Izvor: eKapija | Petak, 11.06.2010.| 10:51

Dobroslav Bojović, predsednik UO "Napred" - Kad ekonomija postane umetnost

Dobroslav Bojović (Foto: YouTube)
Iako nije kumovao nazivu firme na čijem je čelu već šest godina skoro da ne postoji bolji termin za opis njegove poslovne filozofije od jednostavnog "Napred". Po vokaciji ekonomista, prešao je put od pripravnika u Beobanci, karijeru gradio u finansijskom i sektorima metalne i prehrambene industrije, a onda je odlučio da investira u jednu od najvećih srpskih građevinskih firmi. "Odškolovao" je više od 500 ljudi, većina njih postali su uspešni poslovni menadžeri, a on je najviše naučio od Borke Vučić i Save Kneževića, nekadašnjeg direktora "Dijamanta". Iako je za više od tri decenije poslovanja beležio skoro samo uspehe, kaže da bi "da može sve ponovo dosta toga promenio".

- Sigurno ne bih krenuo istim putem. Tražio bih nešto novo. Prvenstveno bih pokušao da privatni život zaštitim od poslovnih obaveza - počinje priču za "eKapiju" Dobroslav Bojović, predsednik UO "Napred".

Svojim najvećim uspehom smatra period od 1995. do 2005. godine, jer je, kako kaže, uspeo da u tom politički, ekonomski i privredno poremećenom vremenu stvori kapital i ostane imun na pritiske sa svih strana.

- Tada sam stvorio okosnicu kasnijeg uspeha, a svi potonji rezultati bili su nadgradnja. U tom periodu potvrdio sam se kao poslovni čovek i sačuvao sva prijateljstva.

I dok se u kancelariji bavi suvim finansijama, u svom malom privatnom carstvu posvećen je umetnosti i sportu.

Osim kombinatorike velikih brojeva, fascinira ga igra bojama i rečima. Mašta da jednog dana u kolekciju od preko 200 slika, u kojoj dominiraju dela Petra Lubarde, uvrsti i repliku Noćne straže. Osim Rembranta, divi se flamanskim slikarima i Dadi Đuriću. Bojović je veliki zaljubljenik u književnost. Danilo Kiš je pisac kome se stalno vraća, dok su Crnjanski i Dostojevski "van svake konkurencije".

Bio sam siguran

Dobroslav Bojović rođen je 7. novembra 1957. u Andrijevici, u radničkoj porodici. Odrastao je uz brata blizanca Dragoslava, mlađeg brata Dobrašina i sestru Draganu sa kojima je i danas nerzadvojan.

- Sa porodicom sam uspostavio i odlične poslovne veze, jer sa braćom i sestrom više decenija radimo. Trudio sam se da uvek vodim jedan osnovni biznis, a pri menjanju sektora imao sam podršku braće i sestre da oni to poslovanje ili nastave ili mi pomognu na novom projektu.

Pre nego što je diplomirao na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, profesor kod koga je Bojić pripremao završni ispit ponudio mu je posao u Beobanci.

- Imao sam sreće da na samom početku karijere ostvarim zavidne poslovne kontakte i upoznam dosta svetski priznatih stručnjaka iz renomiranih kompanija. U toku rada u Beobanci, otišao sam u vojsku, a nakon povratka iz armije odlučio sam da nastavim samostalno.

Bojović je tada prešao u zagrebačku firmu "Slavija" , koju je kasnije preregistrovao u srpsko preduzeće. Potpisivanje ugovora donelo mu je dosta benefita, a uslovi za zaposlene bili su daleko iznad proseka u to vreme. Borislav je dosta projekata radio i za Ekonomski insitut, što mu je otvorilo put ka kontaktima u inostranstvu. Krajem 80-ih godina prošlog veka odlučio je da osnuje privatno mešovito preduzeće "Utma komerc".

- Napravio sam izuzetno dobru kompaniju u relativno kratkom periodu. Odluka da uplovim u preduzetničke vode kosila se sa većinom shvatanja ljudi iz mog poslovnog i privatnog okruženja. Bavljenje privatnim biznisom doživljavalo se kao nemoralno, a ja sam smatrao da maksimalno zalaganje za posao i trud koji uložite mogu doneti samo pozitivne rezultate. Firma je skoro stopostotno bila usmerena na poslovanje sa inostranstvom, a srpsko tržište bilo je u drugom planu. Te 1988. godine direktori iz državnih sektora nisu smeli ni da sednu na kafu sa privatnicima, a kamoli da ostvare neku tešnju saradnju.

Bojović se na početku karijere bavio investicionim inženjeringom, zatim trgovinom repro materjalima, kao i dopunskom preradom. Najveća prekretnica u njegovom poslovnom životu dogodila se sredinom 90-ih godina, kada se osim investicionog inženjeringa neposredno uključio u privredu i posvetio realnoj ekonomiji.

- Počeo sam da sarađujem sa kombinatima i fabrikama bakra i aluminijuma, tako što sam kupovao sirovine, prerađivao ih i prodavao na evropskom tržištu, a zatim sam se uključio u poslovanje sa kompanijom "Dijamant". Bio sam jedan od najvećih izvoznika sirovina zrenjaninske fabrike. U toj branši sam ostao sve do kupovine akcija "Napreda".

Znamo tačno šta i kako

Bojović je u akcije "Napreda" kapital uložio 2003. godine, kada je građevinarstvo prepoznao kao perspektivan, ali i dovoljno dinamičan i izazovan sektor. Kaže da nije previše vagao, jer je sa tom kompanijom i ranije sarađivao.

- Poslednjih šest godina mi je zaista brzo prošlo, jer kada rezultati ispune očekivanja ništa vam nije teško i sporo. Retko se kada setite da se povećava broj sedih u glavi. Ja sam u "Napred" ušao između svoje 40 i 50 godine, a to je životno doba kada čovek ima najviše enrgije da stvara. Napravio sam jedan dobar tim koji u svakom momentu zna šta hoće i zna kako.

Da u "Napredu" znaju kako treba najbolji je dokaz više nego uspešna 2009. U godini kada je tek oporavljena građevinska industrija Srbije pretrpela jedan od prvih i najvećih udaraca svetske ekonomske krize, beogradski "Napred" zabeležio je rekordne poslovne rezultate.

Kompanije "Napred", koja ima više od šest decenija iskustva u građevinarstvu, trenutno radi više od 70.000 kvadrata u objektima u Beogradu, od čega je 70% investicija u završnoj fazi. Osim projekata u Srbiji, "Napred" posluje na tržištima Slovačke, Austrije, Ruske Federacije, Belorusije. Domaća kompanija uskoro će se vratiti i na gradilišta Libije, Kuvajta i Alžira.

Ne odustajte od svojih ideja

Ako ga pitate za recept za uspeh, odgovoriće vam kratko - "Budite uporni!".

- Ukoliko imate ideje i znate šta želite, ne smete odustati od svojih planova. Postavljajte više i teže ciljeve i ne zadovoljavajte se trenutnim rezultatima- poručuje naš sagovornik.

Kaže da u poslu ne toleriše neiskrenost, zahteva posvećenost radu, a nagrađuje želju za novim saznanjima. Nije previše strog, ali ne može se reći ni da je popustljiv. Kroz njegove firme "prošlo" je više od 500 ljudi, od kojih su najmanje njih 200 danas postali uspešni menadžeri.

- Lakše ću izgubiti novac, nego prijatelje, jer ovo prvo uvek mogu da zaradim. Zato imamo veliki krug saradnika i drugara, sa kojima provodim svaki slobodan trenutak. Ipak, najviše voli da "troši" na porodicu- ćerke i sina. Starija Danijela je završila bankarsku akademiju, sada je na master studijama i dosta mi pomaže u poslu. Ivana ima 19 godina, studira grafički dizajn, dok je sin Novak prvi razred osnovne.

Priznaje da slobodnog vremena ima onoliko koliko poslovne obaveze dozvole i naglašava da je teško držati sve stvari pod kontrolom. Porodica mu je veliko uporište i kako kaže, veliki deo svog uspeha duguje porodici, roditeljima, braći i sestri.

- Višedecenijska saradnja sa porodicom pokazala se kao dobitna kombinacija. Možda sam najveću podršku pri pokretnju privatnog biznisa dobio od oca, koji me je tada samo upitao - da li si dobro razmislio. Nema poslovnog partnera koji ga makar jednom nije pomešao sa bratom, a sličnost u izgledu nekada su koristili kao srednjoškolci da pomognu jedan drugom pri odgovaranju.

Iako više od tri decenije juri za uspehom, uvek će zastati pored dobre slike i "ugasiti motor" da pročita omljenog pisca. Neke od njih čita i po više puta- Kiša, Crnjanskog, Dostojevskog, Markesa. Zidove Bojovićevog doma krase dela Petra Lubarde i Dado Đurića, a mašta da jednoga dana na njegovom zidu bude i nešto poput dela "Noćna straža".

T.S.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.