Izvor: eKapija | Četvrtak, 05.05.2022.| 13:46
Izdvojite članak Odštampajte vest

Dejan Barjaktarović, Geološki zavod Srbije - Neznanje, nerad i javašluk uzroci stanja u rudniku Soko i u Kolubari

(Foto: Mirko Radonjić)
Neznanje, nerad i javašluk uzročnici su stanja u rudniku Soko, u kojem se pre više od mesec dana dogodila tragedija, kada su poginula osmorica rudara, kao i problema u rudarskom basenu Kolubara – ocenio je, u razgovoru za eKapiju dr Dejan Barjaktarović, pomoćnik direktora sektora za regionalnu geologiju u Geološkom zavodu Srbije.

Dr Barjaktarović je naš vodeći stručnjak za istraživanja uglja, za njegovo poreklo i za nastanak ugljenih basena, ali sa rudnikom Soko nema veze od 2005. godine. Kako nam kaže, prethodno je sačinio eleborat za ovaj rudnik, u kojem je upozorio na postojanje metanonosnog peščarskog horizonta, ali je taj dokument, mada je prošao dve stručne analize, na kraju "modifikovan" – tako što je uneta znatno veća procena rezervi uglja. Češki investitori u to vreme su bili zainteresovani za ovaj rudnik. Konkretno, prema rečima našeg sagovornika, u elaboratu je promenjen jedan koeficijent, zapreminska težina, da bi se dobile željene rezerve. Česi su odustali. A Dejanu Barjaktaroviću je u martu 2005. rečeno da više ne može da se bavi ugljem u Srbiji, što je veoma teško podneo i u četvrtoj deceniji života završio u bolnici. Okrenuo se radu u inostranstvu.

- U to vreme, dva puta sam ulazio u jamu, i jednom su mi rekli da su izgubili ugalj. Pogrešno su izvodili radove, povezali su dva sloja, povlatni i glavni, u jedan – govori dr Barjaktarović. - Glavni sloj im tone mnogo duboko, a između ta dva sloja postoji peščarski horizont, koji je bogat metanom. Kada se radovima dođe do rasednih zona – linija duž kojih je došlo do pucanja – što znači da je blok otišao nadole, udari se u rased, udari se u peščarski horizont i time se oslobodi metan. Sada se desilo nešto katastrofalno. Za takav trenutni proboj metana verovatnoća je minimalna, ali kad se desio, nije bilo spasa.

Prema rečima našeg sagovornika, takvi događaji mogu da se preduprede tzv. degazacijom, "odgušivanjem". Dubokim bušotinama opasni gas se izvodi napolje – u najgorem slučaju, smanjuje se njegova količina. To su istovremeno i ispitne bušotine, uz pomoć kojih se može videti šta rudare očekuje napred.

- Rudnik Soko je i tada imao odličnu opremu – danas ima još savremeniju, samočitače u obliku olovaka - ali su oni sve to shvatali pomalo neozbiljno. Problem je u neznanju i u lagodnom pristupu. To što oni imaju opremu, to je u redu, ali njihovi inženjeri ili nisu spremni da prate ono što sam im rekao – kako se "prati" ugljeni sloj, ili je posredi javašluk – tvrdi dr Barjaktarović. - Bio sam u Ostravi, u Češkoj, i danas tamo stoji 12 bušotina za degazaciju i oni su tokom rada rudnika imali manje problema sa metanom, kojeg je bilo, nego sa probojom vode.

Geološki institut u čijem je vrhu, kako kaže, jedna je od pet najboljih ustanova tog tipa u Evropi, i u inostranstvu svi žele da sarađuju s njenim stručnjacima.

- Ne želim da ćutim. Javašluk, neznanje i nerad su doveli do situacije i u Kolubari i u Sokobanji. Sa mnom o rudnicima sa podzemnom eksploatacijom razgovara i Svetska banka, jer znaju da sam radio za Italijane, za Čehe, za Slovake, za Indoneziju, Mongoliju... Stvarno sam želeo nekome da prenesem znanje. To su dva sata posla, ako neko želi da sasluša. Ovo se ne uči na fakultetu, to je zanat, supspecijalizacija i praksa. Ne očekujem, zaista, da ljudi koji rade nemaju nimalo elana da pitaju, da nauče nešto novo. Imao sam sjajnog učitelja, 2010. mi je ova kuća platila doktorat, a ja time u Srbiji ne mogu da se bavim.

(Foto: Print screen / YouTube / Al Jazeera Balkans)

Ko se onda bavi ugljem u Srbiji? – pitamo našeg sagovornika.

- Niko, generalno. Bave se rudnički geolozi, koji "po difoltu" rade nešto – pola od toga ne valja ništa. Pre mesec i po dana je trebalo da se brani elaborat za jedno polje u Kolubari. Dve kancelarije do mene sedi zamenik direktora, stručnjak koga smatramo jednim od najboljih poznavalaca mineralnih sirovina, ne samo u Srbiji, i on je bio potpredsednik komisije. Vratio je elaborat, posle razgovora sa mnom. Iz Kolubare su došli kod mene na konsultacije, da im pomognem – rekao sam šta ne valja, a oni su tražili da uradim na brzinu. Hteli su da im radim besplatno, sa svojim saradnicima, na 72 bušotine, što ja ne želim, iz principa. I njima sam hteo da prenesem znanje. Sada su mi zabranili i da uđem u Kolubaru.

Dr Barjaktarović govori nam da je u oktobru bio na savetovanju Ugalj 2021, Komiteta za površinsku eksploataciju, i navodi svoje utiske sa tog stručnog skupa:

- Bio sam zapanjen nekvalitetom naučnih radova. Popodne je bila priča o strategiji razvoja. Javio se jedan stariji gospodin iz Kolubare, koji im je rekao da mogu da ga vole ili da ga ne vole zato što je bio u staroj vlasti, ali da ćemo doći u problem sa Kolubarom do kraja godine.
Geološki zavod Srbije, Beograd
Geološki zavod Srbije, Beograd (Foto: Mirko Radonjić)

Šta sa rudnicima u Srbiji?

Srbija ima uglja za još oko 60 godina, kaže sagovornik eKapije i dodaje:

- Svetska banka je napravila komisiju za zatvaranje pojedinih rudnika u Srbiji. Država je formirala Komisiju za ugljeve, mene tu nema, ne želim ni da budem pod ovakvim uslovima. Zalažem se, godinama, da se sjenički Štavalj aktivira (odradio sam Sjenički basen, Štavalj, za doktorat). Po mojoj proceni, tamo ima više od 500 miliona tona rezervi, postoje problemi sa vodom, ali je eksploatacija moguća, na dva načina. Taj ugalj je vrlo kvalitetan, kao pljevaljski, nekoliko puta su Česi dolazili i plaćali stotine hiljada evra za različite studije. Zalažem se, takođe, da se otvori ležište Stamnica (iza Petrovca na Mlavi), kao i da se ponovo otvori aleksinački basen, sa severa, i konačno, da rudnik Soko radi, ali pod stručnim nadzorom, i da ljudi imaju dobre plate, ne da tek jedna trećina zaposlenih budu rudari. A dokle smo došli? Srbija uvozi ugalj iz Pljevalja, a Pljevlja će se zatvoriti, za 10 godina. Meni je drago zbog onih ljudi, ali je sramota za državu. Cene uglja su ogromne...

Mirko Radonjić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE