Ivan Stevanović, fudbaler i pokrovitelj mladih umetnika - Mecena

Ivan Stevanović (Foto: Mozzart sport)

Poznajete ih, ili vam se barem to tako čini, sa sportskih terena ili sa stranica "žute štampe", međutim nemali broj njih može da se pohvali i zanimljivim hobijima, interesovanjima, pasijama... MOZZART Sport vam predstavlja neku drugu, malo poznatu, ali možda time i interesantniju stranu naših atleta.

Ljubav prema umetnosti nije karakteristična za fudbalere sa ovih prostora, ali Ivan Stevanović odlučio je da se ne obazire na predrasude, već da pomaže mladim, talentovanim i neafirmisanim umetnicima

Kada se pre dve godine Ivan Stevanović našao pred dilemom "operisati povređeno koleno i propustiti celu sezonu ili ostaviti fudbal i baviti se nečim drugim", nekadašnji desni bek čačanskog Borca, OFK Beograda, Partizana i Sošoa odabrao je da okrene novi list i posveti se porodičnom biznisu. Međutim, iako je pravio prve korake u dotad nepoznatoj mu oblasti, rođeni Čačanin našao je vremena da se posveti pomaganju drugima, pre svih mladim, nearfimisanim umetnicima, a čitaocima MOZZART Sporta otkrio je kako je do toga došlo.

Odakle ideja da postanete pokrovitelj mladih umetnika?

– Od prijatelja sam čuo da se okupila grupa mladih umetnika koja je želela da napravi performans inspirisan carskom Rusijom. S obzirom na to da već neko vreme živim u Moskvi i da su moji poslovi vezani za Rusiju, upoznat sam sa kulturno-umetničkom tradicijom ove zemlje. Zato sam odlučio da podržim taj projekat i budem njegov deo.

Možete li da nam kažete nešto više o tom Art Fusion Project-u?

– Oni za svaki projekat biraju različitu zemlju, odnosno grad. Prvo je bio Njujork, sada je tema bila Moskva, a sledeće godine će biti, čini mi se, Sankt Peterburg. Umetnici iz različitih oblasti na različite načine bave se istorijom i arhitekturom odabranih gradova, ljudima koji su u njima živeli i slično. Jedan moj prijatelj bio je učesnik ovog projekta čiji je cilj zapravo pomoć mladim vajarima i slikarima da izađu na scenu i predstave se javnosti pošto većina umetnika koji su na početku karijera nemaju mogućnosti da organizuju samostalne izložbe. Zato je ovaj projekat značajan, pošto pomaže tom talentovanom svetu.

Da li vam smetaju predrasude i komentari tipa "fudbaler i umetnost"?

– Takvih je komentara uvek bilo i uvek će ih biti, ali ja ne mogu zbog njih da negiram činjenicu da volim umetnost. Takav sam, volim da se upoznam s različitim sferama života, da znam više o istoriji, geografiji, medicini... Kada mi je prijatelj Ljuba prestavio Art Fusion Project, čiji je bio jedan od organizatora, poželeo sam da se bolje upoznam sa svim tim, zatim i da postanem sponzor preko moje firme koja je još nova, što je bilo na obostranu korist i zadovoljstvo. Mnogi možda nemaju razumevanja za ovakve stvari, ali smatram da uvek treba odvojiti vremena za podršku pravim vrednostima, treba posvetiti pažnju talentima jer će njima to mnogo značiti. Treba pomagati deci, ne samo onoj koja su bolesna, jer to je svrha života. Često ne treba mnogo, dovoljno je odreći se jednog izlaska u grad, a nekome to može mnogo da znači. Volim da učestvujem u humanitarnim akcijama, volim da obilazim manastire po Srbiji, takve stvari mi pričinjavaju zadovoljstvo.

(Foto: Mozzart sport)

Ko su vaši "favoriti" među tim mladim umetnicima? Koga volite od onih starijih, dobro poznatih?

– Upoznao sam mnogo njih i sada bih slagao kada bih rekao "e ovaj mi se najviše sviđa", mnogi od njih imaju u svom radu osobenosti koje mi se dopadaju. Ali ostala mi je kao najupečatljivija izložba Salvadora Dalija u Beogradu, 2010. On je pomalo ekscentričan i na svoju ruku, pa ostavlja dubok utisak. Ne mogu da se pohvalim da poznajem "masu" umetnika, nisam "potkovan" da mogu da pričam o tome, ali znam šta mi se sviđa, a on mi se dopao, zaista je veliki umetnik.

Imate li i sami umetničkih sklonosti?

– Godinama mi je želja da naučim da sviram gitaru, makar da savladam jednu pesmu i da "prodam" drugovima kako znam da sviram. Za pevanje baš i nisam talentovan, kao ni za slikanje.

Da li je vaš sin Aleksa nasledio barem sklonost ka fudbalu?

– Nikada ga ne bih gurao u sport. Naravno, želja mi je da se radi pravilnog razvoja bavi različitim sportovima, da trenira i vaterpolo, i džudo, i košarku, ali prioritet mora da mu bude škola. Želim da ima što više opcija u životu.

Družite li se sa umetnicima?

– Kao što sam rekao, u poslednje vreme upoznao sam ih mnogo, ali ne mogu da kažem da se baš družim s njima. Ne zbog toga što ne želim, nego mi vreme to ne dozvoljava. Pre nekoliko godina upoznao sam i Zuraba Ceretelija, gruzijskog slikara, vajara i arhitektu koji živi u Parizu, a uradio je neke od najvećih savremenih graditeljskih poduhvata što u Rusiji, što u Francuskoj. U poslednje vreme najpoznatija dela su mu statua Petra Velikog sa brodom i Suza bola u Njujorku, na mestu srušenih kula bliznakinja. Čak sam od njega dobio potpisanu knjigu o njegovim delima. Bila mi je velika čast da ga upoznam.

Kako se na umetnost gleda u Moskvi, a kako u Beogradu, posebno na podršku mladima?

– Nažalost, tamo sam pre svega fokusiran na posao pošto sam još početnik i želim što više da naučim, pa nisam imao mnogo vremena da se udubljujem u takve stvari. Bio sam na nekoliko događaja organizovanih u Moskvi, recimo, na izložbi slika u našoj ambasadi. Ali sama Moskva je grad prepun umetnosti. Gde god da se čovek okrene, može da vidi neko umetničko delo.

(Foto: Mozzart sport)

Imate li u svom domu umetnička dela?

– Imam sedam-osam slika, ali problem je što mnogo putujem i nemam zapravo ono što bih nazvao svojim domom. Supruga, sin i ja stanujemo i u Čačku, i u Beogradu, i u Moskvi, zato nemam baš vremena da po svojoj želji opremim stan ili kuću. Živim brzim životom.

Stevanović nas je dočekao u kafiću "Butter", koji je nedavno otvorio s nekoliko prijatelja u Ulici Strahinjića Bana. Ambijent odiše jednostavnom, nepretencioznom elegancijom, ali naš sagovornik priznaje da ne može da preuzme zasluge za njegovo uređenje:

– Zbog posvećenosti porodici i novom pozivu, koji nema veze sa fudbalom, morao sam da promenim neke stare navike. Zato sam sa grupom prijatelja otvorio ovaj lokal koji bi trebalo da predstavlja neku našu ličnu bazu, mesto u kojem možemo na miru, u prijatnom ambijentu da popijemo kafu. Prijateljima sam prepustio sve u vezi sa njegovim uređenjem kako bi njihove ideje došle do izražaja.

Postoji li ideja da lokal oplemenite nekim od dela mladih umetnika koje podržavate ili da organizujete neku izložbu?

– Sigurno će biti organizovano nešto tog tipa, samo je potrebno malo vremena da nas ljudi upoznaju. Biće ili prezentacija ili izložba.

Piše: Vedrana Nikolić

izvor :