Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća - Nelikvidnost će pratiti poslovanje velikog broja firmi

Milan Knežević

Nova zakonska rešenja (zakoni o radu, privatizaciji, stečaju i prostornom uređenju) delimično će poboljšati poslovni ambijent u Srbiji. Nažalost, veliki deo problema koji godinama prate privređivanje, proizvodiće negativne posledice. Sramno je ukidanje poreskog kredita na investicije, kao i zakonska odredba po kojoj će se porez na imovinu plaćati na tržišnu vrednost.

Mere fiskalne konsolidacije su recesivnog karaktera i sve će se negativno odraziti na privrednu aktivnost. Veliki deo bespotrebnog državnog administratiranja i dalje će gušiti privrednu aktivnost - procenjuje u razgovoru za Danas Milan Knežević, potpredsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća i vlasnik konfekcije "Modus".

Koja od mera države bi trebalo da doprinese boljem poslovnom ambijentu?

- Pre svih, smanjenje poreza i doprinosa na zarade. U tom paketu su i rigidna borba protiv crnog tržišta i sive ekonomije, donošenje zakona o zanatstvu, smanjenje lokalnih taksi i nameta.

Veliki broj privrednika oslanjao se poslednjih godina na finansiranje iz Fonda za razvoj. Mislite li da će gašenje te institucije bitno uticati na ukupno poslovanje u zemlji?

- Fond za razvoj je osnovan da bi se iz njega finansirao ujednačen regionalni rast. Nažalost, pretvorio se uglavnom na diskrecionu raspodelu ovih budžetskih sredstava. Iz tog fonda su se dodeljivale subvencije, odnosno bespovratna sredstva firmama u restrukturiranju. Ta sredstva nisu bila bilansirana u budžetu kako se ne bi iskazao znatno veći budžetski deficit. Sredstva su dodeljivana tajkunima i moćnicima, a za 10 godina postojanja nije izvršena nijedna terenska kontrola o trošenju novca. Od ukupnog portfolija od dve milijarde evra u Fond neće biti vraćeno oko 1,5 milijardi. I zato ga treba ukinuti.

Koliko ozbiljan problem može da bude nelikvidnost i blokirani računi firmi koje posluju, i postoji li model da se to prevaziđe?

- Privreda Srbije duguje 19,2 mlrd EUR. Čak 98,5% novostvorene dodate vrednosti u prerađivačkoj industriji ide na otplatu kamata. Najveći deo kredita su kratkoročni krediti sa prosečnom kamatom od 16,5%. U novu godinu ulazimo sa starim, višegodišnjim problemima koji opterećuju privredu, pa je realno očekivati da će doći do smanjenja plata izvesnom broju zaposlenih u javnom sektoru, predviđene su manje subvencije firmama u restrukturiranju, manja javna i lična potrošnja, smanjiće se obim stranih i domaćih investicija. Pašće izvoz i uvoz. Nelikvidnost i insolventnost - pratiće poslovanje velikog broja firmi. Suočićemo se i sa daljim rastom broja nezaposlenih, realnim padom ličnih primanja, rastom obima crnog tržišta i sive ekonomije, povećanjem taksi i poreza na lokalu, ukidanjem poreskog kredita na investicije, plaćanjem poreza na imovinu na tržišnu vrednost, povećanjem stopa PDV-a, dok će rast BDP-a izostati...

Koliko garantni fond, čije se osnivanje najavljuje, može da doprinese podizanju likvidnosti?

- Garantni fond čijim bi se sredstvima umanjila kamata na kredite koje dodeljuju komercijalne banke neće doprineti boljoj likvidnosti privrede. Zato što je mali broj solventnih, kreditno sposobnih firmi koje mogu da povlače nova kreditna sredstva. Stimulisati zaduživanje privrede, a ne eliminisati prethodno uzroke zbog kojih je, u ovom trenutku, 53.000 u blokadi, moglo bi samo da odmogne domaćoj privredi.

Koliko su ambiciozni Vaši poslovni planovi za narednu godinu?

- Nema govora ni o kakvim velikim ambicijama. Usklađivaću, odnosno smanjivaću broj zaposlenih onoliko koliko koliko bude smanjena kupovna moć i tražnja. Pokušaću da očuvam barem jedno zdravo poslovno jezgro koje bi, za slučaj da se poboljšaju uslovi poslovanja, moglo činiti novi razvojni nukleus. Nažalost, boljitak u privredi nije na vidiku u narednih nekoliko godina.

NOVI TALAS RECESIJE

Koji su najveći izazovi sa kojima će se u 2014. godini suočiti privrednici?

- Svi agregati će biti negativni i znatno će smanjiti tražnju i poslovnu aktivnost. Šta očekivati, osim ulaska privrede u novi ciklus recesije i poslovne agonije. Mere fiskalne konsolidacije su recesivne i to će se negativno odraziti na poslovanje. Pritom nisu usvojene dve ključne mere - smanjenje poreza na rad i rigidna borba sa sivom ekonomijom i crnim tržištem. Privrednici gube poverenje u državne institucije koje su platili da im obezbede Ustavom zagarantovanu ravnopravnost na tržištu.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Danas" od 6.01.2013.)