Izvor: Magazin Biznis | Ponedeljak, 25.07.2011.| 14:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

Aleks Bruks, šef Trgovinskog odeljenja u Ambasadi Velike Britanije - Vlast i poslovni ljudi treba da rade zajedno

Robna razmena između Srbije i Velike Britanije na kraju 2010. godine još nije dostigla nivo pre krize. Na kraju 2008. godine ona je iznosila 433 miliona dolara, dok je na kraju prošle godine jedva dostigla 370 miliona dolara. Odgovor na pitanje kada će međusobna saradnja dostići pretkrizni nivo ne zna ni Aleks Bruks, šef trgovinskog odeljenja Velike Britanije. U šali priznaje da kad bi bio sposoban da precizno predvidi taj trenutak – verovatno bi bio i mnogo bolje plaćen.

– Ali siguran sam da će sa ekonomskim oporavkom obe zemlje, daljom liberalizacijom trgovine sa Evropskom unijom, ali sa povećanim interesovanjem obe vlade o značaju spoljne trgovine i investicija, naši ekonomski odnosi biti postavljeni na novi nivo.

Iako se robna razmena naše dve zemlje pre krize iz godine u godinu povećavala, ostaje deficit na našoj strani. Kako ga smanjiti?

– Nije na meni da sugerišem na koji način vi to možete da uradite, ali ja vidim nekoliko stvari koje je važno unaprediti. Prva se odnosi na konkurentnost. Prepreke za poslovanje koje su identifikovane, na primer, u "Beloj knjizi" Saveta stranih investitora i NALEDovoj "Sivoj knjizi" trebalo bi da budu otklonjene. Važna je i promocija izvoza. Vlast, poslovni ljudi i diplomate zajedno treba da rade i pomognu agenciji SIEPA da osmisle načine osvajanja novih tržišta, uključujući i Veliku Britaniju. Ovo mora, u nekom trenutku, pa podrazumeva i slanje delegacija u inostranstvo da bi potencijalnim kupcima prezentovali mogućnosti srpske privrede. Ali, takođe i dolazak sličnih delegacija ovde. Bitno je shvatiti i da "trgovina rađa trgovinu". Odnosno, ekonomski ugled i izvoz zemlje će se povećati tako što će se osigurati da uvoznici i investitori imaju dobra poslovna iskustva u Srbiji. Jaka trgovinska veza u jednom pravcu će dovesti do jačih poslovnih odnosa u drugom pravcu.

Prema nekim ocenama, britanske kompanije zainteresovane su za ulaganje u poljoprivredu, banjski turizam, auto-industriju, energetiku, telekomunikacije, transportnu infrastrukturu, rudarstvo i tekstilnu industriju. Gde vidite potencijale za saradnju?

– U svim ovim sektorima, i mnogo šire. Poznato nam je da postoje planovi u oblasti energetike, proizvodnji autodelova, rudarstvu i banjskom turizmu. Dodao bih i da postoje odlične britanske firme koje u Srbiji rade na nizu projekata. Velika Britanija je takođe veliki investitor u duvanskoj industriji, ali i u proizvodnji lekova, bezbednosti, nekretnina kao i u prehrambenoj industriji. Takođe, nadam se da ćemo izgraditi više bilateralnih veza kada je reč o energetskoj efikasnosti, kreativnoj industriji, obrazovanju, bezbednosti i profesionalnim uslugama. Obrazovanje je važan sektor, zbog tražnje za engleskim jezikom, i zbog toga što su kompanijski treninzi u Velikoj Britaniji posebno inovativni. I Britanska ambasada i Britanski savet aktivni su u pomaganju srpskim firmama i studentima da pristupe našem prvoklasnom obrazovnom sistemu.

U Srbiji danas posluje oko 60 britanskih firmi. Možete li, eventualno, da najavite dolazak neke nove kompanije, ili investitora?

– Siguran sam da ćemo uskoro videti nove britanske investitore u Srbiji. Znam najmanje dve prilično velike britanske firme koje imaju planove u ovoj zemlji, kao i razne druge koje traže partnere među lokalnim firmama. Moj kolega se upravo vratio sa radionica koje su održane u pet gradova u Velikoj Britaniji, gde se sastao sa predstavnicima oko 50 firmi koji žele da nauče više o Srbiji.

U Veliku Britaniju najviše izvozimo sirovine. Kao potrošač u Srbiji, koje naše gotove proizvode možete da zamislite u rafovima britanskih trgovinskih lanaca?

– Svakako verujem da postoji potencijal da se više srpske hrane prodaje u Velikoj Britaniji. Siguran sam da bi proizvodi kao što su ajvar, ćevapi, pljeskavice i kajmak bili popularni u mojoj zemlji. Kao i neke od najboljih rakija i srpskih vina. Osim sirovina, među glavnim srpskim izvoznim proizvodima u Veliku Britaniju su i nameštaj i gumeni proizvodi. Ali verujem da će budućnost srpskog izvoza u Britaniji biti u tesnoj vezi sa, na primer, softverom i računarima, auto-delovima i hemikalijama.

Nedavno je iz Brisela u Beograd stiglo pismo u kome se zahteva da se istraži da li je u 24 slučaja privatizacije bilo korupcije. Među njima je i "Ce market" za koji je svojevremeno bio zainteresovan britanski fond "Asmore". Da li se neko od investitora iz vaše zemlje požalio u ambasadi na uslove poslovanja u Srbiji? Da li iko od ulagača iz Velike Britanije smatra da su njihovi interesi kao investitora u Srbiji ugroženi?

– Nažalost, tokom mog boravka u ovoj zemlji primio sam predstavnike nekoliko firmi koji nisu bili zadovoljni svojim iskustvom ovde. Naravno, neke od primedbi bile su vezane za proces privatizacije: neki su smatrali da su im firme nepravedno oduzete nakon što su ih modernizovali, drugi su se požalili da nisu baš bili tretirani na najbolji način. Vidimo i da neke kompanije spekulišu o tome da je korupcija ili uticaj moćnih interesa ugrozio njihovo poslovanje. Ali, sve to je uobičajeno, jer u ambasadama se vrlo često disproporcijalno čuju negativne priče. Zato se i moje osoblje i ja, kada razgovaramo sa potencijalnim investitorima u Britaniji, trudimo da uspostavimo neku vrstu ravnoteže. Jer, primećujemo ovde i pozitivne pomake kao što su dobra radna snaga, geografska pozicija, režimi slobodne trgovine, reforme u okviru procesa pristupanja Evropskoj uniji. Ali, takođe imam i obavezu da im prenesem i manje pozitivne aspekte, kao što su skupa birokratija, problem korupcije, kao i iskustva drugih kompanija koje su ovde imale probleme. Iskreno se nadam da ću tokom mog angažmana ovde imati da im kažem više ovih prvih, nego ovih drugih komentara.

Godinama je najveća zamerka stranih ulagača da su birokratske procedure u Srbiji preskupe. Kakva su iskustva investitora iz Britanije?

– Iskustva su raznolika. Mnogi se žale na birokratske procedure. Poznato je da je Srbija po tom kriterijumu loše rangirana na mnogim listama. To se, naravno, odražava na produktivnost kompanije, a time i na profit, što smanjuje njihovu sposobnost da zaposle nove radnike ili da dodatno ulažu. Ohrabrujuće je to što mi je većina privrednika iz Velike Britanije, sa kojima sam u kontaktu, istakla kako im se tražnja za robom povećava, a posao napreduje. Naročito u poslednjih nekoliko meseci. Neki slučajevi su, ipak, mnogo ozbiljniji. Sreo sam se nedavno sa jednim britanskim investitorom koji je bio primoran da zatvori svoju kompaniju. On je naveo i da je tretman carinskih organa bio nedosledan i neobičan jer mu je prećeno da će bankrotirati. Sve u svemu, iako poslovno okruženje predstavlja izazov, iskustva Britanaca uglavnom su pozitivna. Podržavam napore koje ova vlada čini. Nadam se da će sa procesom pridruživanja EU i poslovna klima biti znatno povoljnija i da će odblokirati ogroman potencijal koji srpska privreda ima.

Makroekonomski gledano, koji pokazatelj predstavlja najveći rizik za poslovanje?

– Nestabilan kurs dinara čini biznis komplikovanim, naročito za firme koje nisu u mogućnosti da se zaštite od valutnog rizika. Nekoliko kompanija upalo je u probleme sa servisiranjem spoljnog duga, nakon što je dinar oslabio. Sada on ponovo jača, što je dobrodošlo za kroćenje inflacije, ali ne i za izvoznike. Inflacija je takođe razlog za zabrinutost: cene hrane će brže rasti, to će pogoditi najsiromašnije, a inflatorna očekivanja će se povećati, što će opet uticati na rast cena. Takođe, mnoge cene ovde, kao što je rentiranje na primer, ali i plate su vezane za evro. To otežava vođenje makroekonomske politike. Imao sam i interesantne sastanke tokom ovog meseca o fiskalnim pitanjima, nakon nedavnog usvajanja amandmana na Zakon o finansiranju lokalnih samouprava, za koji analitičari kažu da nosi značajne rizike. Iako srpski javni dug nije toliko veliki, tempo rasta bio je veoma brz tokom krize, što investitore čini jako nervoznim. Ali se takođe sećam da je i rejting zemlje tokom krize poboljšan, što je bila dobra vest.

Pa, kakav je onda zaključak?

– Čini mi se da je pred Srbijom pristojna budućnost. Ovde je još toliko puno potencijala koje će strane kompanije tek da otkriju i ja ću uživati da im u tome pomognem. Srbija ima mnogo nasleđenih prirodnih prednosti, a njena evropska budućnost je svetla. Glavni rizik sada vidim u reformama koje nisu sprovedene, ali i u tom političkom izazovu da se poštuju pravila fiskalne odgovornosti – upozorio je Aleks Bruks u razgovoru za "Magazin Biznis".

Srpsko-britanski poslovni klub

Nedavno je osnovan Srpsko-britanski poslovni klub. Iako je još rano, da li možete da se pohvalite prvim rezultatima?

– Veliki ugled koji je poslovni klub stekao, posle organizacije samo nekoliko događaja, dovoljno govori o rezultatima. Entuzijazam da se priključe ovoj organizaciji, bez plaćanja
članarine, kao i odlična posećenost na prvoj večeri povezivanja članova, pokazuju da klub ima veliki potencijal. Sada se planira nekoliko inicijativa. One će podrazumevati i saradnju sa Britanskom ambasadom o aktivnostima u obe zemlje, ali i timski rad sa nevladinim organizacijama koji će pomoći promociji ulaganja u malim srpskim firmama – kaže Bruks.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.