Danijela Ilić, predsednica Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije - Nadam se da će uskoro naše tržište nekretnina biti konkurentno evropskim

Danijela Ilić

U svom poslednjem kvartalnom izdanju, u junskom broju, publikacije jedne od najprestižnijih međunarodnih organizacija CRE, objavila je intervju sa Danijelom Ilić, predsednicom Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije.

Intervju je vodio Paul G. Johnson, član odbora CRE. The Counselor of Real Estate je organizacija osnovana 1953. godine i okuplja oko 1.000 članova širom sveta i predstavlja ogranak NAR-a Nacionalnog udruženja trgovaca nekretninama.

Johnson: Vaše sticanje iskustva na poslovima savetnika za nekretnine u Srbijije izvanredano. Profesionalno, uspeli ste da se od uspešnog, visoko obučenog građevinskog inženjera razvijete u savetnika za nekretnine (CRE). Lično ste uspeli da pokrenete implementaciju međunarodnih standarda za procenu vrednosti u svojoj zemlji i da je svrstate među članove novih proceniteljskih organizacija, uključujući saradnju sa Instituotm za procene (Appraisal Institue). Kako ste se zainteresovali za nekretnine?

Ilić: Gledajući u prošlost, moja familija se bavila građevinarstvom. Otac mi je bio građevinac u Beogradu. Ja sam diplomirala kao građevinski inženjer a postdiplomske studije sam završila u Vilanovi u SAD. Po mom povratku u Srbiju, naša zemlja je prolazila kroz političke i ekonomske promene, pogotovo prva runda privatizacije krajem 1990-tih godina kao i druga 2000-tih. Privatizacije preduzeća u državnom vlasništvu su iziskivale potrebu i tržište za moderne metode procena. U tom periodu, jedini pristup procena je bio troškovni pristup, pri čemu su mnoga preduzeća koja su bila privatizovana imale u vlasništvu obimne nekretnine a neka preduzeća su imala i poslovnu vrednost. Većina transakcija je bila "u viđenom stanju" sa malo transparentnosti za kupce i uz nedostajuću dokumentaciju, a mnoge prodaje su bile prema strateškim partnerima. Veliki broj transakcija su posmatrane kao vrednosti u likvidaciji.

Johnson: Na koji način je država rešavala prodaju nekretnina u svom vlasništvu?

Ilić: Obično bi bio sastavljen konsultantski tim a svaki član tima imao bi specifičnu ulogu (inženjeri za tehničko stanje nekretnine, projekcije budžeta, pravnici za tumačenje interesa na nekretnini, deo tima za strategiju prodaje) – poprilično neefikasan, dugotrajan i politički orijentisan proces.

Johnson: Kako se to promenilo?

Ilić: Od 2000. godine, a narocito u poslednje vreme, donosioci odluka su prepoznali vrednost multidisciplinovanog savetnika koji može definisati problem i koristiti više disciplina na konstruktivniji, efikasniji i efektivniji način kako bi stvorio idealno rešenje.

Johnson: Možete li nam reći jedan primer savetodavne usluge?

Ilić: Trenutno, radim na na zadatku koji uključuje konverziju imovine koja je prethodno pripadala vojsci a u nadleznosti Ministarstva odbrane. Imovina se nalazi u ruralnim delovima Srbije. Lokalna vlast zeli bi da iskoristi tu imvoinu iz master plana, ali dolazi do nerazumevanja u tom procesu, a glavni uzrok nerazumevanja je procenjena vrednost te imovine i suprostavljene želje Ministarstva odbrane da ima finansijski benefit i želje lokalne samouprave da ima benefit lokalnog ekonomskog razvoja.

Johnson: To svakako zahteva ne samo multidisciplnovani pristup, več i psihologiju i istrajnost. Kako se kod vas tumaci HABU –najbolje i najisplativije korišćenje nepokretnosti?

Ilić: U Srbiji, najbolje i najisplativije korišćenje zemljista je do nedavno bilo striktno vezano za "pravo korišćenja", ne vlasništva. Na primer, osoba može da poseduje zgradu ali da nema vlasništvo na zemlji. Time procene na osnovu prava korišćenja postaju dosta komplikovane.

Johnson: Šta Vas je navelo da implementirate standarde u procenama?

Ilić: Pa, zadatak kao ovaj koji sam pomenula me je naveo da istražim kakve standarde imaju ostale zemlje. Tako sam osnovala Nacionalno udruženje procenitelja Srbije koje je sada samoodrživo. Imamo online kurseve za procenu koji su bazirani na tradicionalnim pristupima i analizama i oni su već koriste i prekogranicno, u Bosni i Crnoj Gori.

Johnson: Kako biste uporedili srpske standarde procene sa RICS-ovom "Crvenom knjigom" i američkim USPAP-om?

Ilić: RICS Red Book i USPAP imaju dosta sličnosti, međutim postoje evropski standardi koji su regionalni i moraju biti prepoznati u razvoju srpskih standarda. U Srbiji ne postoje univerzalne baze podataka o prometu nekretnina pa naše procene ne mogu biti sasvim pouzdane.

Johnson: Imam utisak da ste veoma skromna osoba. S obzirom na skorašnje privatizacije u Srbiji nedostatak transparentnih i pouzdanih metoda procene, kao i nedostatak podataka, Vaši napori da uzdignete profesiju, da organizujete standarde na nacionalnom nivou, da harmonizujete te standarde sa evropskim standardima i to sve dok vaša zemlja još ne oseća ekonomsku sigurnost i stabilnost, su fantastičan uspeh za vas. Koji su Vaši ciljevi u budućnosti?

Ilić: Mi smo mala zemlja, ne razvijamo se tempom kao što to rade druge zemlje i mi još prolazimo kroz promene u našim zakonima, sudstvu i međunarodnom bankarstvu. Nadam se da ćemo kroz profesionalizaciju procena i konsaltinga, transparentnost i elektronsku automatizaciju podataka, naše tržište nekretnina stabilizovati i postati konkurentno sa našim evropskim susedima.