Zoran Milojević, potpredsednik za poslovanje na novim tržištima kapitala u brokerskoj kući "Auerbach Grayson" u Njujorku - Najveću cenu su platili nedužni

Da sam u Srbiji, investirao bih u poljoprivredu – od kupovine zemljišta do proizvodnje hrane. Zato je poruka za srpsku ekonomiju: ako se već zadužujete, zadužite se za projekat strateške vrednosti kao što je, na primer, osposobljavanje kanala Dunav – Tisa – Dunav, a zaboravite na neprofitabilne investicije kao što je autoput ka Crnoj Gori i slične. Tužna je situacija da se samo pet odsto srpskog poljoprivrednog zemljišta navodnjava i da svake godine zavisimo od padavina, a imamo velika vodena bogatstva i u rekama i u podzemnim vodama.

Ovako je na pitanje "Magazina Biznis" odgovorio Zoran Milojević, potpredsednik za poslovanje na novim tržištima kapitala u brokerskoj kući Ojerbah Grejson (Auerbach Grayson) u Njujorku. Pitanje je glasilo: Da ste u Srbiji, u šta biste investirali i kakva je poruka za srpsku ekonomiju?

Prethodni intervju sa gospodinom Milojevićem, "našim čovekom na Volstritu" vodili smo pre dve i po godine, u jeku svetske ekonomske krize i neposredno posle kraha američke berze. Tada je naš sagovornik najavio da će kriza biti teška.

- Posledice ove krize će biti enormnih razmera i mogu da se porede sa onima iz tridesetih godina prošlog veka. Svima nam predstoji jako težak period, jer je praktično ceo svet potpao pod uticaj ove krize. Jednostavno, svi ćemo morati da promenimo način i stil života - rekao je tada Milojević za Magazin Biznis.

Sada, dve i po godine kasnije, pitali smo Milojevića: Šta se, zapravo, dogodilo posmatrano sa ove vremenske distance?

- U Americi kao i u razvijenijim svetskim zemljama došlo je do više kriza i krahova kao što su slom tržišta nekretnina, kriza finansijskog i bankarskog sistema, dužnička kriza i krah potrošačkog društva - odgovara Milojević.

Ko je platio najveću cenu ekonomske krize i zašto?

– Nažalost, najveću cenu krize su platili oni ljudi, institucije ili države koje nisu bile zadužene i koje su živele ili poslovale u normalnim granicama. Mnogim ljudima su dugovi izbrisani ili smanjeni, kuće vraćene po novim povoljnijim uslovima i – život ide dalje. Tako je i sa zemljama koje su prošle kroz isto. Šta onda da radimo mi koji nemamo dugove a sve račune plaćamo na vreme? Pa, kažnjeni smo još većim porezima i dažbinama, kažnjeni smo jer nam vrednosti kuća padaju i slično. Isto je i sa zemljama koje su u sličnim slučajevima. Na primer, tržišta kapitala istočne Evrope su sva bila kažnjena podjednako padom indeksa od otprilike 80% i padom vrednosti domaćih valuta od 20 do 30 odsto, iako su neke zemlje imale bolje pokazatelje od drugih kao, recimo, Poljska i Češka od Mađarske i Grčke, Srbija od Hrvatske i Ukrajine itd.

Šta se za vas lično promenilo tokom ove krize u vašem gledanju na tržište hartija
od vrednosti?

– Promenilo se to što se sada koncentrišem prvo na likvidnost hartije, odnosno želim da omogućim klijentu da lako investira i ima mogućnost izlaska iz iste u slučaju krize. Tokom kraha, investitori su najviše novca izgubili jer su ulazili u akcije manjih obima likvidnosti i manjih tržišnih vrednosti. I dalje se, naravno, najveći deo ocenjivanja potencijalnih investicija odvija na osnovu kvaliteta eminenta kao i na osnovu njihove racije vrednosti.

Da li je došlo do novih pravila i regulacije tržišta, o čemu se mnogo govorilo tokom krize? Da li ta pravila zaista mogu da spreče moguću novu krizu?

– Jedina i najbitnija promena je promena trgovanja dugovanjima. Ona je i bila potrebna. Mislim da su mnoge lekcije naučene u ovoj krizi u vezi sa trgovanjem dugovima. Mislim da nova pravila mogu da omoguće normalnije i kontrolisanije poslovanje berzi ali ne mogu da spreče sledeću krizu. Kriza je faktor mnogih spoljnih i unutrašnjih ekonomskih i političkih faktora. Moram da napomenem da mi se ne sviđa umešanost država u zatvaranju ili limitiranju poslovanja berzi, kako bi se sprečili njihovi krahovi.

Sve je više analitičara koji tvrde da će se krize ciklično ponavljati i da više nema dugotrajnog stabilnog poslovanja. Kako to tumačite?

– Mislim da će svet sve više i više ekonomski postajati ujednačeniji, ali se slažem sa ocenom da će biti novih kriza.

Koji segment američke ekonomije se najpre oporavio i zahvaljujući čemu?

– Prvi segment koji se oporavio je bio u servisnoj ekonomiji (restorani, hoteli, radnje) i to samo zbog toga što su imali inventar kojeg su morali da se reše ali sa manje zaposlenih i po mnogo nižim cenama. Kada su se inventari potrošili došlo je i do industrijskog rasta da bi se isti opet popunili. Naravno, novac je postao jeftin, sa niskim kamatnim stopama, međutim nije bio dostupan svima.

Kako izgleda danas život prosečnog Amerikanca? Šta su njegovi problemi i u čemu vidi izlaz?

– Život prosečnog Amerikanca je, nažalost, gori nego pre. Prosečni Amerikanac živi od plate do plate, nije u mogućnosti da uštedi i sve manje ima poverenja u svoju zemlju. Ono što ja vidim kao izlaz za prosečnog Amerikanca jesu manje poreske dažbine, manja zaduženost, veća lokalna proizvodnja i manja (bespotrebna) potrošnja; takođe manja uključenost Amerike u raznim svetskim konfliktima.

Koliko su Amerikanci postali oprezniji, štedljiviji, od čega strahuju?

– Amerikanci su postali štedljiviji. Sada kupuju samo kada su rasprodaje. Strahuju od gubitka posla jer to automatski povlači gubitak kuće, kola, novca za školovanje dece i slično. Naravno, još uvek postoji strah od mogućih terorističkih napada.

Da li je "japi" model poslovnog čoveka postao omražen, kao simbol propasti na Volstritu?

– "Japi" model nije ništa omraženiji nego što je bio za vreme krize, ali nije ni voljeniji. Oni još uvek postoje, ali ih je manje nego pre. Pored advokata, zaposleni na Volstritu su još uvek na dnu liste omiljenih u američkoj javnosti.

Da li je posle ove krize Amerika definitivno izgubila epitet "obećane zemlje"?

– Amerika, za razliku od drugih zemalja, svoj nivo bogatstva je gradila u najdužem kontinuitetu poslednjih nekoliko stotina godina i bez ratova na svojoj teritoriji. Taj nivo bogatstva je opao, ali je još daleko od dna. Po meni, Amerika još uvek može da vam da više za kraće vreme nego neke druge zemlje. Takođe, lakše je i predvideti trendove u budućnosti u Americi nego na primer u trenutno "vrućoj" zemlji za život kao što je Mongolija.

U šta je danas najbolje investirati u Americi? Kakvi su trendovi i ko investira?

– Mislim da je sada vreme za selektivno kupovanje nekretnina u većim gradovima kao što su Njujork, Čikago, Vašington. Mislim da će u rastućoj inflaciji berza rasti brže i da treba kupovati kvalitetna imena velikih svetskih firmi. Zlato još uvek nije dostiglo svoj limit i ja mislim da ćemo do kraja godine stići i do cene od 2.000 dolara za uncu. Nažalost, glavne investicije na tržištu kapitala dolaze od institucija jer fizička lica nisu u mogućnosti da to sada isprate.

Kako Vam izgledaju ekonomski problemi Srbije? Da li su rešivi? Kako na probleme u Srbiji gledaju potencijalni strani investitori?

– Ono što me plaši u Srbiji jeste sve veća zaduženost države. Nažalost, politički rizici, odliv mozgova i manji priraštaj su za mene veći problem nego trenutno ekonomsko stanje. Mi u Srbiji ekonomski ne zavisimo samo od sebe, nego od zemalja u koje izvozimo a to je Evropska unija. Svaki rast Evropske unije će imati uticaj i na naš rast i razvoj. Mi smo uspeli svojom monetarnom politikom, manjom zaduženosti (do sada) i infrastrukturnim projektima da ublažimo pad našeg bruto domaćeg proizvoda (BDP) ali je to opet nedovoljno da nas same izbavi iz krize. Sa nedavne konferencije u Majamiju koju je organizovao jedan naš klijent, pokazalo se da su Srbija, Katar i Mongolija zemlje za najvišim potencijalom za rast tržišta kapitala jer imaju relativno dobre makroekonomske
pokazatelje u zemlji. Rizici, naravno, još uvek postoje.

Pre godinu dana bilo je nekoliko zainteresovanih američkih investitora za ulaganjau Srbiju. Šta je sa tim bilo? Da li su realizovane investicije i ako nisu – zašto? Koje su prepreke?

– Najveće prepreke za investiranje u srpsko tržište kapitala su administrativne prirode. Papirologija koja je potrebna za otvaranje računa za trgovanje hartijom je ubedljivo najgora na svetu i to odvraća mnoge klijente od investiranja. Takođe, tržište je plitko i od novog otvaranja berze u ranim dvehiljaditim do sada nijednom nije urađen pravi IPO (inicijalna ponuda akcija). Nesposobnost berze da privoli par uspešnih privatnih kompanija da se izlistaju na berzi je nerazumljiva, jer svi znamo da je najjeftiniji način za prikupljanje novca putem berze a ne preko još uvek skupih bankarskih kredita. Američki portfeljski investitori trenutno ulažu u Srbiji i mi gotovo svakodnevno odrađujemo transakcije na berzi. To se, uglavnom, svodi na par imena kao što su AIK banka, Komercijalna banka, "Energoprojekt" i "Imlek", dok se trenutno vrše analize NIS-a i Aerodroma Beograd – rekao je Zoran Milojević u razgovoru za Magazin Biznis.

Oporavljena berza

Kako izgleda Volstrit sada, tri godine posle prvih najava, a potom i kraha američke berze?

– Posle najavljenog i očekivanog kraha čini mi se da se tržišta kapitala u Americi trenutno nalaze u pozitivnoj (bull) fazi. Dow Jones industrijski indeks je u plusu 91 posto od marta
2009, Nasdaq Index je takođe imao performansu od 118 odsto u istom periodu, dok je SP500 Indeks u plusu 98 odsto u istom periodu. Ako se sećam, u prethodnom intervjuu sam predlagao da se kupi zlato i, kao što znamo, zlato se sada nalazi na najvećoj istorijskoj ceni.

Kako je u svemu ovome prošla Vaša brokerska kuća Ojerbah Grejson?

– Posle očajne 2008, malo bolje 2009. i za 30 odsto bolje 2010., polako se vraćamo na neke bolje stare dane. Međutim, još uvek su evidentni mali obimi trgovanja na lokalnim berzama, još uvek postoji pritisak na provizije kao i da se broj klijenata ne povećava.

Tržište nekretnina

Šta je sa tržištem nekretnina u Americi danas?

– Tržište nekretnina je još uvek u krizi, mada su počeli da se javljaju neki ohrabrujući signali. Međutim, pošto su indicije da će kamatne stope rasti u Americi ove i sledeće godine, to će sigurno biti otežavajuća okolnost za neki brzi oporavak i rast cena nekretnina.

Amerika i BRIK

Koliko se Amerika, sa ekonomske strane, plaši brzo rastućih tržišta Brazila, Rusije, Indije i Kine, (BRIK)? Kako će im se suprotstaviti?

– Kina je zvanično od pre nekoliko meseci postala druga najveća ekonomija na svetu. Brazil, Indija i Rusija rastu mnogo brže nego Amerika i razvijeniji svet, a samim tim postaju značajniji igrači kako na ekonomskom tako i na političkom frontu. Jedini način suprotstavljanja je oživljavanje proizvodnje u Americi, a sa slabljenjem dolara možda će se nešto kvalitetno i konkurentno opet proizvoditi ovde.

Skica za portret

Zoran Milojević je potpredsednik za nova tržišta kapitala u Ojerbah Grejson (Auerbach Grayson), brokerskoj kući sa sedištem u Njujorku, koja posredstvom mreže lokalnih partnera posluje u 104 zemlje sveta. Do 2001. godine, kada je došao u ovu brokersku kuću, radio je kao portfolio menadžer u hedž fondu LHO Investment, gde je bio takođe zadužen za tržišta Evrope, Srednjeg istoka i Afrike. Iz Beograda, u kome je rođen, otišao je 1992. godine, prvo u Švedsku, a zatim na studije u Ameriku. Oženjen je Amerikankom italijanskog porekla, ima dvoje dece i živi u okolini Njujorka.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Magazin Biznis". Poziv na pretplatu www.nirapress.com )