Miodrag Jelisavčić, generalni direktor kompanije "Alstom" u Srbiji - Osim beogradskog metroa, zainteresovani smo i za hidroelektrane i vetroparkove

Miodrag Jelisavčić

"Alstom" je u energetskom sektoru Srbije prisutan već četiri decenije, a u poslednjih nekoliko godina u javnosti se najčešće pominje kao partner naše prestonice u projektu metroa. Francuska kompanija je vodeća u svetu u primeni i širenju inovativnih i ekološki poželjnih tehnologija za sektore energetike, transporta i prenosa energije. Kako vole da kažu, svaka četvrta sijalica u svetu dobija napajanje iz postrojenja koje je izgradio "Alstom", a svaki četvrti metro u svetu izašao je iz fabrika ove kompanije.

- "Alstom" je izgradio najbrži voz na svetu i metro sa najviše kapaciteta. Udeo od 25% ukupnih energetskih kapaciteta u svetu ostvaren je i pružanjem kompletnih rešenja za elektrane po principu "ključ u ruke", i to za hidro i termoenergetska postrojenja. "Alstom Grupa" zapošljava 93.500 ljudi u više od 100 zemalja sveta i ostvarila je prodaju od 20,9 mlrd EUR u 2010/2011 - kaže na početku intervjua za "eKapiju" Miodrag Jelisavčić, generalni direktor kompanije "Alstom" u Srbiji.

Jelisavčić za naš portal govori o višedecenijskom poslovanju "Alstoma" na tržištu Srbije, o projektu metroa u Beogradu, planovima za učestvovanje u izgradnji hidroelektrana i postavljanju vetroparkova u našoj zemlji.

eKapija: Vidite li Srbiju kao tržište na kome bi "Alstom" mogao da učestvuje kada je reč o obnovljivim izvorima energije?

- "Alstom" je kompanija koja u svojoj strategiji i proizvodnom programu posvećuje izuzetnu pažnju ovoj oblasti. Počev od onoga što je sada aktuelno, pa do razvoja sistema za prikupljanje i odlaganje ugljen-dioksida, gde smo daleko odmakli u razvoju novih tehnologija. U Srbiji su aktuelna manja postrojenja na biomasu i mini hidroelektrane, koji nisu u proizvodnom programu "Alstoma". Za "Alstom" su interesantni vetroparkovi u Srbiji. Turbina "Alstoma" ECO122 koja je u fazi sertifikacije je idealna za uslove u Srbiji, a posebno za vetar u Banatu. Prema tehničkim pokazateljima u ovom trenutku, izgleda da smo u velikoj prednosti u odnosu na konkurenciju.

(Foto: alstom.com)

eKapija: U Srbiji još nije postavljen ni jedan od najavljenih vetroparkova. Kako vidite tu situaciju?

- Prvo pitanje je šta zapravo Srbija želi. Cena struje u Srbiji ne pokriva troškove proizvodnje u termoelektranama, u elektranama na gas, a da pri tom EPS može da planira neki razvoj i investicije. Ulaganja u postrojenja obnovljivih izvora električne energije nisu mala i investitori očekuju da im se ulaganja isplate. Neko cenu struje koja ta ulaganja može da opravda mora da plati, a platiće krajni korisnik kroz cenu energije ili isti taj korisnik ali kroz budžet Srbije, jer će razliku u ceni pokrivati EPS koji je u vlasništvu države.

eKapija: Očekujete li da će ostati ista "feed in" tarifa, i osiguran period od 12 godina?

- Interesuje nas šta se dešava sa kretanjem "feed in" tarifa, jer to određuje nivo investicija u ovoj oblasti. Cena u Srbiji nije loša kada se pogleda situacija u Evropi i svetu, ali period od 12 godina nije apsolutno povoljan investitorima. U drugim državama koje imaju mnogo više instalisanih kapaciteta je 20 godina. Ako se smanji cena ili bude skraćen rok garantovane cene, investitori će morati da procene da li im je investicija isplativa ili postoje tržišta gde je bolje plasirati kapital kojim raspolažu. Tu je opet osnovno pitanje šta država Srbija želi u ovoj oblasti i da kroz zakonske i podzakonske akte kao i "feed in" tarife određuje kojim će putem ići ovo tržište.

eKapija: Da li je "Alstom" zainteresovan za učestvovanje u izgradnju hidroelektrana u Srbiji?

- Kada je reč o hidrocentralama učestvujemo na tenderu za revitalizaciji HE "Zvornik". Ponude su podnete 9. oktobra. Na tenderu učestvuje dosta velikih svetskih kompanija, a KfW finansira projekat. Sada je faza evaluacije tehničke ponude, a očekuje se otvaranje komercijalne ponude. Kako je u evaluaciji težište na tehničkim karakteristikama ponuđenog rešenja, verujem da možemo da onim što smo dostavili u okviru naše ponude budemo veoma konkurentni. Lično bih bio veoma srećan da budemo uključeni u ovaj projekat na Drini.

eKapija: "Alstom" je prisutan u Srbiji već nekoliko decenija. Pre svega, poznata je saradnja Vaše kompanije sa TENT-om. Koje biste projekte iz energetskog sektora izdvojili kao najznačajnije?

- "Alstom" je prisutan u Srbiji oko 40 godina. Krucijalna oprema u vidu turbina i generatora u gotovo 70% termoelektrana u Srbiji je proizvedena u "Alstomovim" fabrikama. U okviru servisiranja, modernizacije i povećanje energetske efikasnosti tih jedinica, njihova snaga je povećana za oko 150 MW u poslednjih 10 godina, što je više nego što je instalisani kapacitet hidroelektrane "Zvornik" ili vlasinskih hidroelektrana. Na osnovu takvih rezultata mi naš dugogodišnji odnos sa "Elektroprivredom Srbije" smatramo partnerskim.

Prilikom našeg nastupa na tržištu retko predstavljamo te rezultate kao svoje, već prepuštamo klijentu da prezentira svoj uspeh. Na primer, upravo je završen rad na bloku 5 u TENT A, gde je snaga bloka od 308 MW posle rekonstrukcije povećana na 350 MW.

BEOGRADSKI METRO DO 2019.

eKapija: Prvi projekat za izgradnju beogradskog metroa napravljen je još 1972. Ideja je pre nekoliko godina ponovo oživela, a prošle godine "Alstom" je potpisao memorandum sa Beogradom? Dokle se stiglo sa projektom metroa u prestonici?

- Zbog prirode projekta jasno je da "Alstom" može biti u Srbiji prepoznat po ovom projektu iako trenutno mnogo više radimo u oblasti energetike. Jedna od "Alstomovih" specijalnosti su metro projekti. Amsterdam, Buenosaires, Pariz, Milano, Singapur, Lima, Lozana, Istanbul su samo neki od njih. Na projektu metroa u Beogradu se dosta ozbiljno radi. "Alstom" je partner francuskoj državi i gradu Beogradu što je utvrđeno i memorandumom o razumevanju. Francuska je spremna da finansira elektromehanički deo, a poseban deo vrlo povoljnog kredita je odobren gradu da raspolaže prema svojim potrebama u otvorenim tenderskim postupcima, a ne vezano za "Alstom". Donacijom francuske vlade, francuska kompanija "Egis" radi studiju beogradskog metroa.

eKapija: Da li je grad Beograd odabrao rešenje za metro?

- Gradu je prvi deo studije predat u junu ove godine i grad bi trebalo da se odluči o konačnom tehničkom rešenju metroa odnosno koji će biti tip metroa, kapaciteti kola i ostale specifičnosti između opcija koje su ponuđene studijom. Očekujemo da će odluka uskoro biti doneta na Skupštini grada. Nakon izbora rešenje "Egis" bi krenuo sa izradom druge faze studije. Mi smo spremni. Paralelno sa izradom studije, "Alstom" će raditi na predlogu rešenja elektromehaničkog dela metroa, a u skladu sa zahtevima grada.

eKapija: Šta je predviđeno drugom fazom?

- U drugoj fazi "Egis" bi trebalo da završi sa preliminarnim projektom na osnovu koga će biti raspisan tender za kompanije koje će izvoditi građevinske radove. Nakon druge faze koja bi trajala 13-14 meseci grad Beograd bi mogao da raspiše tender, a u zavisnosti od finansijske strukture projekta. Grad razgovara sa međunarodnim institucijama za finansiranje ovog dela projekta. Trebalo bi imati u vidu da finansijska situacija u Srbiji i svetu može imati uticaj na dalji razvoj stvari, ali se "Alstom" trudi da uradi svoj deo posla nezavisno od ostalih okolnosti i mi ostajemo tome potpuno posvećeni.

eKapija: Kada bi višedecenijski san građana trebalo da postane stvarnost odnosno da krene prva linija?

- Da je sve ovo išlo tempom kako je prvobitno planirano, prva linija bi krenula 2017. eventualno 2018. godine. Sada su rokovi malo pomereni pa je realnije reći da bi početak rada metroa trebalo očekivati 2018. ili 2019. Praktično, o tome je teško govoriti dok se ne krene sa drugom fazom studije i dok ne bude definisano na koji će način biti finansirani građevinski radovi.

eKapija: Kakva je mogućnost saradnje sa Beogradom što se tiče isporuke tramvaja s obzirom na to da "Alstom" isporučuje tramvaje u 36 zemalja sveta?

- Sa tramvajima smo ograničeni u Beogradu jer "Alstom" u svom proizvodnom programu ima tramvaje standardnog koloseka. Beogradskim ulicama idu tramvaji nešto užeg koloseka i "Alstom" nema proizvod koji bi mogao da ponudi.

eKapija: Da li "Alstom" vozovi odgovaraju srpskim prugama? Da li možete ponuditi ovom tržištu opremu za železnički saobraćaj?

- "Alstom" se svetu predstavio nizom svetskih rekorda u brzini vozova koji je krenuo poznatim vozom TGV. Najnovija generacija vozova veoma velikih brzina AGV (brzine do 360 km/h, testirani do brzine od 574,8 km/h) je ovog proleća krenula italijanskim prugama. To nisu vozovi koje možemo videti ovde, ali "Pendolino", koji tehničkim rešenjima može da razvije brzine i do 260 km/h može biti odlično rešenje za infrastrukturu koja se planira u Srbiji. Do tada, "Alstom" ima veliki spektar proizvoda koji će nuditi prema prilikama na tržištu.

eKapija: Koji su planovi Vaše kompanije za Srbiju u narednom periodu?

- Fokusirani smo na velike projekte, želimo da budemo partneri EPS-a i države, kao i drugih investitora koji bi želeli da u oblastima kojima se mi bavimo imaju poslovanje u Srbiji. Iako je teška situacija, Srbija mora da investira u infrastrukturu jer bez toga neće doći investitori, što bi trebalo da poveća zaposlenost. Investicije u energetici bi trebalo iskoristiti da domaće kompanije akumuliraju nova znanja i steknu reference kako bi to iskoristile za nastup na stranim tržištima u ovoj oblasti.

Očekujemo da učestvujemo u izradnji termoelektrane "Kolubara B" gde je predviđena izgradnja dva bloka od po 375 MW. Deo do sada isporučene opreme potiče iz "Alstoma". Potpisan je ugovor o strateškom partnerstvu između EPS-a i kompanije "Edison" iz Italije. Zainteresovani smo i za projekat novog bloka u TENT B3, gde postoji interesovanje nemačke kompanije RWE, kao i kompanija iz Kine za partnerstvo sa EPS. Trenutno je u proceduri evaluacija ponude za strateško partnerstvo u transformisanju TE-TO Novi Sad u kogenerativno gasno-parni blok. Ukoliko taj projekat zaživi i tehnički zahtevi budu u okviru onoga što "Alstom" može da ponudi, sigurno ćemo biti i tu prisutni.

Ne bi trebalo zanemariti ni najavljene investicije u hidroelektrane. Svi projekti koji se pominju - od moravskih hidroelektrana, preko hidroelektrana na Drini, pa do pumpno akumulacionih postrojenja na Bistrici i "Đerdapu 3", sigurno su nešto gde u tehničkom smislu "Alstom" ima šta da kaže i ponudi.

Očigledno je da je pred Srbijom budućnost velikih ulaganja i promena u oblastima kojima se "Alstom" bavi. "Alstom" je spreman da učestvuje u oblikovanju dela te budućnosti.

Suzana Obradović