Konstantin Popović, naš čovek u Singapuru - Pravio je kampanje za najpoznatije svetske kompanije, sada ih savetuje u oblasti održivosti, a ima poruku i za srpske firme

"Direktor agencije Grey Konstantin Popović osnovao konsultantsku firmu iz oblasti održivosti u Singapuru" – upravo nas je ova vest objavljena na najpoznatijem azijskom ekološkom sajtu Eco Business odvela do čoveka raskošne biografije.

Na razgovor za portal Cirkularna ekonomija odmah je pristao ne krijući radost što može da govori za medij iz svoje zemlje porekla. Razgovarali smo o životu u Singapuru koji mu nekad izgleda kao zemlja budućnosti, razlozima zbog kojih je napustio posao u advertajzingu, greenwashingu, odgovornosti velikih korporacija.

Objasnio nam je Popović da mu je srpski loš jer je odrastao u Nemačkoj. Nije krio da su sva preseljenja koja su usledila tokom godina, kao i činjenica da mu roditelji i dalje žive u Berlinu, doprineli da izgubi dodir sa Srbijom.

– Ipak, poslednjih šest meseci, kako sam započeo novo karijerno putovanje, nekako magično se ponovo povezujem sa Srbijom. Prvo sam u Singapuru upoznao kolegu Srbina koji se takođe bavi ovom temom, zatim sam pronašao dizajnera za vebsajt u mom rodnom gradu Novom Sadu, a sada sam počastvovan da razgovaram sa vama za cirkularnaekonomija.org – kaže bivši direktor u advertajzingu, a sadašnji konsultant u oblasti održivosti.

A kako je sve počelo? Sumirajući svoju karijeru, priseća se naš sagovornik da je pri kraju studija međunarodnog biznisa odlučio da se oproba u advertajzingu i to u agenciji BBDO jer mu se svidela kreativnost i različitost ljudi sa kojima je radio. Brz razvoj internet kompanija omogućio mu je da se 1999. godine preseli u Čikago, a kasnije i Njujork.

– U SAD sam proveo 16 godina što znači da sam pomalo postao Amerikanac. Njujork sam toliko voleo da nikada nisam ni pomislio da bi Azija mogla da bude naša sledeća destinacija. Ali, onda se ukazala sjajna mogućnost u agenciji Grey u Singapuru, tako da sam se sa suprugom preselio preko pola sveta. Poslednjih osam godina smo u Jugoistočnoj Aziji, a pre započinjanja privatnog posla, radio sam na poziciji direktora agencije Grey u Singapuru – priča nam Popović.

Nakon tri decenije u advertajzingu, osnovali ste kompaniju Impact3P u Singapuru koja nudi konsultantske usluge u oblasti održivosti, obračuna ugljenika, ESG izveštavanja. Zašto ste odlučili da napustite reklamnu agenciju i osnujete kompaniju u oblasti održivosti?

– Bilo bi netačno kada bih rekao da sam uvek želeo da se bavim tom temom. U vreme Pariskog sporazuma, bio sam donekle neupućen. Prvi okidač desio se kada smo angažovani da radimo seriju reklama za singapursko Ministarstvo održivosti i životne sredine krajem 2019. Jedan od zadataka bio je da kreiramo kampanju za podizanje svesti o klimatskoj krizi. Tada sam počeo da izučavam temu, ali pravi poziv za buđenje nastupio je kada sam se pridružio organizaciji Ala Gora, Climate Reality Project. Tada sam u našoj agenciji napravio sektor Održivi Grey koji je istovremeno bio i interni pokret, kao i usluga za klijente. Prošle godine proslavio sam 30 godina u advertajzingu tako da je to bio pravi trenutak da započnem novo putovanje prateći svoju strast. U nekom smislu, Impact3P je prva verzija onog što želim da radim narednih 30 godina – da stvaram uticaj u svetu.

Kada je reč o održivosti, mi kao potrošači očekujemo najviše od korporacija koje imaju najveći uticaj na okolinu. Tokom marketinške karijere sarađivali ste sa mnogobrojnim velikim kompanijama. Kakav je vaš utisak – da li su te kompanije spremne na istinske promene u načinu na koji posluju kako bi zaštitile okolinu ili je njihov fokus samo marketing, pa makar on bio i lažni?

– Uprkos riziku da upadnem u generalizaciju, vidim tri tipa pristupa. Prvu grupu čine kompanije koje troše značajne količine novca na održivi marketing, PR, lobiranje. Što više troše, treba da budemo sumnjičaviji. Srećom, kritičko posmatranje, kada je u pitanju greenwashing, na visokom je nivou, posebno u Evropi. Drugi tip velikih multinacionalnih kompanija razume da je održivost operativna transformacija koja se prvo bavi lancem snabdevanja i proizvodnjom, pa tek onda brine o marketingu. U trećoj grupi su kompanije koje se bave robom za široku potrošnju i koje rade na operativnim rešenjima i podstiču i potrošače da se time bave. Ovo je značajan posao jer marketing ima moć da utiče na promenu ponašanja. Primera radi, P&G je uradio dosta dobar posao po pitanju različitosti i inkluzivnosti u SAD.

Kada veliki proizvođač pića reklamira svoje plastične flaše kao potpuno reciklabilne iako zna da one neće biti reciklirane, barem ne na svim tržištima, zbog nedostatka infrastrukture ili kada modna kompanija pozove potrošače da donesu odeću na reciklažu iako podaci pokazuju da se u praksi veoma mali procenat tekstilnog otpada zaista reciklira, da li su to primeri dobrih ili loših praksi i komunikacije u oblasti održivosti?

– Nažalost, reciklira se samo 9% od ukupne količine plastike. Realnost je da je veoma mali broj zemalja ostvario značajan napredak u infrastrukturi za recikliranje i promenama ponašanja potrošača koje zatim slede. Dakle, tvrdnja o reciklabilnim plastičnim flašama ima smisla samo u tim zemljama. Modna industrija, s druge strane, prvo treba da reši pitanje ljudskih prava u svom lancu snabdevanja: moderno ropstvo, nepravedne plate, izlaganje otrovnim materijalima – po meni, u tim oblastima je neophodno ubrzati "čišćenje". Šokantno, ali izgleda da niko ne mari za to, što je i dokazao neverovatan uspeh kompanije Shein.

Singapur - Zemlja budućnosti (Foto: Mike Enerio/Unsplash)

Da li kompanije mogu imati sve, i ostvarivati profit i poštovati životnu sredinu i ograničene prirodne resurse?

– Duboko verujem da kompanije treba da gledaju na održivost kroz okvir stvaranja vrednosti. Al Gor kaže da svedočimo revoluciji u održivosti. Dokazano je da organizacije koje započnu svoje održivo putovanje mogu da smanje troškove, povećaju prihode, dobiju bolji pristup finansiranju, podstaknu zadovoljstvo zaposlenih i poboljšaju ugled. To je razlog zašto se moja kompanija zove Impact3P. Ostvarivanjem ravnoteže u uticaju na ljude, planetu i profit (people, planet, profit) možemo da stvorimo kompetitivnu prednost, a da istovremeno budemo odgovoran biznis.

Danas svi pričaju o održivosti i svuda viđamo etikete ’eko’, ’održivo’, ’nula otpada’, ’zeleno’, ’organsko’. Kako potrošači da razlikuju istinski eko proizvod ili uslugu od greenwashinga?

– Zaista je zbunjujuće. Deo rešenja biće uvođenje pravila. Uzmite na primer etiketu ’USDA organsko’. Američko Ministarstvo poljoprivrede mora da odobri upotrebu etikete zbog čega joj je lako verovati čak i kada ne znamo šta propisi tačno podrazumevaju. Potrebno nam je više ovakvih primera. Jedino adekvatni sertifikati treba da budu dozvoljeni na pakovanjima i u reklamiranju. Drugi deo rešenja je da oglašivači i agencije preuzmu odgovornost za izbegavanje greenwashinga. To je značajno poboljšano u Zapadnoj Evropi, ali i dalje ima dosta prostora za napredak u drugim mestima.

Kako se živi u Singapuru? Da li su ljudi ekološki svesni?

– Singapur je neverovatna zemlja koja se poslednjih 50 godina transformisala u nešto spektakularno. Ponekad mi se čini da živim u budućnosti. Ipak, kad je reč o održivosti, zemlja zaostaje, s obzirom na to kako je mala i bogata. Čak sam napisao i članak o tome poredeći je sa Nemačkom. Nekoliko oblasti, poput mesa zasnovanog na ćelijama, privuklo je dosta startapa. Generalno, startap scena u oblasti održivosti je jaka.

Da li ste upoznati sa srpskim poslovnim svetom? Ako bi vam se neka kompanija iz Srbije obratila u potrazi za savetom u oblasti održivosti, šta biste joj rekli?

– Ne mogu da kažem da sam značajnije upoznat sa srpskim biznisom. Ipak, stubovi na kojima počivaju usluge moje agencije su univerzalni i primenjivi u raznim industrijama i teritorijama. S obzirom na to da ovoj temi ne pristupam sa tehničkog ili računovodstvenog stanovišta, dobar sam u razumevanju kompleksnosti i pomaganju ljudima da identifikuju ono što je važno i gde se treba fokusirati. Moja poruka za srpske kompanije je da je najvažnija odluka da započnu putovanje pre nego što ih na to primoraju investitor, zaposleni ili potrošači.