Vladimir Pajović, predsednik UO "S-Renta" Golgeter

Vladimir Pajović

Dobre menadžerske pozicije nisu rezervisane samo za odlične đake i uzorne studente. Tako bar kaže Vladimir Pajović. Generalni direktor "S-Leasing" i predsednik UO "S-Rent", na početku razgovora naglašava da baš nije bio neki učenik, niti studnet za primer, ali je zato na postdiplomskim studijama na "Thunderbird School of Global Management" u Americi jednostavno zablistao.

- To je zbog toga što se nisam istrošio – dodaje i objašnjava – Dok su se neki đaci iscrpeli ranije i nisu imali snage da nastave školu, ja sam sa puno elana završio MBA studije.

To govori zbog onih tinejdžera koji misle da zbog trenutnih loših ocena neće uspeti da izgrade uspešne poslovne karijere.

- Ako je čovek pošten, ulože trud i rad i veruje u sebe uspeh je neminovan.

Nimalo nadmen, neposredan i duhovit, sportista koji se takmiči samo sam sa sobom. Postavlja svakog dana novu lestvicu koju treba preskočiti. Nadmetanje sa drugim ljudima mu nije interesantno, valjda zato što se ne plaši toga da će ga drugi preteći već se raduje tuđem uspehu.

Rođen je u glavnom gradu Crne Gore. Za sebe kaže da je Podgoričanin na privremenom, ali malo dužem, radu u Beogradu. U Americi mu se toliko svidelo - da je mogao sigurno bi tamo i ostao.

- U Podgorici sam završio osnovnu, srednju školu i Ekonomski fakultet. Na univerzitetu sam bio aktivan u međunarodnim studentskim organizacijama, najviše u AIESEC-u. Tako sam i počeo da se interesujem za druge države, kulture, ljude. Dobio sam stipendiju američke vlade za nastavak školovanja. "Thunderbird School of Global Management" se nalazi u državi Arizona, u malom gradu Glendale nedaleko od Finiksa. Boravak u Americi mi je promenio životnu filozofiju. U malim mestima, poput Podgorice, je normalno da sedite i čekate da vam drugi završavaju posao, ali u Americi ste prepušteni sami sebi. Ja jesam na fakultetu dobio tehničko znanje, ali najbitnije je da sam promenio pogled na život i dobio samopouzdanje. Shvatio sam da mi ne treba niko da mi pomaže i otvara vrata, već da život zavisi od toga šta znam, koliko radim, koliko sam uporan.

Ništa preko veze

Tvrdeći da ne podnosi veze i vezice, razbija predrasude o Crnogorcima, a uz to napominje i da je sve svoje dosadašnje poslove dobio isključivo na CV .

Po povratku iz Amerike radio je kao savetnik u projektima USAID-a i Svetske banke u Srbiji i Crnoj Gori, na programu reformi penzijskog sistema i regulisanju industrije penzijskih i investicionih fondova. Zatim je prešao u "Euronet Worldwide", kompaniju za procesuiranje transakcija kreditnim karticama, gde je bio finansijski direktor, a sada vodi "S Leasing" i "S Rent".

- Niko me nije preporučivao niti sam imao neke protekcije. Ranije kad sam bio tinejdžer, kad god je trebalo da završim neku administrativnu stvar ja sam nekoga zvao da mi pomogne. Mada je najbrže bilo da sam sam to odradio. Zato te male stvari čine stravičnu razliku između ljudi. Jer ako ste vi ti koji se ne oslanjate ni na koga, u okruženju onih koji uvek traže podršku, vi ste u ogromnoj prednosti.

Za uspeh je dovoljno, kaže, da čovek stalno uči i da se usavršava, da predvodi svojim primerom. Tačnije, da to što priča i primenjuje.

- Neophodno je da se čovek okruži kvalitetnim ljudima koji misle svojom glavom. Da pošteno raspoređuje uspeh, ali da snosi najveću odgovornost ako je na najvećoj poziciji. Pogrešno je kada menadžer misli da mora sve da zna, da uvek ima pametan i spreman odgovor. Mislim da je velika stvar kada čovek kaže - ja to ne znam, raspitaću se, proveriću.

Od zaposlenih ne traži ono što i sam ne bi uradio. Sa osmehom kreće na posao, što želi i drugima.

Jedino je u firmi "zabranio" turbofolk. Kao pobornik zakasnelog panka u Crnoj Gori, ljubitelj roka i elektronske muzike, smatra da su narodnjaci štetni kako za društvo uopšte tako i za firmu u kojoj radi. Nema ništa protiv tradicije, a i tradicija nema ništa sa turbofolkom.

Plaža Pržno i Tokio

Jedna od životnih odluka bila je da se iz Podgorice preseli u Beograd, bez posla i ideje šta će raditi.

- Razmišljao sam o tome kako je Beograd glavni grad regiona. Najveća, najzanimljivija, najdinamičnija, najotvorenija metropola u ovom delu Evrope. Ja sam u toj većoj sredini hteo da se oprobam da živim i radim.

Bila je to hrabra odluka, mada ako se glavni motiv uzme u obzir, odluka je bila neizbežna. Naime, na plaži Pržno u Miločeru kod hotela "Maestral" upoznao je Sanju. U početku je to bila ljubav preko žice. Prekinuo je tu vezu nadaljinu i prateći emocije doselio se u srpsku prestonicu. Već četiri godine su u braku, a osam meseci imaju sina Kostu .

- Sada je Kosta naš centar sveta! Ujutro pre posla se šetamo, kao i uveče pred spavanje. Planiramo proširenje porodice. Nadamo se curici.

Osim porodice, prijatelja u Beogradu, Americi, kumova u Crnoj Gori, baterije puni i na putovanjima. Medeni mesec proveli su u Tokiju, svake godine idu u Ameriku, najčešće Njujork, a do Beča skoknu kad god im se ukaže prilika. Bio je i u Riu De Žaneiru i u Buenos Airesu.

Navijanje za vrhunski sport

Pasija prema sportu mu je menjala život, posebno prema NBA košarci. Kao tinejdžer toliko je pratio tu ligu da se znanjem kvalifikovao da bude sportski reporter i komentator. Prenosio je utakmice NBA lige i američkog fudbala na lokalnoj podgoričkoj televiziji. Valjda zbog brzine razmišljanja, odsečnog glasa, dinamičkog izražavanja, otvorenosti i temperamenta postao je prepoznatljiv sportski reporter.

- Moja velika želja je bila da postanem vrhunski sportista. Trenirao sam fudbal, pa košarku, atletiku. Bio sam vičan u svim tim disciplinama, ali nikad nisam bio jako dobar. Kao što vidite nisam profesionalni sportista ali i dalje veoma volim sport da pratim.

Navija i za srpsku i za crnogorsku reprezentaciju, a kad igraju jedna protiv druge, ko god pobedi on je zadovoljan. Klupsku ljubav ne deli, svu je dao "Crvenoj zvezdi".

I posle štosa o tome koja je razlika između "Zvezde" u Evropi i babe na svadbi, sa odgovorom da baba može da odigra bar dva kola, i dalje insistira.

- Može "Zvezda" da bude loša trideset godina, ja ću uvek navijati za nju. Meni je "Zvezda" donela jedan od najsrećnijih trenutaka u životu i uvek kada se toga setim se naježim.

Kada je "Crvena zvezda" 29. maja 1991. ostvarila najveći uspeh u istoriji jugoslovenskog klupskog fudbala. Na stadionu Sveti Nikola u Bariju, Zvezda je nakon regularnih 0:0 pobedila Olimpik iz Marselja penalima 5:3. Pobedonosni pogodak postigao je Darko Pančev i tako oduševio hiljade vernih navijača na stadionu u Bariju među kojima je bio i naš sagovornik.

To je bio trenutak izuzetne sreće, a na pitanje da li je bilo i tužnih trenutaka, odgovara:

- Moguće, al' se ne sjećam!

M.K.