Izvor: eKapija | Utorak, 15.03.2011.| 11:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

Pantelija Petrović, generalni direktor firme "Perftech Beograd" - Kapiten

Pantelija Petrović

Za sebe kaže da je tip muškarca koji voli društvo, fudbal i knjige, da je požrtvovan radnik i perfekcionista u poslu. Rad je za njega pokretač uma i duha, realizovan na kraju u postavljenom cilju. Voli prirodu, uživa u poslovima oko kuće. Tako je sam gradio vikendicu. Ne zbog uštede, niti zbog toga što mu je to zanat, već zbog toga što je od oca naučio da svaki čovek tokom života treba da sagradi bar jednu kuću.

Pantelija Petrović, generalni direktor softverske kuće "Perftech Beograd", je svoju sagradio nedaleko od jezera Perućac na Tari.

- Svaki čovek voli kraj iz koga potiče. Bajina Bašta ima sve – reku Drinu, jezera Perućac i Zaovine, planinu Taru, manastire. U našem kraju su ljudi otvoreni, srdačni i nepopravljivi optimisti – počinje priču za "eKapiju" Pantelija Petrović.

Mogao je biti fudbaler. Mogao je biti i matematičar. Na oba terena je bio uspešan. Bio je odličan đak i izvrstan libero. Kapiten. "Kosmos" je upoznao preko fudbalskog trenera Nikole Mijatovića, koji je bio proslavljena zvezda i igrač nekada najvećeg američkog kluba, za koji su nastupali Pele i Bekenbauer.

- Dok smo trenirali fudbal imali smo vojničku disciplinu, treninge dva puta dnevno. GledaIi smo albume selektora, koji je igrao fudbal u Njujorškom kosmosu, u kome su bile fotografije sa Krojfom i Peleom. Kao fudbaleri prvo "Sloge", a onda "Kosmosa", postizali smo dobre rezultate. Igrao sam u timu sa Milanom Jovanovićem, prvotimcem Srbije koji je prošle godine dao gol Nemcima na svetskom prvenstvu. Saigrači iz tima su bili odlični sportisti, završili su fakultete i izrasli u prave ljude.

Između fudbala i računara pobedila je ljubav prema računarima, što ga je odvelo na Fakultet organizacionih nauka u Beogradu, gde je stekao inženjersko zvanje na smeru za informacione sisteme.

- To je bio period, uzburkan studentskim demonstracijama i brojnim prekidima nastave na fakultetu, pa samim tim, bilo je teško održati korak u rešavanju zahtevnih informacionih sistema na ispitima sa praznim učionicama, bez redovnih održavanja nastave. Međutim, u tim godinama i sa mladalačkim granicama nelimitiranim duhom, teško da je nešto moglo ostati nedovršeno, teško da je želja za naučnim znanjem, mogla ostati neosvojiva i neimplementirana. Imao sam sreću da sam studirao ono što volim i nije me u to vreme zanimao tip strukovnog deficita na tržištu pa shodno tim potrebama, da budem i strukovno orjentisan.

Prvi ozbiljni posao je bio u firmi "Logosoft". Paralelno je sa kolegom Zoranom Nikolićem osnovao preduzeće "NP-SOFT", sa kojim je razvio softver za evidenciju radnog vremena i planiranje resursa. Od aprila 2007. godine naš sagovornik postaje ERP konsultant u kompaniji "Perftech", a od 2009. godine preuzima funkciju menadžera projekta.

(Jezero Zaovine na Tari)

Do menadžerske pozicije ga nije dovela ambicija, nije kucao na vrata, vrata su se sama otvorila. Iako relativno mlad programer, u novembru 2010. godine, sa 33 godine je preuzeo funkciju generalnog direktora.

- Ova godina biće veliki izazov: kako za "Perftech", tako i za sve firme u branši. Tržište informacionih sistema je zasićeno, a kriza u Srbiji kao da tek počinje. Jako je teško prodati, a još teže naplatiti svoj rad. Ipak, optimista sam, jer "Perftech" ima odlično rešenje za proizvodna preduzeća po veoma povoljnoj ceni u poređenju sa konkurentskim softverima. Naš ERP sistem "Perftech.Largo" po kvalitetu smemo da poredimo sa SAP-om, a nekoliko puta smo ih i pobedili u borbi za nove klijente. I što je još važnije, te projekte smo uspešno završili i imamo zadovoljne klijente sa kojima imamo dobru saradnju - navodi naš sagovornik.

Kaže da je glavna snaga kompanije "Perftech" u Srbiji činjenica da imaju razvojni tim u Beogradu.

- Kada je potrebno doraditi sistem ili uraditi neko specifično rešenje za klijenta vreme potrebno za doradu, umesto nekoliko meseci, traje nekoliko dana ili, kod malih dorada, čak i nekoliko sati. Izbegavamo komplikovane procedure i u bliskom smo kontaktu sa našim klijentima, čime se trudimo da steknemo njihovo poverenje.

Poštenje u hajduka

Vraćajući se korenima, seća se priče o hajduku Teodosiju, poznatom arambaši koji je zasmetao Turcima, a po kome je trebalo da dobije ime.

Istorijsko junaštvo u korenima, rad i poštenje doprineli su da Pantelijina porodica bude cenjena u svom kraju. Otac je osim hidrocentrala u Bajinoj Bašti, Đerdapu, gradio i postrojenja u Alžiru, Tunisu. Majka uvek požrtvovana i posvećena porodici.

- Moj otac je veliki radnik i veoma pošten čovek. Iako ima više od sedamdeset godina i dalje ustaje u pet ujutro i radi ceo dan. Već deset godina je predsednik crkvenog odbora Bajine Bašte i član Žičke eparhije, majka je vodila Kolo srpskih sestara. Od malena su mene i sestru vaspitavali u pravoslavnom duhu. Još kao dečak sam redovno išao u crkvu, ali moram da priznam da su me mamili ćevapima na koje smo išli posle službe – šali se Petrović.

SQL server i ostali priručnici

- Ranije sam "gutao" klasike, a danas su mi jedina štiva "SQL server, C#, Upravljanje promenama" i slični priručnici sa više od 1.000 strana. Slobodnog vremena imam sve manje, a to malo što uhvatim trudim se da provedem sa dragim ljudima i porodicom.

M.K.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.