduzeća prvo restrukturisana pa tek onda prodavana, po većoj ceni.

Privatizacija je, naravno, neminovnost. Ali, ne bi nikako valjalo da u budućnosti država ostane bez kontrolnih paketa akcija makar u najznačajnijim, najvećim preduzećima poput, recimo, NIS-a ili EPS-a...O bankarskim kamatama kaže samo: preterane, za četiri odsto veće nego u okruženju. O dažbinama to isto. Preterane. Opterećenje bruto plata od 73 odsto, čak i kada se smanji na 63, biće i dalje osetno veće nego u okolnim zemljama, u kojima je ispod 50 procenata. I tako redom...

Na naše pitanje čime bi se bavio kada bi tek sada odlučio da započne posao odgovara: definitivno trgovinom. A na pitanje šta bi savetovao svakom početniku u biznisu kaže ovako: da prvo nauči dobro posao. Zatim, da se stalno dodatno obrazuje. Da se zaposli u ozbiljnoj firmi. Da (obavezno) zna jezike. Da prati sva nova dostignuća. Razume se, i da mnogo radi.

Svakome ko počinje biznis, pri tom, savetuje da nađe neki deo tržišta koji nije pokriven, ali je najvažnije, ipak, da posao dobro osmisli. Ideja je mnogo važnija od kapitala, tvrdi Toplica Spasojević, poslovni čovek godine, biznismen koji je praktično ni iz čega i za samo petnaestak godina uspeo da stvori preduzeće koje danas uveliko nadilazi nacionalne granice.

Napomena : Tekst u potpunosti preuzet iz lista Politika, 31.12.2006


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.