Izvor: eKapija | Ponedeljak, 13.05.2019.| 12:09
Izdvojite članak Odštampajte vest

Dragan Milić, advokat - Ako je sadržaj dostupan besplatno na internetu, ne znači i da je upotreba dozvoljena

(Foto: Miodrag Miša Ignjatović)
Vrlo je malo ljudi kod nas koji su edukovani u vezi sa autorskim pravima. Čak i oni koji su iz medijske ili druge industrije koja kreira sadržaj često ne znaju ni osnovne principe po kojima zaštita funkcioniše, kaže za eKapiju Dragan Milić, advokat koji pruža usluge u oblastima autorskog prava i industrijske svojine, medijskog, internet i IT prava. On dodaje da su najčešće greške nezakonito korišćenje tuđeg autorskog dela, bilo teksta, bilo fotograifje ili videa, njegova izmena ili neoznačavanje autora.

eKapija: Nedavno je usvojena nova Direktiva EU o zaštiti autorskih prava, koja je naišla na brojne kritike, koje se posebno odnose na članove 11 i 13. Kako vi ocenjujete ovu Direktivu i njen uticaj na slobodu korisnika na internetu?

- Najpre je potrebno utvrditi i definisati granice pomenute slobode, jer sloboda u uređenom svetu, što uključuje i internet, mora imati svoja ograničenja koja se ogledaju u pravima drugih. Odnosno, kao i u pogledu sloboda proklamovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima ili srpskim Ustavom, koje imaju svoja direktna ograničenja koja i sami pomenuti akti propisuju, tako bez izuzetka sloboda mora biti shvaćena i u kontekstu interneta. Da ne bih bio pogrešno shvaćen, od pojma interneta neodvojiv je i pojam njegove neutralnosti, i tako bi u što većoj meri trebalo i da ostane. Međutim, ne mislim da zaštita nečije intelektualne svojine znači i ugrožavanje nečijih sloboda na mreži. Naravno ukoliko je model autorskopravne zaštite, odnosno ustanovljene odgovornosti za njeno kršenje postavljen na pravi način, kako bi sa sobom donosio što manje nuspojava i nepotrebnih ograničavanja i usporavanja protoka informacija na mreži. To je zapravo najveći izazov ove Direktive. S pravom se postavlja pitanje da li će propisani sistem odgovornosti i obaveza velikih hosting servisa kao što su Facebook ili YouTube uticati na protok informacija, koje bi prema trenutnim autorskopravnim i drugim propisima morale da budu dostupne. Moje lično mišljenje je da Direktiva mora dobiti šansu i da će se kroz praksu i eventualne izmene kansije doći do što je moguće boljeg rešenja.

eKapija: Direktiva EU prebacila je odgovornost za zaštitu autorskih prava na internet platforme. Na koji način će, prema vašem mišljenju, vodeće kompanije (Facebook, Google) odgovoriti na ovaj zahtev, s obzirom na to da se upload filteri nisu pokazali kao najbolje rešenje, pre svega zbog brzine reagovanja?

- Uz dužno poštovanje prema tehnologiji, čak i najnovijoj, algoritam nikada neće moći u potpunosti da zameni čoveka. Iako je neuporedivo brži i u 99% slučajeva tačniji i efikasniji, uvek će ostati onaj 1% gde će ljudska uloga biti neprikosnovena. Može se postaviti standard u pogledu granice broja karaktera, sličnosti odsviranih tonova, broja taktova, frejmova, iza čega će se nešto smatrati kopijom ili ne, ali autorsko delo je po definiciji tvorevina čoveka, njegovog duha i često je nemerljivo jedinicama materijalnog. Naime, ne ogleda se uvek plagijat u broju preuzetih karaktera. Postoji nešto što čini suštinu autorskog dela, njegovu srž, sadržaj, poruku, kako hoćete, a samo je čovek kompetentan da o tim sličnostima i razlikama sudi. Pored pitanja podobnosti veštačke inteligencije, tu su i razlozi za suspenziju autorskopravne zaštite u slučaju očigledne karikature ili parodije, a koje algoritam neće moći da prepozna. Moja pretpostavka je da će hosting provajderi u cilju skidanja odgovornosti sa sebe, postavljati oštrije kriterijume za procenu sadržaja odnosno licenci, što će neminovno biti na i nauštrb protoka informacija čije bi deljenje možda bilo i zakonito.

eKapija: Da li će direktiva EU pomoći da se reše brojna otvorena pitanja u oblasti zaštite autorskih prava i na koji način?

- Iz ugla kreatora i proizvođača sadržaja, od ove direktive se mnogo očekuje. Najpre da uvede red i natera velike kompanije koje su izgradile imperije na besplatnoj eksploataciji sadržaja da najpre više vode računa o tome šta se kod njih hostuje, a potom i da deo prihoda podeli sa onima čiji sadržaj se prikazuje i deli. To je ideja i cilj članova 11. i 13. Direktive. Modeli za efikasnu realizaciju i primenu će tek biti uspostavljeni i razrađeni u praksi. Ovaj opšti akt se ne bavi detaljno procedurama.

eKapija: Kakav je, prema Vašem mišljenju zakonodavni okvir iz oblasti zaštite autorskih prava na internetu u Srbiji?

- U Srbiji je zakonodavni okvir još i najmanji problem. Kao i u svemu ostalom, najveći izazov je njegova primena, počevši od odnosa javnosti prema autorskim delima, svesti autora o svojim pravima na ostvarivanje svojih subjetivnih prava pa do pravosuđa koje je zbog svoje sporosti i neefikasnosti uvek bolna tačka. Sa druge strane, Srbija je ratifikovala sve značajna međunarodne konvencije iz oblasti autorskog prava, intelektualne svojine uopšte i implementirala je rešenja direktiva EU koje se odnose na Copyright, u svoj pravni sistem. S tim u vezi se očekuje da će zakonodavac i u pogledu Direktive o autorskim pravima na jedinstvenom digitalnom tržištu slediti taj put.

eKapija: Da li donošenje normi unutar nacionalnog okvira ima svrhe u globalizovanom onlajn okruženju?

- To je stvar međunarodnog privatnog prava. Iako je uspostavljanje nadležnosti kompeksno, zna se koje zakonodavstvo je u kojim slučajevima nadležno. Jedan od načina da se to prevaziđe je unifikacija pravila odnosno uspostavljanje jedinstvenog zakonodavnog okvira, kao što to radi EU. Ipak, svi internet putevi vode u Sjedinjene Američke Države, koje su izvan tih standarda i često imaju značajno drugačija rešenja, shodno svojim državnim i interesima svog kapitala.

eKapija: Da li se sadržaj sa društvenih mreža koji je otvoren može koristiti i pod kojim uslovima?

- Postoji pravni institut koji se zove – suspenizja imovinskih autorskih prava. Odnosno, zakon taksativno navodi u kojim situacijama, pod kojim uslovima i u kom obimu je moguće koristiti tuđe autorsko delo. Među tim izuzecima su vesti o tekuđim događajima, korišćenje kratkih odlomaka – citiranje, umnožavanje već objavljenih dela koji se pojavljuju kao sastavni deo nekog događaja itd. Korišćenje van tih pravila se smatra nezakonitim. Takođe, čak i ako su ispunjeni uslovi za primenu pravila suspenzije imovisnkih autorskih prava, korisnik mora poštovati i moralna prava autora, koja nisu podložna ovim ograničenjima. Odnosno, i dalje postoji obaveza da korisnik označi ime autora, da ne menja formu niti sadržaj dela, kao i da ga ne prikazuje u kontekstu koji vređa legitimne interesa autora. Važno je napomenuti i da iz godine u godinu sve više dela prelazi u status javnog domena, odnosno ističe im zakonska autorskopravna zaštita, pa je i njihovo korišćenje dozvoljeno. Naravno uz poštovanje moralnih prava autora i koautora. To bi bio ukratko odgovor na autorskopravni aspekt Vašeg pitanja.

Osim toga imamo i ona subjektivna prava koja se tiču privatnosti, objavljivanja zapisa lika, pijeteta itd. Tu su pravila nešto drugačija, zavisno od toga ko vrši objavu, šta je povod, da li postoji interes i pravo javnosti da ima uvid u taj sadržaj, odnosno, da li javni interes preteže nad privatnim. Govorimo o nalozima čiji je sadržaj otvoren za javnost, dok tzv. zaključane profile treba na takav način i tretirati.

eKapija: Šta treba neko ko posluje onlajn (ili jednostavno ima sajt) da zna kako ne bi kršio autorska prava i plaćao kazne?

- Na prvom mestu, savet je da koristi što više sopstvenih autorskih dela odnosno ukoliko je nosilac prava na tim delima. Što se tiče korišćenja tuđih dela, pre upotrebe je potrebno da kontaktira autora i raspita se o pravima na delu. Ako nema informacije o autoru odnosno nije moguće pribaviti saglasnost, savet je da se uzdrži od njegove eksploatacije. Uvek treba imati na umu da ako je nešto dostupno besplatno na internetu, ne znači i da je upotreba tog sadržaja dozvoljena. S druge strane postoji niz vebsajtova na kojima se nude autorska dela besplatno, naročito fotografije pod raznim licencama, a što može biti dobro rešenje za upotpunjavanje sadržaja na vebsajtu.

I. Milovanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.