Izvor: eKapija | Četvrtak, 15.08.2019.| 15:18
Izdvojite članak Odštampajte vest

Nikola Mihailović, predsednik ZSS - Udruživanje i gradnja silosa i pak centara rešavaju probleme zadrugara

Nikola Mihailović (Foto: Zadružni savez Srbije)
Zadrugarstvo, a naročito zemljoradničko, ponovo cveta u Srbiji. Širom zemlje udružuju se voćari, ratari i povrtari, a tome je svakako doprineo i državni projekat "500 zadruga u 500 sela" pokrenut pre dve godine. Kako u razgovoru za eKapiju navodi Nikola Mihailović, predsednik Zadružnog saveza Srbije (ZSS), samo u toku 2019. formirano je 210 zadruga, od kojih 90% čine zemljoradničke zadruge, dok je od 2017. oformljeno 550 novih zadruga.

Šta je razlog ovako intenzivnog udruživanja poljoprivrednika u Srbiji?

- Poslednjih godina kod ljudi se sve više javlja svest o značaju očuvanja srpskih sela. Isto tako, i država sve više novca usmerava ka razvoju poljoprivredne proizvodnje, pa se samim tim obezbeđuju i bolji uslovi za život i rad na selu. Zadruge, sa svoj strane, utiču na bolji kvalitet života na selu i na smanjenje migracija seoskog stanovništva u gradove, kao i na otvaranje novih radnih mesta i na ravnomerni regionalni razvoj. Udruživanjem poljoprivrednika omogućuje se da poljoprivredni proizvođači na lakši način uspeju da proizvedu i plasiraju svoje proizvode na domaće i strano tržište. Zadrugarstvo smanjuje troškove proizvodnje i povećava mogućnost dobijanja neophodnih sertifikata i standarda kvaliteta, kako bi se stvorio kontinuirani finalni zadružni proizvod koji bi bio namenjen prvenstveno izvozu.

Ni država, čini se, ne štedi na pomoći i podsticajima zadrugarstvu?

- Do pre dve godine, u Srbiji su se zadruge gasile. Pohvalno je što je prvi put od vremena posle Drugog svetskog rata pripremljen i realizovan državni program pomoći oživljavanja rada zemljoradničkih zadruga. Ovaj program je koncipiran kao pomoć zadrugama koje dugo rade, da u svom poslovanju otklone neka od uskih grla dobijanjem namenskih sredstava, a istovremeno je omogućeno da i novoformirane zadruge budu korisnici sredstava, što je od neprocenljivog značaja za one koji su imali ideju, ali ne i potrebna sredstva. Uz pomoć projekta "500 zadruga u 500 sela", za godinu i po dana oko 100 zadruga je bespovratno dobilo blizu milijardu dinara. Agrarna politika u tekućoj, 2019. godini usmerena je na značajno obezbeđivanje većih finansijskih sredstava namenjenih za nabavku opreme i mehanizacije, izgradnju sistema za navodnjavanje, smeštajnih i prerađivačkih kapaciteta, kao i na aktivnosti koje se odnose na otvaranje novih izvoznih tržišta za naše poljoprivredne proizvode i njihovo značajnije učešće na postojećim inostranim tržištima. Uz pomoć države ostvaruje se cilj da se što više primarnih poljoprivrednih proizvoda preradi i da proizvodi većeg stepena finalizacije, više dodatne vrednosti budu ponuđeni i plasirani kako na domaćem, tako i na inostranim tržištima.

Koji su najveći problemi srpskog zadrugarstva?

- Mi smo prilikom vršenja zadružnih revizija sistematizovali stavove direktora zadruga o problemima u funkcionisanju zemljoradničkiha zadruga. Smatram da ova sistematizacija problema može biti od koristi kreatorima ekonomske i agrarne politike. Evo tih 7 gorućih problema:

1) I dalje usporen proces uknjižbe zadružne svojine, sa redovnim žalbama državnih pravobranilaca, pa i na rešenja Katastra kada je dostavljena kompletna dokumentacija od strane zadruga;

2) Siva ekonomija preuzima legalne poslove koji se obavljaju preko zadruga i time umanjuje njihove poslovne aktivnosti;

3) Otežan pristup tržištu kapitala i tržištu finalnih proizvoda;

4) Nesolventnost kupaca i plaćanje van zakonom utvrđenih rokova;

5) Usvojeni nerealno Unapred pripremljeni programi reorganizacije u kojima su blokirana velika potraživanja zadruga i obično se u praksi pokazuje da ostaju nenaplativa;

6) Nemogućnost obezbeđenja garancija za učešće na tenderima, a često i osporavanje osnovnih sredstava zadrugara kao garanta za uspešno izvršene poslove; i

7) Nedostatak kvalifikovane radne snage i nezainteresovanost mlađe populacije za obučavanje za obavljanje poslova u zanatskim i drugim zadrugama.

U kojim sektorima poljoprivrede i delovima Srbije je stanje najnepovoljnije kada je reč o zadrugarstvu?

- Generalni problem je u nedostatku razvoja stočarstva, naročito govedarske i ovčarske proizvodnje, koja treba da bude osnov čitave poljoprivrede. Najnepovoljnije stanje u zadrugarstvu je u pograničnim i brdsko-planinskim krajevima, jer ova područja karakterišu izraženi procesi iseljavanja stanovništva. Veliki problem tamo predstavlja i nizak stepen obrazovanosti stanovništva, koji proizilazi iz nepovoljne starosne strukture stanovništva, jer na ovim područjima preovlađuje staračka populacija. Infrastrukturno posmatrano, u ovim područjima nema ni kvalitetnih puteva, snabdevanja električnom energijom, internet komunikacija je otežana, nema organizovanog snabdevanja vodom i sve to su veliki problemi zadruga u ovim krajevima.

Pomenuli ste dosta problema sa kojima se zadrugari susreću, ali da krenemo od prvog i osnovnog, a to je zadružna svojina. Gde vidite rešenje problema dokazivanja ove svojine i njene uknjižbe?

- U poslednjih sedamdeset godina zadružna svojina je pretrpela različite transformacije i bila je predmet preknjižavnja u društvenu, pa i državnu svojinu, čime je zadrugarstvo Srbije u značajnoj meri oštećeno. Dokazivanje i uknjižba zadružne svojine i posle Zakona o zadrugama iz 1996. godine predstavlja izuzetno dugotrajan i neizvestan proces, suočen sa mnogo nerazumevanja. Vrednost zadružne svojine, mereno samo preko sreskih saveza zemljoradničkih zadruga, što je objavljeno u Almanahu šezdesetogodišnjice zadrugarstva Srbije (izdavač Zadruga Beograd 1954.), najbolje ilustruju objekti koji su bili u posedu sreskih saveza zemljoradničkih zadruga. U ovoj publikaciji eksplicitno su izneti podaci o korišćenoj zadružnoj svojini sreskih saveza zemljoradničkih zadruga.

U jednom od prethodnih odgovora rekli ste da je cilj zadrugarstva da se tržištu ponude proizvodi većeg stepena finalizacije. Kako zadrugarstvo sa trgovine sirovinama podići na prerađivački nivo, što je i uslov za prodor na inotržišta?

- Cilj svake zadruge je da stvori sertifikovan finalni proizvod koji će moći da se izveze, a prepreke su uglavnom vezane za nemogućnost proizvodnje velike količine proizvoda za velika i zahtevna tržištima. Polazeći od iskustava zemalja sa razvijenom poljoprivredom koja su uglavnom zasnovana na razvoju zemljoradničkog zadrugarstva i u kojima postoji čvrsta vertikalna povezanost primarne proizvodnje, prerade, tržišta finalnih proizvoda i kapitala, i zemljoradničke zadruge u Srbiji trebalo bi da budu nosioci razvoja poljoprivrede i prehrambene industrije zemlje. Time bi se prevazišao najveći broj nesuglasica i nepovoljnih odnosa između proizvođača primarnih poljoprivrednih proizvoda, prerađivača i velikih trgovinskih lanaca. Zbog toga treba izvršiti svestranu analizu i prestrukturiranje mera agrarne politike i usmeriti ih prvenstveno na rešavanje strateških ciljeva, što je jedino moguće kroz investiranje. Najbrži efekti mera vezanih za investiranje mogli bi se ostvariti u proizvodnji žita, gde bi se kroz zadružni sistem organizovanja omogućila izgradnja uslovnih smeštajnih kapaciteta koji bi bili u funkciji prihvata i plasmana žitarica u momentu povoljnijih cena na tržištu. Takođe, najbrži efekti bi se mogli postići u izgradnji pak centara za voćarsku i povrtarsku proizvodnju, čime bi se ovi proizvodi direktno pripremili za tržište.
(Foto: Zadružni savez Srbije)
Jedan od problema je i finansiranje. U kojoj meri je zadrugama olakšan pristup tržištu kapitala i kako zadruge mogu brže i povoljnije da dođu do sredstava za ulaganje?

- Pre nego što se pređe na dodatne izvore finansiranja i tržište kapitala treba videti da li je realno povećati visinu uloga, ili postoji mogućnost da jedan broj članova učini pozajmicu zadruzi, pod povoljnim uslovima. Za zadrugu su najsigurniji izvor finansiranja sredstva članova zadruge. Naravno, sve zavisi i od toga zbog čega su se zadrugari udružili, odnosno koje potrebe žele da zadovolje. Utoliko pre što razlozi za udruživanje mogu biti raznovrsni, počev od jeftinije nabavke repromaterijala do obezbeđivanja bolje pozicije na tržištu. Tu je i motiv da zajednički konkurišu za kreditna sredstva potrebna pojedinim članovima zadruge. Zatim, zajedničko zapošljavanje agronoma, veterinara ili drugih stručnjaka i majstora… Treba imati u vidu da sredstva na tržištu kapitala nisu jeftina, pa je zato neophodno razmotriti druge mogućnosti zaduživanja. Činjenica je da ulozi, odnosno udeli zadrugara predstavljaju trajan i stabilan izvor, odnosno akumulirana sredstva zadružne svojine. S druge strane, tek osnovana zadruga ne može da računa na ta sredstva, a pitanje je da li će članovi zadruge imati interes da ih formiraju. Ako zadruga bude uspešna, ne treba sumnjati da će se sredstva zadružne svojine formirati i uvećavati, pri čemu opet treba podsetiti na princip međuzadružne saradnje. Kao što snagu zadruge čine udruženi zadrugari, tako i snagu zadrugarstva čine udružene zadruge u zadružne saveze, što povećava broj i moć udruženih zadrugara. Akcija "500 zadruga u 500 sela" pokazuje da država za to ima interesa i realno je očekivati da će se sve više stvarati ambijent u kome će zadrugarstvo i zadružno preduzetništvo dobit status nacionalnog zadružnog preduzetništva sa mnogo više novca.

A kako do radne snage?

- Nedostatak radne snage izazvan migracijom stanovništva iz sela u gradove predstavlja veliki problem, međutim, formiranjem zadruga ostvaruje se otvaranje novih radnih mesta, što je ujedno i način za zadržavanje mladih ljudi, uz ravnomeran regionalni razvoj.

Treba li naše zadruge da se okrenu i turizmu kao mogućem izvoru zarade?

- Poljoprivreda i turizam imaju mnoge obostane koristi. Poljoprivrednici obezbeđuju hranu, poljoprivredni pejzaž i lokalne proizvode. Turisti traže takve proizvode i tako pomažu da se razgrana dohodak poljoprivrednika kada pružaju smeštaj turistima na gazdinstvima. Razvojem ovakvog oblika turizma, oživljavaju se seoska područja i obezbeđuje njihova održiva budućnost kroz usporavanje migracije seoskog stanovništva, povećava se proizvodnja i prodaja poljoprivrednih proizvoda, podstiče se razvoj domaće radinosti i proizvoda raznih zanata, sprečava se narušavanje prirodnog ambijenta i doprinosi se očuvanju životne sredine.

Najavljeno je da će zadrugarstvo biti novi predmet u poljoprivrednim školama u Srbiji od ove jeseni. Da li je budućnost zadrugarstva u obrazovanju?

- Da, to bi trebalo bi da zaživi i to je zaista važno, kako bi se mladima bolje pojasnilo koliki je značaj zadrugarstva u Srbiji.

Kolika je važnost agrosajmova za promociju zadrugarstva?

- Za promociju zadrugarstva poljoprivredni sajmovi imaju veliki značaj, u domenu uspostavljanje novih kontakata, razmene iskustava u proizvodnji i plasmanu proizvoda proizvedenih na tradicionalan način, sertifikacije proizvodnje, kao i direktne prodaja, čime se pruža mogućnost povećanja obima i kvaliteta ponuđenih proizvoda, a na bazi međusobno izmenjenih iskustava. Jedan od takvih sajmova je i Agro Belgrade 2020, prvi Međunarodni sajam voćarstva, vinogradarstva, povrtarstva i zadrugarstva koji će biti održan početkom sledeće godine i čiji je Zadružni savez Srbije partner. Pored izlagačkog i prodajnog aspekta ovog sajma, na njemu će biti održana i stručna predavanja vezana za razvoj pojedinih oblasti proizvodnje, sertifikaciju proizvoda, mogućnost korišćenja mera agrarne politike i razvoja raznih oblika organizovanja proizvodjača, a sve u funkciji povećanja i stabilizacije proizvodnje i izvoza poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. Zadružni savez Srbije će na sajmu Agro Belgrade 2020 organizovati Konferenciju o zadrugarstvu i udruživanju kao modelu poljoprivrede sa ciljem unapređenja rada zemljoradničkih zadruga na teritoriji Srbije . Na stručnoj raspravi sa temom "Zadrugarstvo- razvojna šansa Srbije" biće ukazano na neophodnost razvoja novog oblika organizovanja zadruga kroz složenu zadrugu, a u okviru proizvodnih odnosa proizvodnje finalnih proizvoda koji bi omogućili povoljniji ekonomski položaj zadruga, čime bi se, opet, stvorili uslovi za unapređenje rada i razvoja ovog značajnog segmenta organizovanja proizvodnje. Takođe, biće reči i o međunarodnoj i saradnji zemalja regiona.

Pomenuli ste Evropu i region - kakva su iskustva drugih zemalja u sektoru zadrugarstva?

- Najrazvijenije zemljoradničko zadrugarstvo je u zemljama članicama Evropske unije, koje su prepoznale ovaj oblik organizovanja kao nosioca razvoja poljoprivredne proizvodnje prehrambenih proizvoda, snabdevanja tržišta poljoprivredno-prehrambenim proizvodima i ravnomernog regionalnog razvoja. Ovo najbolje pokazuju podaci da je u zemljama članicama Evropske unije registrovano više od 30.000 zadružnih preduzeća, sa više od 9 miliona zadrugara i preko 60.000 zaposlenih u zadrugama i zadružnim preduzećima. Zahvaljujući ovom obliku organizovanja u EU se ostvaruje godišnji promet od preko 210 mlrd EUR.

Zadružni savez Srbije je i dugogodišnji partner poljoprivrednog sajma u Stopanji, koji nas očekuje pre sajma Agro Belgrade, već u novembru. Šta nas čeka na ovogodišnjem sajmu?

- Poljoprivredni sajam u Stopanji se održava početkom novembra 2019, po po četrnaesti put. Sajam u Stopanji predstavlja jedan od najznačajnijih agrarnih događaja u Srbiji. Do sada je na sajmu promovisano više od 500 brendova koji su u direktnoj vezi sa agrarnim sektorom, a ideja sajma je da privuče što veći broj zainteresovanih strana i postane servis onima koji žele na ozbiljan način da se bave agrarnom delatnošću, sa ciljem da agrarni sektor dobije mesto koje mu pripada. Na ovogodišnjem skupu predstaviće se lokalne, nacionalne i međunarodne institucije, posetioci će imati priliku da vide sve novitete iz oblasti semena, rasadničarske proizvodnje, zaštitnih sredstava, poljoprivredne mehanizacije, sistema za navodnjavanje, protivgradne zaštite, bankarskog sektora, osiguranja kao i drugih poljoprivrednih i povezanim sa poljoprivredom delatnosti. U okviru Sajma će biti organizovan i niz tematskih predavanja o najaktuelnijim agrarnim temama koja će održati eminentni predavači, namenjenih svima koji žele da nauče nešto novo i korisno iz oblasti proizvodnje povrća i voća.

Branislava Petrović


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.