Izvor: eKapija | Utorak, 17.09.2013.| 15:56

Ivana Gađanski, naučnica - Kad biolog uđe u svet biznisa

Ivana Gađanski

U trenutku kada su svi odlazili iz Srbije, ona se vratila. Iako je doktorirala neurofiziologiju na prestižnom nemačkom Univerzitetu Georg-Avgust u Getingenu, želi da svoje znanje podeli sa kolegama u Srbiji. Mada biolog po struci, svestrana Ivana Gađanski, osim akademske karijere, ima i sopstveni start ap, pokreće projekat za razvoj ženskog preduzetništva u biotehnologiji "Fab Lab", piše poeziju i prevodi.

I dok organizuje konferenciju posvećenu ženskom preduzetništvu u biotehnologiji "Fab Forum" 21. septembra u Beogradu, Ivana Gađanski u razgovoru za "eKapiju" govori o svom detinjstvu, obrazovanju, pesmama, "zidovima" na koje nailazi...

Bezbrižno detinjstvo u Karlovcima

Ova Beograđanka rođena je u Novom Sadu, ali nikada nije živela u tom vojvođanskom gradu. Iako je većina uspomena iz detinjstva i tinejdžerskog perioda veže za srpsku prestonicu, rado se seća Sremskih Karlovaca gde je provela veliki deo svog detinjstva.

- Mama mi je iz Sremskih Karlovaca, pa sam tamo odlazila preko leta. Tokom raspusta na Dunavu, još tada se u meni javila ljubav prema životinjama, prema reci, uopšte prema prirodi – seća se Ivana i priznaje da je tek kasnije shvatila da je možda to bio presudan momenat kada se javila ljubav prema biologiji.

Karlovačka obala oko Dunava u to vreme nije bila mnogo izgrađena, pa je to bio idealan prostor slobode za radoznalu devojčicu kakva je bila naša sagovornica.

- Dok su se mnoga deca plašila, ja sam obožavala da se provlačim kroz visoke trske, da hvatam žabe i gliste, jurim razne bube, to mi je bilo zabavno. Interesovalo me je kako to funkcionišu živa bića.

Karijera kao Džejn Gudol

Kada bi se vratila sa bezbrižnih raspusta u školsku klupu, nije imala problem da se posveti knjizi i učenju. Oduvek je imala afiniteta prema prirodnim naukama, te je završila Treću beogradsku gimnaziju, prirodno-matematički smer.

- Do kraja srednje škole nisam znala šta ću da studiram. Iako sam razmišljala o fizici, medicini, na kraju sam se odlučila za biologiju i nisam se pokajala – priča sagovornica "eKapije", dok kroz smeh kaže da se ponekad pita da li je možda trebalo da upiše nešto što ima veze sa IT, jer se danas bavi i tom oblašću.

Upisala je opštu biologiju, iako je imala dovoljno bodova za favorizovani smer molekularne biologije, sledeći svoju pomalo naivnu ideju da joj karijera liči na istraživanja Dejvida Atenboroua i život sa šimpanzama poput Džejn Gudol.

- To mi je prvobitno bila želja, da idem po prirodi, istražujem i zato sam upisala opštu biologiju – priča Ivana koja je na kraju ipak izabrala smer sa predmetima sa molekularne biologije i završila fakultet kao student generacije.

Nemačka nije bila obećana zemlja

Kako to obično u životu biva, stigne nas i nešto neočekivano. Tako je i Ivana Gađanski svoju karijeru započela daleko od vizije života u prirodi i prvi posao dobila u laboratoriji na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković" u Beogradu.

- U to vreme je objavljen konkurs za stipendije u Getingenu u Nemačkoj na koji sam se prijavila i tako sam otišla u Nemačku na doktorske studije. U Getingenu, na Georg-Avgust univerzitetu sam, sa 27 godina završila doktorat, zatim postdoktorske studije neurofiziologije, a istovremeno sam i radila na Maks Plank Institutu za biofizičku hemiju – priča Ivana koja je doktorat o multiploj sklerozi odbranila 2007. godine.

- U Maks-Plank Institutu sam mnogo naučila, jer sam imala priliku da dođem u kontakt sa nobelovcima, o čemu sam do tada mogla samo o da maštam. Jedan od njih je Ervin Neer koji je izumeo čuvenu tehniku merenja struja na nivou pojedinačnih jonskih kanala – tzv. Patch clamp, naučnik o kojem sam ranije samo čitala, a tamo sam imala mogućnost da s njim razgovaram, razmenjujem iskustva, učim od njega – priča ponosno Ivana.

Još jedne postdoktorske studije je završila na Institutu za kliničku neuroimunologiju na Univerzitetu Ludvig Maksimilijan u Minhenu, gde je bila 2008. godine. U trenutku kada je sve ukazivalo na to da joj se život "preselio" u Nemačku, Ivana je odlučila da se vrati kući u Srbiju. Uprkos mišljenju okoline, ostala je pri svojoj odluci.

- Prvo mi se činilo da mi Getingen ne odgovara, jer je manji grad od Beograda koji je veliki i stalno se nešto dešava. Kada sam prešla u Minhen, mislila sam da će mi u većem gradu biti bolje, međutim nije – seća se ona i priznaje da ju je mučila nostalgija sa kojom nije želela više da se bori.

Po povratku u Srbiju radila je kao docent za biologiju na Državnom univerzitetu u Novom Pazaru i kako sama kaže rad sa studentima je bio veoma zanimljivo iskustvo, jer je to jedna od stvari koje je oduvek želela da radi. Zatim je otišla u Njujork na Kolumbija univerzitet. Akademsku karijeru po povratku nastavila je na Metropoliten Univerzitetu u Beogradu kao mentor na doktorskim studijama, dok se istraživanjima bavi na Institutu za bioinženjering - BioIRC u Kragujevcu sa grupom naučnika koje ceni.

- Međutim, rad sa studentima mi jako nedostaje i zato sam jako srećna što imam jedan predmet na doktorskim studijama neurobiologije na Biološkom fakultetu Beogradskog Univerziteta, gde sam studirala i diplomirala i željno iščekujem nove studente od ovog semestra.

"Velika jabuka" kao Beograd

Možda malo i razočarana u to što bazična istraživanja iz neuronauke teško nalaze primenu u kliničkoj praksi, Ivana odlučuje da se posveti regenerativnoj medicini, matičnim ćelijama i biomedicinskom inženjeringu. To je razlog što je dalja usavršavanja u toj oblasti stekla na Kolumbija Univerzitetu, kao gostujući profesor sa Fulbrajtovom stipendijom, u laboratoriji prof. dr Gordane Vunjak Novaković, koja je član SANU.

- Tamo sam imala odlične uslove i za tih godinu dana u Njujorku sam uradila mnogo - kaže naša sagovornica dodajući da joj se "Velika jabuka" dopala, jer je po mnogo čemu slična Beogradu i to je mesto gde bi mogla da nastavi život.

Biznis u službi nauke

Kako kaže, u Americi je počela da razmišlja na jedan nov način, drukčiji od onog da se ljudi bave "naukom radi nauke".

- Danas svuda u svetu osnovna istraživanja dobijaju sve manje novca. Da bi ta istraživanja opstala, mora da postojati neki komercijalni proizvod ili klinička primena rezultata. Dakle, naučnici moraju da razmišljaju na komercijalniji način, posebno kod nas u Srbiji gde je finansiranje nauke veoma, veoma loše – ističe Ivana Gađanski.

Jedan od načina da se dobije komercijalni proizvod je start ap tj. mala kompanija koju je Ivana pokrenula. Prilikom pisanja naučnih radova, shvatila je da iako živimo u "obilju informacija" teško je naći relevantnu literaturu na jednom mestu, sistematizovanu, a mnogi naučni časopisi se i plaćaju. Tako je nastao "Pubsonic" koji omogućava bržu i efikasniju pretragu naučne literature.

- Nas troje kofaundera, uz tri programera i dvoje dizejnera u novembru prošle godine pokrenuli samo start ap kako bismo olakšli pretragu naučne literature uz pomoć naše onlajn istraživačke alatke "Pubsonic" – sa puno entuzijazama priča Ivana i dodaje da imaju velike planove.

Ivanine preduzetničke ideje nisu se zadržale na "Pubsonic"-u. Žensko preduzetništvo je nešto što takođe zaokuplja njenu pažnju. Tako se iz želje da poveže žensko preduzetništvo i nauku "rodio" Forum za žensko preduzetništvo u biotehnologiji – "FabLab" za koji je dobila finansiranje iz Fulbrajt fondova i pri realizaciji sarađuje sa Američkom ambasadom u Beogradu.

- Želim da povežem nauku i preduzetništvo, zato što je to neophodno, a kod nas još uvek izgleda nespojivo. Iako je to u svetu potpuno prihvaćeno i čak se i favorizuje na univerzitetima, ovde je dosta suprotstavljeno. Nestrpljiva sam da čujem odgovore drugih naučnika na tu ideju – priča Ivana, koja ne podržava mišljenje da neko napušta nauku ako počne da se bavi biznisom.

Ne samo da to nije tako, tvrdi naša sagovornica, već je danas teško i gotovo nemoguće funkcionisati drugačije.

- Naša ideja je da kasnije napravimo i organizaciju koja bi promovisala žensko preduzetništvo, usmereno na preduzetništvo u prirodnim naukama, jer ima dosta drugih organizacija, koje se bavi generalno ženskim preduzetništvom. Mi ne bismo njima bili konkurencija, već bismo se dopunjavali – naglašava ona.

Konferencija "Fab Forum" koja će biti održana 21. septembra u Beogradu, samo je prvi korak u razvoju ženskog preduzetništva u ovoj oblasti. Gađanski je dobila poziv od Centra za promociju nauke da učestvuje na Prvoj regionalnoj konferenciji za promociju nauke u saradnji sa UNESCO-om, gde bi predstavila mogućnosti promocije ženskog preduzetništva, dok je u decembru čeka organizacija "TEDx Belgrade Women" događaja za šta je dobila licencu.

Rame uz rame sa Bil Gejtsom i Stiv Džobsom

Inače, Ivana Gađanski je prva osoba iz Srbije koja je postala član "TEDGlobal Fellow" programa i jedina predstavnica iz Srbije koja je držala govor na TED konferenciji gde su to pre nje učestvovali i Bil Gejts, Stiv Džobs…

- Prvo sam bila sam prevodilac govora sa TED konferencija na srpski jezik, a onda sam u Njujorku za vreme Fulbrajt stipendije upoznala naučnicu Ninu Tendon koja je TED fellow. Nini je bilo zanimljivo kako koristim poeziju u naučnoj karijeri i predložila me je za govornika - ubrzo je stigao poziv - priča nam Ivana koja je u inspirativnom govoru pokazala kako poezija može da bude motivacija u životu jedne neuronaučnice.

Kada poezija ruši zidove

U govoru "Poezija i naučna karijera" Ivana se poziva na stihove grčkog pesnika Konstantina Kavafija koji kaže "Izgradili su zidove svuda oko mene". Na pitanje da li su i oko nje izgradili zidove, odgovara:

- Uvek ima zidova oko mene i to mnogo. Jedan od tih zidova je onaj sa kojim se sreću mnogi "povratnici". Svi koji se odluče na povratak iz inostranstva posle školovanja sreću se sa istim problemom. To je problem prihvatanja sredine, pa moramo da uložimo dodatan napor da dokažemo da nismo konkurencija već partneri, s istim ciljem da svojim znanjem pomognemo svojoj zemlji.

Te zidove Gađanski ruši pisanjem pesama. To su, kako ih ona zove, himere - kombinacija pesme i kratke priče. A do sada je izdala dve knjige svoje poezije - "Demoni" i "Klinasto pismo".

Pisanje pesama za Ivanu je neka vrsta katarze. Kako kaže, prirodne nauke je uvek mnogo više volela, iako joj je i pisanje "išlo od ruke" . To i ne čudi budući da je odrasla u porodici u kojoj se uvek negovala ljubav prema pisanoj reči. Otac je čuveni pesnik Ivan Gađanski, a majka Ksenija Maricki Gađanski je poznati helenista, pa je od malena bila okružena knjigama, odlazila na književne večeri, bila u društvu književnika.

- Pišem od kad znam za sebe. Ne samo da mi je to zabavno, već moja intuicija govori kroz moje pesme. Kada sad pogledala pesme koje sam pisala tokom boravka u Nemačkoj, vidim da tada zaista nisam bila srećna, iako sam sebe ubedjivala da jesam - priča naša sagovonica koja planira da svoje knjige objavi i na engleskom jeziku.

Dobila je i nagradu "Stražilovo" Brankovog kola 2008. godine.

Kaže da ne zna svoje pesme na pamet, jer joj nikad nije dobro išlo učenje napamet. A jedinu koju je zapamtila je pesma čiji je naziv Stranac i to zato što se sastoji samo od jednog stiha - "Dugo te znam".

Inače jako voli američkog romantičara Edgar Alan Poa. Omiljena Poova pesma "Alone", koja govori o osobi koja se uvek oseća da je pomalo sama bez obzira gde se nalazila, imala je jak uticaj na našu sagovornicu, pa je inspirisana poslednjim stihom dala i naziv svojoj prvoj knjizi - Demoni. Voli epsku i naučnu fantastiku, Pola Ostera, s kojim se upoznala u Njujorku, Beketa i Goldinga i Vaska Popu, a trenutno ipak dosta čita knjige o preduzetništvu.

Ivanini roditelji su prevodili grčku poeziju , tako da je ona nasledila i dar za jezik, pa govori engleski, nemački, francuski, grčki, a i sama je prevela "Vodič kroz ljudski mozak" Suzan Grinfild.

Osvajanje Mont Everesta

Pre odlaska u Nemačku, bavila sa planinarenjem. Iako je tu svoju ljubav zapostavila poslednjih godina i nije do sad imala iskustva sa visokim planianama, uskoro počinje da se sprema za osvajanje Mont Everesta.

- Jedan od kolega iz TED-a je vrhunski planinar i planira da pokrene grupu TED-fellows na osvajanje Mont Everesta, a to bi trebalo da bude 2016. Polako se pripremamo, uskoro treba i da krenem sa vežbama, ali nisam sigurna da li ću to zaista uraditi, negde možda ipak treba staviti granicu – priča pomalo sa nevericom Ivana koja voli avanturitički turizam.

Obaveze kao izazov

Kaže da joj nije jednostavno da uskladi svoje obaveze, da realizuje sve svoje ambicije, a opet ima vremena i za svoje prijatelje, partnera... Tipična naučna, akademska karijera i start ap karijera nisu suprotstavljene, ali teško ih je uskladiti. Međutim Ivana se ne predaje, i puna entuzijazma prihvata nove obaveze.

- Nameravam da se što duže bavim paralelno ovim svojim poslovima. Ako i ne budem mogla kasnije da se posvetim potpuno radu u laboratoriji, želim da budem uključena u naučne projekte. Volela bih i da napredujem u akademskoj karijeri. Namera mi je da razvijam svoju startap kompaniju, a da pisanje ostane moja oaza – priča Ivana o svojim poslovnim planovima.

Ivana Gađanski na sve ove planove ne gleda kao na prepreke nego na izazove, pa tako, kada dođe vreme i za porodicu to će biti još jedan novi izazov u koji će upustiti.

Irina Milošević

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.