Izvor: eKapija | Utorak, 26.07.2022.| 14:58
Izdvojite članak Odštampajte vest

Laslo Palkovič, ministar tehnologije i industrije Mađarske - Zeleni vodonik skladištiće energiju i pokretati vozila i mašine, saradnja sa Srbijom

(Foto: MTI/Sandor Idei)
Posle početka konflikta Rusije i Ukrajine, pred nama je novi zahtev: moramo biti koliko god je moguće nezavisni od inostranih izvora energije. A u zemljama poput Mađarske i Srbije, taj zahtev nas logički vodi ka obnovljivim izvorima energije – kaže, u intervjuu za eKapiju, ministar tehnologije i industrije Mađarske Laslo Palkovič (Laszlo Palkovics), čijom posetom Beogradu i počinje saradnja Srbije i Mađarske u oblasti zelenog vodonika (reč je o vodoniku dobijenom korišćenjem obnovljive energije). Tom prilikom potpisan je i Memorandom o razumevanju o saradnji na tom polju.

A zašto baš zeleni vodonik – pitamo ministra:

- U Mađarskoj, trenutno imamo instalisano 3 GW solarnih kapaciteta, na 5 GW se trenutno radi i trebalo bi da bude spremno do 2024, a do 2030. u planu je da imamo 12 GW. To je veoma dobro, ali sa druge strane, dostupnost te energije zavisi od vremenskih uslova i zato je neophodno obezbediti balansiranje. A to je u Mađarskoj još veći problem nego u Srbiji, jer mi ne možemo da gradimo reverzibilne hidroelektrane, pošto nemamo planine a time ni potrebnu visinsku razliku. Ali postoje i drugi načini za skladištenje energije. Tu su još baterije – Mađarska sada ima najveće kapacitete za njihovu proizvodnju u Evropi posle Nemačke – i, konačno, energiju vetra (koje u Mađarskoj nedostaje) i solarnu energiju moguće je pretvoriti u drugu vrstu energije i tu na scenu stupa vodonik.

eKapija: Koliki je potencijal zelenog vodonika?

- Upotreba zelenog vodonika je moguća u više oblasti, a osim za skladištenje energije iz drugih izvora, najpre u saobraćaju i u industriji. U Mađarskoj, započeli smo program elektrifikacije saobraćaja, naročito automobila i autobusa, a počeli smo i da naručujemo vozove koje pogoni vodonik. Bolje napredujemo od drugih zemalja, ali još moramo mnogo da uradimo. Plan je da 6.000 dizel autobusa zamenimo autobusima sa pogonom na vodonik. Za vozila, otvaraju se dve mogućnosti. Prva, da direktno sagorevaju vodonik u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Sintetičko gorivo zasnovano na vodoniku je CO2 neutralno. Druga opcija je korišćenje vodoničnih gorivnih ćelija za dobijanje električne energije koja onda pokreće vozilo.

Osim saobraćaja, velike su mogućnosti primene vodonika i u industriji, recimo, u proizvodnji čelika. Industriji veštačkih đubriva je, takođe, neophodna zamena za gas.

eKapija: O čemu ste se na sastanku u Beogradu dogovarali sa srpskim partnerima?

- Razgovarali smo o vodoničnoj ekonomiji. Mađarska vlada je pre dve godine usvojila vodoničnu strategiju, i od tada je sprovodimo, pa smo srpskoj ministarki preneli da bi nam bilo drago da podelimo naša dosadašnja iskustva, kao i da potražimo moguće zajedničke programe. Daću vam primer: trenutno radimo na velikom projektu čiji je cilj da se istraži kako se postojeće podzemno gasno skladište može iskoristiti za mešavinu vodonika, a to skladište se nalazi upravo na srpsko-mađarskoj granici.

Neophodno je da ustanovimo kako se postojeća gasna infrastruktura – uključujući cevovode – može upotrebiti za vodonik. Na početku, svi su primetili da je vodonik veoma korozivan, ali postoje rešenja kako se to može prevazići. Slično je i sa činjenicom da sagorevanje vodonika traži materijale otpornije na visoke temperature. Zatim, pravne prepreke: trenutno je u Mađarskoj vodonik klasifikovan kao opasan gas, što znači da svi koji rukuju njime moraju da imaju posebnu dozvolu, a to će morati da se menja.

Neophodno je, takođe, da obezbedimo dovoljno jeftinu energiju za dobijanje zelenog vodonika, a to su energija vetra i solarna energija. Čak ni stare nuklearne elektrane se tu ne uklapaju.

eKapija: Proizvodi li Mađarska danas vodonik?

- Trenutno, proizvodimo samo industrijski vodonik, ali on nije "zelen". Novim propisima predviđeno je, međutim, da ko želi da izgradi npr. solarnu elektranu, mora da obezbedi i određeni kapacitet za skladištenje energije. U svojoj strategiji, opredelili smo se za stvaranje tz. vodoničnih dolina, u blizini nuklearne elektrane u Pakšu, kao i tamo gde postoje značajni solarni kapaciteti. U okolini Miškolca, na primer, imamo instalisanih 500 MW solarne energije.

eKapija: Da li su srpske vlasti zainteresovane za sve to?

- Apsolutno. Srpska vlada ima iste probleme kao mađarska: nijedna od dve zemlje nema izlaz na more, kao ni mnogo izvora energije, i zbog toga bi naše energetske strategije trebalo u nekoj meri da budu slične.

eKapija: Možemo li, dakle, da kažemo da je zeleni hidrogen sledeća velika stvar u energetici?

- Ako se u Evropi okrenemo vodoniku, proizvodićemo ga ovde, ali ga neće biti dovoljno, jer i solarne i vetroelektrane imaju svoje limite, a to znači da ćemo morati da ga uvozimo. A to je onda biznis-model nalik onome koji se odnosi na tečni prirodni gas (LNG).

eKapija: Nedavno ste kazali da je namera Mađarske vlade da nacionalna ekonomija bude "mađarska, zelena i haj-tek". Šta to konkretno znači?

- Zelena, to je nešto što ne možemo da biramo, to je jedini pravac. Haj-tek je činjenica – ako pogledate izveštaj MMF-a od pre dve godine, kada su procenjivali industrije različitih zemalja i utvrđivali koliki je udeo haj-tek kategorije, Mađarska je dosegla 70%, kao i Nemačka. Po tom rezultatu je, zapravo, uz Nemačku i Dansku, Mađarska na vrhu liste OECD-a. A to da ekonomija treba da bude mađarska, znači da treba da imamo proizvodnju u Mađarskoj, ne da ona nužno bude u vlasništvu Mađara.

eKapija: Takođe ste izjavili da mađarska industrija mora da se nađe u najvišem evropskom rangu.

- Moramo da popravimo efikasnost, produktivnost mađarskog rada. Tu smo na oko 75-80% od nemačkog nivoa, i to zaostajanje nije posledica međunarodnih lanaca vrednosti, već lokalnih mađarskih kompanija koje još imaju probleme sa produktivnošću. Kada je reč o troškovima, tu dobro stojimo. Stopa investicija u Mađarskoj je 29%, evropski prosek je 21-22%, a u zemljama Višegradske četvorke 19%. Dakle, tu smo najbolji. A ako pogledate, na primer, industriju baterija, to je haj-tek proizvodnja, prisutne su tri kompanije, a stiže i četvrta, kao i kompletno okruženje snabdevača. U automobilskoj industriji, takođe, Mercedes je najavio treću fazu svoje fabrike u Kečkemetu. Rekao bih da nam ide dosta dobro.

eKapija: Rekli ste da Mađarska ne može da bude konkurentna na međunarodnom planu, bez povećanja dodate vrednosti. Kako nameravate da to postignete?

- Uopšteno govoreći, ako ne želite da budete "produžetak" radne snage nemačke i drugih industrija, onda, osim proizvodnje, morate da dovedete i neke aktivnosti koje donose dodatu vrednost. Kod nas to, međutim, već funkcioniše. Na primer, u oblasti R&D (research&development – istraživanje i razvoj), Mađarska je jedno od najpopularnijih mesta, pa tako Bosch tu već ima 4.000 inženjera. Zatim, značajna je jaka lokalna snabdevačka baza. To je takođe slučaj, jer su kompanije koje su se opekle zbog dugačkih lanaca snabdevanja iz Kine i iz cele Azije, tokom krize sa kovidom 19 i kasnije usled energetske krize, počele da nabavljaju više komponenti u Evropi i u okolnim zemljama. Tu je i selidba aktivnosti iz drugih zemalja, pa će tako npr. Audi započeti proizvodnju brenda Cupra u Mađarskoj, umesto u Španiji. Takođe, mnogi bolje plaćeni poslovi, poput računovodstva, administracije, upravljanja snabdevanjem – sve je to došlo u Mađarsku.

eKapija: Kažete nam, dakle, da je mađarska ekonomija na dobrom koloseku, da samo treba da reši energetska pitanja?

- Ako bih morao da rangiram izazove koji su pred nama, broj jedan je energija, definitivno.

eKapija: Smatrate li da je Srbija u istoj poziciji?

- Mora biti, pošto je Srbija na istom koloseku, na mestu na kojem je Mađarska bila pre pet, deset godina. Vidim iste međunarodne lance vrednosti, iste kompanije ovde i u Mađarskoj, tako da nema mnogo razlike. U osnovi, energija će biti izazov i za Srbiju – zaključuje razgovor za eKapiju ministar Laslo Palkovič.

Mirko Radonjić
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE