Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda - "Zvezda" i Real" zovu samo jednom

Nenad Tesla (Foto: lična arhiva)

Nesuđeni košarkaški reprezentativac. Ljubitelj plivanja, bilijara i istorijskih knjiga. Nepotvrđeni znalac fizike i matematike. Životnu školu je prošao u "geodetskom" domu, a inženjersku sigurnost sticao od roditelja i profesora.

Kada je dobio poziv 2008. da dođe na čelo Republičkog geodetskog zavoda, ovaj zaljubljenik u sport i sam nekadašnji sportista, prvo je pomislio – "Crvena zvezda" i "Real" zovu samo jednom, a setio se i da su "Ličani rođeni za državnu službu".

- Rekao sam sebi da geodetskog inženjera samo jednom pitaju da li hoće da bude direktor RGZ-a. Prihvatio sam to mesto, a vreme će pokazati koliko sam kvalitetno radio. Moram da priznam da sam srećan što radim odgovoran i zahtevan državni posao, posao od koga će, verujem, imati koristi država i građani. Veoma prijaju pohvale koje dobijamo od kolega iz sveta, ne postoji ni jedan stručni skup u poslednje dve godine gde naš Zavod nije imao bar dva stručna rada – počinje svoju priču za "eKapiju" Nenad Tesla, direktor Republičkog geodetskog zavoda.

Sa poznatim prezimenom prvo se "suočio" u školi jer se očekivalo da Tesla uvek zna, a danas ga neretko pitaju o čuvenom pretku.

- Profesori su od mene uvek očekivali da najbolje znam fiziku i matematiku u odeljenju i školi, ali me nisu ubedili da to studiram. Mene lično, prezime obavezuje. Smatram da malo toga znamo o porodici Tesla, jer mislim da nije tačno da Tesli nema više jer pleme postoji. Prema saznanjima moje familije Tesli ima i u Americi, a ima nas nekoliko i u Srbiji. Od dede i oca sam naučio da smo od iste loze kao i neponovljivi genije Nikola Tesla. Moj otac je rodom iz Like, Tesle su iz Raduča. Otac se doselio u Beograd i upoznao moju majku u geodetskoj školi. Došli su u Bor na nekoliko godina, a ostali ceo život.

Lika, Bor, Beograd

Rado se seća Like i letnjih raspusta koje je sa bratom provodio kod dede i babe ispod Velebita, ali i izvođenja košarkaških finti sa drugarima iz kraja.

- Uživao sam na raspustima jer su bili dosta drugačiji od života u Boru. Babina i dedina kuća je bila prva ispod Velebita i bez struje. Petrolejka lampa i tranzistor u odnosu na urban zivot u gradu. Lika je prelepa. Velebit planina ima divne šume i proplanke. Imali smo konje koje smo jahali. Išli na pecanje i kupanje u Ljutik. Voleo sam da trčim za loptom. Sećam se i druženja pored Borskog jezera, na Crnom vrhu, kod Zlotske pećine. Sećam se tog odnosa da ste morali da budete čistog, iskrenog srca da bi vas sredina prihvatila. Tada je bilo mnogo više čojstva – priseća se naš sagovornik.

Posle završenog usmerenog obrazovanja, upisao je srednju Geodetsku školu u Beogradu. Pošto se veoma rano "skinuo" za košarkaški prvi tim iz Bora, želeo je da se profesionalno bavi košarkom.

- Lovac na mlade talente Bora Senić uočio me je na jednom turniru u Leskovcu, a posle me je gledao i na turniru u Kraljevu. Bio sam na spisku mladih perspektivnih košarkaša, to me je nagnalo na razmišljanje da ranije napustim rodni grad i upišem srednju školu u Beogradu.

Međutim, Tesla je ubrzo uvideo da život u prestonici nije baš onakav kakvim ga je zamišljao.

- Iz roditeljskog četvorosobnog stana gde sam imao svoju sobu preselio sam se u srednjoškolski dom. Sobu sa velikim gvozdenim krevetima delio sam sa još četvoricom đaka. Za moje duboke "Converse" kožne patike nije bilo mesta, pa sam jednu držao među knjigama, a drugu na ormanu. Uslovi su bili takvi da se u 9 časova zaključavao geodetski dom, a u 10 se gasilo svetlo. Toplu vodu smo imali samo nedeljom od 10 do 13h. U takvim uslovima nije bilo moguće ozbiljno trenirati – objašnjava sagovornik "eKapije".

Iako mu je bilo teško, boravak u učeničkom domu vidi kao fantastično životno iskustvo u kom je stekao prijatelje za ceo život.

- Bila je to velika borba i sazrevanje, kao i osvajanje Beograda. Kada dođete iz manje sredine, ne poznajete grad, a ponekad nemate ni dovoljno novca. Kada iskusite da zajedno jedete staru štrudlu od maka nađenu na ormanu susedne sobe i konzervu ribe iz sledeće i sve to sa džemom od kajsija koji je neko izvadio iz šteka, onda vam kasnije u životu sve deluje lakše i lepše, ne bojite se izazova, dobijete životnu sigurnost.

(Foto: lična arhiva)

Studentski život

Kada je upisao geodeziju na Građevinskom fakultetu već je imao uigranu ekipu iz srednje sa kojom je odlazio na starogradsku muziku ili diskoteku. Nije propuštao "Zvezdine" utakmice ni na "Marakani" ni u "Pioniru".

- Kao student voleo sam da izlazim. Išlo se tada u KST, u "Domovinu", a preko dana u "Bonafides" na Pravnom. Voleli smo da posle predavanja, odemo u jedan mali lokal koji se zvao "Šeherazada" preko puta "Jatovog" predstavništva na Tašu. Privlačila nas je opuštena atmosfera. Još izdaleka, kada konobar vidi nas četvoricu, petoricu, menjao je stolnjak i posluživao nas bez pitanja, tačno je znao ko šta voli bilo da je u pitanju vinjak, Coca-Cola, vekija, ali je zato uvek pitao - ko je šta položio, jesmo li učili celu noć...

Priznaje da nije bilo lako studirati devedesetih, a ni vratiti se knjizi posle prekida studija.

- Na četvrtoj godini sam dobio sina Nikolu, bila je "93 godina. Bila su teška vremena i nisam mogao da nas izdržavam tako što dajem časove matematike i crtam elaborate kolegama sa tehničkih fakulteta, već sam morao da radim i fizičke poslove. Uzeo sam status mirovanja godinu dana, pa još godinu. Moja odluka je bila da dete prvo ojača pa da se vratim studijama. Učenje posle pauze nije bilo lako, a posebno što se promenio statut fakuleta i što sam dobio novih sedam predmeta. Ali, u geodetskom domu sam naučio da ne postoji prepreka koja se ne može radom preći.

Geodeta

Posle diplomiranja, dobio je priliku da radi u Boru gde je ostao godinu i po dana, a onda je dobio ponudu da pređe u Niš.

- U međuvremenu sam dobio sina Petra. U Merošini sam vodio projekat Vlade Srbije za uređenje naseljenih mesta po modelu Norveške. Taj posao sa kolegama je urađen kvalitetno i pre roka, pa sam kao vid nagrade dobio priliku da budem projektant geodetskih radova u Nišu gde sam bio odgovoran za geodetske projekte od Aleksinca do Makedonije.

Ekonomska situacija u Srbiji podstakla ga je da '99. ode na godinu dana rada u Libiju. Kada se vratio došao je na poziciju republičkog inspektora za nadzor nad radovima građevinskih firmi poput CIP-a, "Energoprojekta" i dr.

- Posle toga sam u Republičkom geodetskom zavodu bio savetnik direktora, potom pomićnik direktora, inspektor. Od 2007. sam ponovo bio pomoćnik direktora. Onda sam dobio poziv od ministra za prostorno planiranje Dulića da budem direktor RGZ-a – prepričava nam svoj put u Zavodu.

Tesla ističe da nije bio član ni jedne stranke, iako je dobijao pozive više puta.

- Čovek u svom radu treba da bude nezavistan od političkih uticaja, a posebno na ovom radnom mestu na kom morate da kažete i nekom ko je poznat i medijski uticajan da ne može da ostvari neki svoj zahtev. Da sam član neke stranke verujem da bi me bar njih 50 nedeljno pitalo: "Što ne učiniš našem drugaru?"

U slobodno vreme

Od košarke nije odustao, bar ne rekreativno. Sa prijateljima se sastaje na basketu ili fudbalu bar jednom, dva put nedeljno.

Sinove je još od kad su bili osnovci vodio na "Zvezdine" utakmice, a sada su oni na severu a on ide na zapad.

- Povremeno osetim setu što više vremena nisam proveo sa mojim najmilijima. Imam podršku u porodici. Smataram da je važno kad smo zajedno kako provodimo vreme. S obzirom na to da ću krajem avgusta, početkom septembra dobiti kćerku možda će me ona naterati da češće budem kod kuće.

Ponosan je na vaspitanje svojih sinova i na to što se već godinama druži sa istim ljudima.

- I danas se viđam sa drugarima sa kojima sam se družio kada sam imao 7-8 godina, a i sa onima sa kojima sam pravio gluposti sa 17-18. Drago mi je što možemo jedni drugima da kažemo šta mislimo, šta nas ljuti ili raduje. Pomažemo se da nam porodice budu što srećnije i uspešnije.

Kaže da je za poslednje četiri godine jednom bio na pravom odmoru, ali se rado seća produženog vikenda u Egiptu.

- Imam familiju i porodičnu kuću u Tivtu i već 27 godina volim da odem tamo i sa njima provedem neko vreme.

U slobodno vreme čita istorijske knjige, a u poslednjih nekoliko godina zanima ga štivo koje se bavi temama - menadžment, jačanje ljudske psihe, motivisanje ljudi oko sebe...

- Volim da čitam. Kada su me zanimali krstaški ratovi pročitao sam nekoliko knjiga na tu temu i stekao svoje mišnjenje o tome, isto tako kada je u pitanju Rimsko carstvo i neki imperator.

Srpski vitez

Baš tu titulu je poneo ove godine na Letnjoj školi urbanizma na Tari.

- Kulturno-istorijski centar "Srpska kruna" iz Kragujevca, koji neguje staru srpsku tradiciju, dodelio mi je priznanje "Srpski vitez" u znak zahvalnosti na postignutim rezultatima u dosadašnjem radu.

(Foto: lična arhiva)

Za sebe kaže da je samokritičan i dosta detaljan, pa jednu stvar analizira iz više uglova pre nego donese konačnu odluku.

- Analitičnost mi verovatno pomaže da neke stvari i predvidim. Imao sam dobru viziju stvari do kojih mi je stalo. RGZ je onakav kakav sam zagovarao da bude još pre 10 godina, moj porodični život je onakav kakavim sam ga zamišljao. Veoma cenim dogovor i ne opraštam kada se ne poštuje. Vrsne stručnjake, koji su mi i prijatelji, postavio sam na pojedina odgovorna radna mesta, ali sam ih isto tako sa tih radnih mesta raspoređivao na manje odgovorna, ako nisu zadovoljili ono što im je bilo u opisu posla.

Nenad Tesla bi želeo da dobije poverenje da do 2016. završi posao koji je započeo u Republičkom geodetskom zavodu.

- Još od septembra se nije rešilo pitanje petogodišnjeg mandata direktora RGZ-a, iako sam još tada konkurisao za ovaj posao. Moj cilj je da viziju koju imam, kad je u pitanju zemljišna administracija, realizujem do kraja. Retko ko je verovao da ćemo projekat "Katastar nepokretnosti i upis prava u Srbiji" završiti u prvoj polovini 2012. Taj uspeh se više priznaje u svetu nego ovde, dobili smo uvažavanje svetskih stručnjaka iz WB, naš rad je veoma cenjen u Norveškoj, Švedskoj, Kini...

Možda je mogao da neki put drugarima kaže da neće u KST, možda je mogao da bude košarkaški reprezentativac, ali nije. On je, vodeći RGZ protekle četiri godine, omogućio da Srbija po prvi put u svojoj istoriji ima urađenu jedinstvenu evidenciju o nepokretnostima i njihovim vlasnicima i sve to dostupno preko interneta. Veruje da je time "dokazao da s pravom nosi slavno prezime".

Suzana Obradović