Izvor: eKapija | Četvrtak, 19.12.2019.| 14:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nebojša Đurđević, direktor Inicijative "Digitalna Srbija" - Najveće slabosti srpskog startap ekosistema su nedostatak investicija i nedovoljna razmena znanja

Nebojša Đurđević
Organizacija Startup Genome uvrstila je nedavno Beograd i Novi Sad u Izvšetaj u kojem je analizirala 54 startap ekosistema iz čitavog sveta. Rezultati su pokazali da je naš startap ekosistem u vrhu po kvalitetu inženjerskog kadra, blokčejnu i industriji video igara, ali i da u nekim oblastima i dalje kaskamo za sličnim ekosistemima.

U čemu je značaj ovog istraživanja, koji su problemi koji muče IT sektor u Srbiji, šta je dosad urađeno da se situacija unapredi, ali i koji su naredni koraci u tom pravcu, razgovarali smo sa Nebojšom Đurđevićem, direktorom Inicijative "Digitalna Srbija".

eKapija: Bliži se kraj 2019. godine. Kako ste zadovoljni rezultatima i realizovanim projektima tokom ove godine?

- Ponosan sam na sve ono što smo uradili tokom 2019. U svakoj od oblasti na koju smo se fokusirali tokom ove godine, imali smo zapažene rezultate. Kada je u pitanju obrazovanje, tu je najznačajnije uspešno kreiranje i lansiranje četiri studijska programa Master 4.0. Snaga ovih programa leži u temeljnom i primenjivom znanju koje će kroz preko 130 predmeta studentima ponuditi više od 300 predavača sa nekih od najboljih fakulteta iz Srbije, stranih univerziteta i kompanija koje su se dokazale na domaćem, ali i globalnom tržištu digitalnih proizvoda i usluga.

U oblasti startap ekosistema krajem prošle godine nismo znali koliko ima startapa u Srbiji, čime se bave, da li su dobili finansiranje, itd. Zato je naš prvi korak bio da uradimo sistematsku procenu i vidimo u kakvom je stanju naš startap ekosistem. Ostvarili smo saradnju sa kompanijom Startup Genome iz San Franciska sa kojom smo uradili kvalitativno i kvantitativno istraživanje startapa u Srbiji, a zatim smo ga nastavili i produbili za ceo ekosistem u našem izveštaju Startap skener. Cilj, u pravno-regulativnoj oblasti, bio nam je da se omogući zaposlenima da dobiju udeo u kompaniji kao jedan od najboljih načina za motivaciju, a to do sada nije bilo moguće na adekvatan način koji je uobičajen u svetu. Rezultat našeg zalaganja je zvanično mišljenje Narodne banke i izmenjeni Zakon o privrednim društvima na osnovu kojih danas znamo da je još jedna prepreka uspešno uklonjena. Na sve ovo, kao šlag na tortu, dolazi i činjenica da smo u 2019. porasli za deset novih članova.

eKapija: Inicijativa "Digitalna Srbija" je krajem 2018. i početkom 2019. sprovela kampanju "Ovo može pametnije" kako bi građane uključila u digitalnu transformaciju. Koliko ste uspeli u tome?

- U okviru te kampanje mi smo pozvali sve građane da se uključe u diskusiju o tome kako digitalna tehnologija može da poboljša svakodnevni život. Tačnije, napravili smo samolepljive markere koji glase "Ovo može pametnije!" i stavili ih na naslovnu stranu štampanog izdanja dnevnog lista Blic. Naš poziv građanima bio je da nalepe ove stikere na ono što misle da bi moglo biti bolje, jednostavnije i pametnije uz pomoć digitalne tehnologije. Dobili smo više od 100 predloga iz čitave Srbije. Na kraju su izabrane dve najbolje ideje: uvođenje besplatne usluge koja omogućava građanima da putem Google mapa planiraju kretanje uz pomoć javnog prevoza (ovo smo već sproveli u Kragujevcu i Subotici), kao i digitalno rešenje koje će olakšati premeštanje dece između predškolskih ustanova u čitavoj Srbiji.

eKapija: Srbija je jedina zemlja u ovom delu Evrope koju je organizacija Startup Genome uključila u svoj Izveštaj, gde je među 54 startap ekosistema analizirala i Beograd i Novi Sad. Šta nam donose rezultati tog istraživanja?

- Činjenica da se sada Beograd i Novi Sad nalaze na najprestižnijoj svetskoj startap mapi daje nam veću vidljivost i kredibilitet da zagovaramo dalji razvoj startap ekosistema kod predstavnika države, međunarodnih institucija, korporacija, investicionih fondova i dr. Istraživanjem koje smo uradili u partnerstvu sa kompanijom Startup Genome iz San Franciska, došli smo do saznanja da smo jaki u blokčejnu i industriji video igara i da imamo više od 300 startapa, a da su dve najveće slabosti našeg startap ekosistema nedostatak investicija i nedovoljna razmena znanja. Zahvaljujući ovim informacijama, uspeli smo da postignemo koordinaciju celog startap ekosistema oko rešavanja slabih tačaka.

eKapija: Izveštaj je pokazao da je nedostatak investicija jedan od faktora koji koči razvoj staratapa, a nedavno smo mogli čuti i da domaće kompanije nemaju praksu ulaganja u startape. Na koji način se može rešiti taj problem?

- Jedna od velikih prepreka lokalnog ekosistema je nizak nivo finansiranja u ranoj fazi - u Beogradu i Novom Sadu prosečna investicija za startape je 90% niža u odnosu na prosek u sličnim ekosistemima poput našeg. Stoga je ključno da Vlada napravi programe podrške kojim bi se povećalo finansiranje u startape. Iskustvo širom sveta pokazalo je da su privatne inicijative uglavnom efikasnije od intervencija javnog sektora. Međutim, privatnom tržištu su potrebne decenije da reše duboke nedostatke u finansiranju ili da u potpunosti reše ključna pitanja bez podrške javnog sektora. Stoga, regulatori mogu igrati ključnu ulogu u rešavanju dubokih nedostataka u finansiranju u ranoj fazi, posebno kada deluju preko privatnih aktera.

Zato se mi u Inicijativi pri rešavanju ovog izazova fokusiramo i na javni i na privatni sektor, sa željom da ih gradimo u paraleli. Našim članicama pomažemo da se upuste u korporacijsko ulaganje, koordinišemo grupu poslovnih anđela, ali dajemo i predloge Vladi i urgiramo za donošenje efektnih podsticaja za ovaj sektor. Poreske olakšice koje su uvedene za ulaganje u startape od strane kompanija su baš zato izuzetno važne, jer traže "kožu u igri" sa obe strane i verujem da ćemo za nekoliko godina videti pozitivne rezultate. Ipak, ove podsticaje treba proširiti i na pojedinačne investitore, kao i na ulaganja u VC fondove.

Naravno, poreske olakšice nisu dovoljne, Vlada bi trebalo da de-rizikuje ulaganja u ekosistem i kroz odgovarajuće programe koji, za svaki uloženi dinar u domaće startape, dodaju još jedan, da li direktno startapu ili investitoru. Vlada trenutno investira u ovom delu isključivo preko Inovacionog fonda. Iako su ovi granotvi glavni izvor finansiranja za lokalne startape, da bi ekosistem nastavio da raste, moramo izgraditi dodatne mehanizme podrške.

eKapija: Pored nedovoljnog ulaganja, spomenuli ste slabu razmenu znanja kao drugi najveći izazov sa kojima se suočavaju startapi u Srbiji - šta to znači i kako možemo to da unapredimo?

- Prema Startup Genome istraživanju, u odnosu na trenutnu fazu razvoja ekosistema u Beogradu i Novom Sadu, povezana zajednica jedan je od ključnih faktora uspeha koji će omogućiti njen budući rast. Njihovo istraživanje pokazuje da startapi sa većom lokalnom povezanošću uspevaju da dva puta brže uvećaju svoje prihode. Kada su u pitanju naši osnivači, Beograd i Novi Sad jasno zaostaju za globalanim prosekom kada govorimo o lokalnoj povezanosti.
Nebojša Đurđević
Analiza otkriva da je način na koji osnivači i investitori pomažu jedni drugima i broj kvalitetnih veza među osnivačima, investitorima i ekspertima ispod globalnog nivoa. Posebno je alarmirajući nizak smisao za zajedništvo što ukazuje na relativno odsustvo mentaliteta "ljudi pomažu ljudima". Pomoć lokalnom osnivaču nije na očekivanom nivou iako ona obuhvata upoznavanje sa drugim osnivačima i investitorima, dobijanje poslovnih saveta, podršku oko pitanja vezanih za talente ili samo diskusiju o poteškoćama kroz koje prolaze. Štaviše, neformalna pomoć od strane investitora i eksperata je daleko ispod globalnog proseka. Ovo ukazuje na jasno odsustvo razumevanja od strane šire zajednice da je startapima potrebna pomoć.

Zato ćemo se mi u narednom periodu baviti ovom temom, kako kroz naše članove, tako i ka široj zajednici. Moramo da osvestimo da širom sveta startapi dobijaju mnogo veću podršku od svojih zajednica i da je vreme da i mi to uradimo - ako možemo nekoga da povežemo sa njihovim novim potencijalnim klijentom ili investitorom, treba to da uradimo, a da će šira dobrobit koja dođe za zajednicu ako svi to uraidmo biti od izuzetnog značaja za našu zemlju.

eKapija: Ove godine član Inicijative "Digitalna Srbija" postala je i kompanija Google. Kako je došlo do te saradnje?

- Do pristupanja kompanije Google našem timu došlo je tako što sam imao priliku da im, tokom sastanka jedne naše članice sa predstavnicima ove kompanije, približim način rada Inicijative "Digitalna Srbija" i ciljeve za koje se zalažemo. Tom prilikom postalo je jasno da sa kompanijom Google delimo isti cilj podrške razvoja digitalnog ekosistema u Srbiji.

eKapija: Nedavno ste pokrenuli i Master 4.0 programe. Kakav je odziv studenata na ove programe i kako ste zadovoljni dosadašnjim rezultatima?

- Bitno je da naglasim da je ovo program, na čijoj realizaciji su, predvođeni našom inicijativom, zajedno radili više od 10 državnih fakulteta i više od 75 kompanija. Na prva dva programa koja su započela u novembru, na Elektrotehničkom i Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu, kao i na Univerzitetu u Kragujevcu, upisano je preko 45 studenata, a u januaru očekujemo i drugu generaciju na Mašinskom i Matematičkom u Beogradu i na Univerzitetu u Nišu. Zadovoljni smo početkom programa koji su startovali u novembru, jer su popunjena sva budžetska mesta, ali sada nas tek čeka proces praćenja i evaluiranja.

eKapija: Inicijativa "Digitalna Srbija" radila je i na paketu poreskih olakšica koji se odnosi na preduzetnike paušalce. Šta IT sektoru donose usvojene podsticajne mere?

- Država nas je pozvala da damo predlog podsticajnih mera koje bi sprečile nagle, negativne finansijske efekte koji bi nastali kada Vlada uvede test samostalnosti preduzetnika. Usvojene mere će olakšati prelazak na novi sistem i kompanijama i samim preduzetnicima. U tranzicionom periodu od tri godine će finansijski efekat na kompanije koje su ranije angažovale preduzetnike, a sada se odluče da ih zaposle, biti minimalan, pa ne očekujemo da će novozaposleni osetiti značajnu promenu u neto zaradi, a ostvariće dodatna prava koja slede iz ugovora o radu. Takođe, svaki preduzetnik koji pređe u redovni radni odnos ove mere nosi sa sobom, bez obzira na to koliko često bude menjao poslodavca tokom naredne tri godine.

Pristup ovakvom kadru uz olakšice imaće sve kompanije koje rastu, nezavisno od toga da li su prethodno angažovale preduzetnike za obavljanje osnovne delatnosti. Ako gledamo celo tržište rada u IT sektoru, paket olakšica će u narednom periodu dovesti do uspostavljanja jednakih uslova na tržištu.

eKapija: Kako komentarišete to što su ove promene izazvale oprečne reakcije u IT struci?

- Iako smo znali da će biti onih koji će kratkoročno biti nezadovoljni, podržali smo ovaj paket mera. Prepoznali smo da dugoročno on donosi jednake uslove na tržište rada, odgovorniji odnos prema plaćanju poreza i stabilnost u IT sektoru.

eKapija: Sve više mladih ljudi odlučuje se da napusti Srbiju, a sa druge strane, Vi ste se vratili iz Kanade. Koje okolnosti su Vas "naterale" da napustite zemlju, a zbog čega ste se vratili?

- Ja sam diplomirao na ETF-u 1990, a u jesen 1992. sam odlučio da napustim Srbiju, jer je zemlja bila u građanskom ratu i pod međunarodnim ekonomskim sankcijama, tako da praktično nije bilo projekata na kojima bih, kao mlad inženjer, mogao steći iskustvo i profesionalno se ostvariti. Vratio sam se na poziv Inicijative "Digitalna Srbija", jer sam prepoznao priliku da svojim znanjem i iskustvom doprinesem misiji inicijative, a to je razvoj jake i globalno konkurentne digitalne ekonomije u Srbiji.

eKapija: Koji su planovi Inicijative "Digitalna Srbija" za naredni period?

- U svih pet oblasti, ka kojima usmeravamo naše delovanje, postavili smo ciljeve i planove za narednu godinu. Za razvoj startap ekosistema planiramo dalji rad na saradnji između svih aktera u ekosistemu kako bismo rešili dva najveća problema - finansiranje u ranoj fazi razvoja startapa i slabu lokalnu povezanost. U oblasti obrazovanja planiramo da pokrenemo novi talas programa Master 4.0 gde ćemo raditi na tome da smanjimo jaz između inženjera i umetnika, tehničkih i umetničkih fakulteta i pomognemo dalji razvoj našeg digitalnog ekosistema spajanjem tehnologije i umetnosti.

Kada je u pitanju pravno-regulativni okvir fokus će nam biti na dve stvari - liberalizaciju međunarodnog poslovanja kroz promene Zakona o deviznom poslovanju i koordinaciju IT sektora na izradi predloga podsticajnih mera koje bi podržale konkuretnost našeg IT sektora po isteku privremenih mera od tri godine koje se uvode paralelno sa testom samostalnosti preduzetnika.

Sledeće godine u sferi digitalne infrastrukture očekuju nas izazovne teme poput mobilne 5G mreže i e-zdravstva. A, kako bismo zaista sproveli digitalnu transformaciju kojoj težimo moramo da dođemo do svih članova našeg društva - malih i srednjih preduzeća, velikih korporacija, mladih, zaposlenih i penzionera - i time će se u 2020. baviti naše komunikacije koje će nastaviti da promovišu preduzetništvo i značaj digitalnih tehnologija.

Dragana Obradović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.