Izvor: Mozzart sport | Ponedeljak, 19.09.2011.| 15:54
Izdvojite članak Odštampajte vest

Zoran Bingulac, bivši fudbaler, profesor, diplomata, književnik - Začarani krug u kome caruje neznanje

(Foto: Mozzart sport)

Kada smo eminentnog sagovornika pitali šta je razlog sunovrata našeg klupskog fudbala i da li je spas u privatizaciji, odgovorio nam je da se kod nas besomučno pravi magla i plasiraju lažne dileme dok pojedinci mnogo zarađuju, a klubovi tonu sve dublje i dublje. Prema njegovim rečima, sad smo u začaranom krugu u kome caruje neznanje, ali to gospodare fudbalskih sudbina ne sprečava da stručne ljude pomeraju na margine. Zato ne čudi što pripadamo sedmoj ili osmoj fudbalskoj kategoriji u Evropi

Erudita, sportista, čovek nemerljivog iskustva - upravo to je prof. dr Zoran Bingulac, nekadašnji fudbaler Crvene zvezde, diplomirani ekonomista i pravnik i punih 20 godina redovni profesor na predmetu Međunarodne finansije i savremeni strategijski menadžment. Možemo da nabrajamo do prekosutra šta je aktuelni dekan Union univerziteta Ekonomskog fakulteta, odnosno Fakulteta za preduzetnički biznis, postigao u životu: uprkos brojnim obavezama tokom prohujalih godina, stigao je da bude ministar za sport i vere, potpredsednik Izvršnog saveta skupštine Beograda, ambasador naše zemlje u Južnoafričkoj Republici i potpredsednik FS Srbije. Osim fudbala, obožava i muziku, ali ni tu nije kraj skice njegovog portreta - nedavno je objavio književni prvenac pod naslovom "Roman za uvek mlade E6", a do kraja godine svetlost dana ugledaće njegov novi roman "Mantra".

Na početku razgovora profesor Bingulac naveo je još jedno u nizu njegovih brojnih interesovanja.

- Oduvek sam bio zaintrigiran tradicijom mog rodnog Šapca. A kako i ne bi kad je moj pradeda, čuveni Panta Simić, našao mesto u poznatoj pesmi "Prošetali šabački trgovci". Naime, u to vreme Šabac je Beogradu bio glava u kulturnom smislu. U pesmi prvi ide Todor Knežević, drugi Panta, pa treći Kolarica Joca. Nedavno sam tu pesmu otpevao u Žikinoj šarenici, a harmoniku je svirao Branislav Đokić, takođe Šapčanin. Zbog svega toga bio sam veoma počastvovan kad sam, pred odlazak na ambasadorsku funkciju u Južnoafričku Republiku, imenovan za predsednika odbora za proslavu 190 godina Mišarske bitke. Takođe, napisao sam mnoge uvodnike knjiga pisanih o Šapcu – započinje dr Zoran Bingulac razgovor za MOZZART Sport.

Fudbal je bio i ostao vaša velika ljubav još od ranog detinjstva. Gde ste sve igrali?

- Prošao sam sve selekcije Mačve i nosio dres mlade reprezentacije velike Jugoslavije, u kojoj je kapiten bio Pižon Petrović. U redove Crvene zvezde prešao sam 1972. godine. Na početku sam igrao centarfora, da bi me onda Miljan Miljanić stavio na mesto desnog beka. Zvezdu sam naprosto obožavao i igrao bih za nju bez dinara nadoknade, pošto mene i moju generaciju za fudbal nisu vezivale samo materijalne vrednosti.

Znate li koliko ste odigrali mečeva za Zvezdu?

- Ne znam tačno, postoji nedoumica da li se računaju te prijateljske utakmice. Bilo kako bilo, odigrao sam mnogo manje nego što je trebalo. Imao sam potom divnu sezonu u Veležu, ono kad su Mostarci osvojili domaći i Balkanski kup. Bila je to ekipa predvođena povratnicima iz inostranstva, čuvenim BMW triom u sastavu Bajević, Marić i Vladić.

Igrali ste u eri punih stadiona i dobrog fudbala. Kako se osećate dok danas gledate u kakvom ambijentu se odigravaju prvoligaški mečevi?

- Srce me boli zbog toga. Mislim da su novinari malo pažnje obratili na moju ostavku na mesto potpredsednika FS Srbije i na reči koje sam izgovorio u trenutku najvećeg uspeha našeg reprezentativnog fudbala u poslednjih 20 godina. Rekao sam tada da se srpskom fudbalu ne posvećuje dovoljna pažnja, zatim da Partizan ima adekvatno mesto u FSS, za razliku od Crvene zvezde. Naglasio sam tada da je pitanje dana kada će biti narušeni međuljudski odnosi i ta familijarna atmosfera koja je konačno izgrađena unutar našeg državnog tima. Nažalost, vreme je potvrdilo sva moja strahovanja.

Na osnovu čega ste predvideli najgori mogući scenario za srpski fudbal?

- U našem fudbalu ima dosta ljudi koji se dobro snalaze tokom turbulentnih događaja. Malo je vizionara, a više onih koji nisu u stanju da predvide šta će biti narednog ponedeljka. S druge strane, mnoge stvari oko reprezentacije nisu bile planirane kako treba i sve se odigralo onako kako se odigralo.

Da li je baš moralo tako da bude?

- Naravno da nije. Krajnje je vreme da shvatimo kako je Mundijal događaj ne samo od fudbalskog, nego i od nacionalnog značaja. Iz tog razloga treba voditi računa o najmanjim sitnicima, kao što to radi sav normalan svet. Na primer, Nemci su znali šta ih čeka kad istrče na teren i zato su danima trenirali uz vuvuzele, da bi se navikli na taj iritirajući zvuk afričkih truba.

Bili ste u to vreme ambasador u Južnoafričkoj republici. Da li ste možda upozorili čelnike naše kuće fudbala na taj detalj?

- Imam prijatelje u našem fudbalskom savezu, njima sam skretao pažnju na tu buku koja će dopirati s tribina. Samo su odmahivali rukom i uzvraćali u stilu: "Ma daj, kakve vuvuzele". A to je bila jedna od sto sitnica koje je trebalo uraditi, pored onog velikog što je Antić uradio. Da smo sve odradili kako treba, uključujući i organizovani dolazak naših navijača kojih u Africi ima veliki broj, lagano bismo se prošetali bar do četvrtfinala. Ipak, najteže mi je palo što je taj naš mentalitet pokvario sjajnu klimu unutar reprezentacije, u kojoj smo disali kao jedan.

Kako biste prokomentarisali situaciju na Marakani?

- Meni je drago što su sadašnje rukovodstvo i veterani, koji su me svojevremeno predlagali za predsednika, uspeli da pomere iz kluba ljude za čijeg mandata je nestalo 40 miliona evra! To je u startu velika prednost, a sad, šta će Zvezda uraditi u budućnosti i kako će se snaći, videćemo. Ono što ne mogu da shvatim je kako Zvezda i Partizan, sa toliko uticajnih ljudi u svojim upravama, ne mogu da izdejstvuju detaljan urbanistički plan Autokomande, koji bi automatski obezbedio njihovo finansiranje u narednih 50 godina.

(Foto: Mozzart sport)

Zar je to tolika nauka? Šta se čeka?

- Čeka se da se nešto "desi" s klubovima, pa da se kasnije donese taj urbanistički plan. Sprema se nešto slično kao s preduzećima i njihovim zemljištem, kad je vrednost, pod znacima navoda, odlazila u neke druge džepove. U svakom slučaju vreme se gubi, dok detaljni plan stoji negde u fiokama Skupštine grada Beograda.

Često se može čuti kako je jedini spas u privatizaciji. Slažete li se s promoterima takve politike?

- Na taj način neko samo pokušava da zamagli stvari, a postoje zakoni i organi koji će o tome da odluče. Ja samo pokušavam da objasnim kako privatizacija nema nikakve veze s vlasništvom nad zemljištem. Ono će biti Zvezdino i posle privatizacije, a pritom neće biti važno hoće li klub biti u rukama građana ili će biti privatno vlasništvo. Odlično znam šta pričam, pošto sam doktorirao na toj oblasti. Uostalom, o svemu tome sam lepo napisao u mojoj knjizi "Slepi crveno-beli dani". Dakle, jedina realna vrednost koju poseduju Crvena zvezda i Partizan je to zemljište, što je suština cela priče.

Zvezda, Partizan i Vojvodina su neslavno napustili evropsku scenu. Na koji način ste doživeli sumrak srpskog klupskog fudbala?

- Molim vas, ja sam i rekao i napisao kako klupski fudbal u ovoj zemlji nikoga ne interesuje, tako da za mene to nije nikakvo čudo. Moram da kažem da su sportski novinari veliki saučesnici u ovom što se dogodilo, jer nisu pisali o istini. Ako bismo se bavili istinom, krenuli bismo korak napred. Umesto toga, godinu dana se pravi magla i plasiraju lažne dileme, tokom kojih pojedinci mnogo zarađuju u vreme kad klupski fudbal tone sve dublje i dublje. Na kraju dođemo do spoznaje da smo sedma-osma fudbalska kategorija u Evropi. Sad smo u začaranom krugu u kome caruje neznanje, a stručni ljudi koji poznaju i vole fudbal pomeraju se na margine.

Iako ste se profesionalno bavili fudbalom, uspeli ste da završite dva fakulteta. Kako vam je to pošlo za rukom?

- Škola mi je oduvek bila "smešna". Bio sam vukovac i jedan od najboljih đaka šabačke gimnazije, pa mi nije bilo previše teško da stignem da treniram i prvo završim ekonomski, a potom i pravni fakultet, na kome sam ujedno magistrirao i doktorirao. Krivo mi je što sam se udaljio od matematike.

(Foto: Mozzart sport)

PROFESOR PEVA DEVET HILJADA PESAMA

Nekadašnji ministar sporta s ponosom kaže da zna da otpeva blizu 9.000 pesama. Među njima je samo o Jelenama njih 95.

- Skoro sam bio gost na TV Pink u emisiji Lee Kiš, tamo sam otpevao nekoliko pesama. Zanimljivo je što me u televizijske emisije najviše zovu zbog pevačkog umeća, a ne što sam napisao više od 50 udžbenika i roman na srpskom i engleskom jeziku, ili što pripremam drugi roman i knjigu o fiskalnoj politici u Evropskoj uniji.

VRAČEVI IZ GANE NAPUNILI DŽEPOVE SRBINA IZ LONDONA

Nedugo posle izvlačenja parova za prvi krug takmičenja na Mundijalu u Južnoafričkoj republici, Zoran Bingulac je dobio informaciju da su reprezentativci Gane dobili "pomoć" od tamošnjih vračeva.

- U Gani se puno veruje vračevima koji su, navodno, bacili čini na naše igrače i najavili njihov poraz od 1:0, posle gola iz jedanaesterca. Ispričao sam to kao gost SOS kanala, da bi me dan posle odigranog meča nazvao novinar te sportske televizije. Rekao mi je da imam pozdrav od našeg čoveka iz Londona koji je u nekoj od tamošnjih kladionica dobio pozamašnu svotu novca, jer je odigrao penal za Ganu i minimalnu pobedu afričke selekcije.

Piše: Milorad Plazinić

izvor :

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE