Izvor: Magazin Biznis | Utorak, 09.04.2019.| 15:56

Siniša Daničić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic - Treba razmotriti ukidanje akcize na kafu

Siniša Daničić
Pokušavamo da započnemo dijalog sa državom o akcizi na kafu, koja je ozbiljan namet za nas proizvođače. Mi smo jedina zemlja u regionu koja ima akcizu na kafu, odnosno na proizvod koji je sastavni deo potrošačke korpe i koji se odavno ne ubraja u luksuz. Akciza je uvedena pre više decenija i tada je možda kafa bila luksuz, ali, mi smo daleko od tih godina. Moram da naglasim da država poslednjih godina ima sluha za privredu i nastoji da poboljša uslove poslovanja, posebno kroz izmene starih, davno prevaziđenih propisa. Nadam se da će predstavnici države i ovim povodom saslušati predloge i ideje naše industrije, i da ćemo zajedno pronaći rešenje prihvatljivo za sve, a posebno za naše potrošače.

Ovako je Siniša Daničić, generalni direktor kompanije Strauss Adriatic, proizvođač brenda Doncafé i C kafa u Srbiji, podsetio na svoj stav o potrebi ukidanja akciza na kafu, za šta se već godinama zalaže. Kao argumente navodi da je Rumunija bila poslednja zemlja u okruženju koja je imala akcizu na kafu, a taj državni namet je ukinula 2016. godine.

- Tada se kod njih osetio ozbiljan rast potrošnje kafe, jer je za taj iznos kafa pojeftinila. I kod nas bi se stvorili uslovi da se snizi cena kafe, ukoliko bi se akcize ukinule - ističe Daničić u razgovoru za Magazin Biznis i objašnjava da jednogodišnja primena akciznih markica na kafu nije uticala na smanjenje šverca kafe.

Siniša Daničić podseća da je akciza na kafu sada fiksna i da je poslednje usklađivanje bilo u februaru ove godine, kada je određen iznos od 90 dinara za sirovu kafu i 112 dinara na gotov proizvod, po kilogramu kafe.

Da li državni budžet može da se odrekne tog značajnog prihoda i da li ste imali neku inicijativu prema državi, sa predlogom ukidanja akcize?

- Prihod od akcize na kafu iznosi oko četiri milijarde dinara godišnje. Ne mislim da je to mali iznos, ali isti bi se mogao nadoknaditi stavljanjem tržišta kafe u potpuno legalne tokove. Naravno, postoji i mogućnost da se u prvoj fazi procesa ukidanja konkretne akcize, ista prvo smanji, jer, za nas prerađivače kafe koji legalno poslujemo, akciza predstavlja veliki izdatak. Na takvoj inicijativi smo radili sa Privrednom komorom Srbije. Reč je o studiji kojom bismo objasnili zašto i na koji način bi to trebalo da uradimo, i na kraju, kakvi su benefiti za državu, proizvođače i potrošače od ukidanja akcize. Siguran sam da kada bi država ukinula akcize, šverc bi bio drastično smanjen, ili bi čak potpuno prestao, jer bi kafa bila manje atraktivna za krijumčarenje. U tom slučaju bi se kafa prebacila u legalne tokove i država bi mnogo više dobila kroz naplatu PDV-a.

Prema podacima s početka ove godine, smanjen je šverc duvana a povećan šverc kafe. Kako to komentarišete?

- Ozbiljniji i veći priliv u državni budžet stiže od akciza na duvan i gorivo. Mi smo se pridružili "duvandžijama" u borbi protiv sive ekonomije. Ali, oni više ulažu u borbu protiv šverca: doniraju dronove, mapiraju polja za uzgoj duvana i drugo. Koliko je nama poznato, najveći šverc kafe se dešava i dalje preko Kosmeta i iznosi oko 20 odsto ukupne količine koja se potroši u Srbiji. Srbija je, posle Bosne i Hercegovine, druga zemlja na svetu koja ima akciznu markicu. U BiH je ona dala dobre rezultate, ali samo zato što su svi organi bili uključeni u borbu protiv šverca. To znamo jer smo imali tamo fabriku, a sada imamo samo distributera. Ali, kod nas je drugačija situacija. Prema podacima koje imamo, 450 kompanija se prijavilo za akciznu markicu, od toga je 300 proizvođača, a 150 su uvoznici. Međutim, ako poredimo oficijelne podatke o uvozu sirove kafe za 2017. i 2018. pokazuje se izvestan pad od 8% uvoza sirove kafe, a trebalo bi da imamo rast. To dodatno ide u prilog mojoj tezi da nismo ništa postigli akciznom markicom.

Podatak od pre nekoliko godina je da se godišnje u Srbiji popije 34.000 tona kafe. Da li se u novije vreme povećala potrošnja, ili se smanjila? Koji procenat u tome zauzima sivo tržište?

- Sadašnji podaci pokazuju da se godišnje popije oko 27.000 tona kafe. Ako na to dodamo 15 do 20% švercovane kafe, onda dolazimo na tih oko 34.000 tona. Možda je i za nijansu manje, jer nam odlazak ljudi iz Srbije svake godine ne ide u prilog. Srbija je jedna od deset zemalja u svetu u kojoj se po glavi stanovnika pije najviše kafe. Čak i gledano globalno, raste konzumacija kafe. Na primer, u Rumuniji i Poljskoj se pije više kafe. To znamo jer i tamo radimo. Ceo region Balkana trpi zbog migracije stanovništva.

Zanimljivo, demografija i migracije stanovništva mogu se meriti i kroz konzumaciju kafe...

- Da, to se jasno vidi. Recimo u regionu, broj stanovnika Hrvatske je pao, ali se sve nadomešćuje zahvaljujući dolasku turista. U Rumuniji imate porast, iako i tu zemlju napuštaju njeni državljani. Ali, Rumuni su podigli plate javnom sektoru za 65% i to je bio jedini način da zadrže ljude, što će, nadam se, biti slučaj i u Srbiji kada se za to stvore finansijske mogućnosti. Poljska ima sreću što im se doselilo tri miliona Ukrajinaca, pa su ublažili migraciju svog stanovništva...

Kako biste opisali sadašnju situaciju na srpskom tržištu kafe?

- Ukoliko izuzmemo šverc, koji nas konstantno muči, srpski potrošači piju dobru i kvalitetnu kafu. Naravno, tu mislim na ponudu glavnih i fer učesnika na tržištu kafe, a ne na one koji koriste surogate. Konzumenti ne moraju nužno da zbog toga imaju zdravstveni problem, ali neke komplikacije nisu isključene. Prvi smo pre dve godine na tržište lansirali tradicionalnu kafu "single origin", jedinstvenog geografskog porekla kafe iz Hondurasa, Kolumbije i Brazila. Ova oznaka je veoma važna, jer garantuje da je kafa uzgajana na određenom području, u tačno lociranom gazdinstvu koje se nalazi u jedinstvenom okruženju. Inovativnost smo pokazali i sa Green Active kafom, koja ima 30 odsto više antioksidanata u odnosu na sve ostale na tržištu. Ako gledamo tržište espreso kafe, ponuda je raznolika. Dosta smo uložili u espreso i imamo najkompletniju ponudu kafe u HoReCa segmentu. Tu smo, po kvalitetu, jedini veliki domaći proizvođač espresa i veoma smo ponosni na naš premium blend Barista espreso. Lansirali smo u novembru i naš internacionalni super premium brend BeanZ, nešto potpuno novo u segmentu espreso kafa u Srbiji. BeanZ vreme tek dolazi - ocenio je Siniša Daničić u razgovoru za Magazin Biznis.

Da li se menjaju navike?

- Postoje zemlje gde je ozbiljno promenjen način konzumacije kafe. Recimo, u Rumuniji se beleži porast konzumacije kafe u zrnu i to za 20% godišnje. Oni su smanjili PDV sa 24 na 9% i doživeli ozbiljan bum u potrošnji. Tržište raste, iako je smanjen broj stanovnika. Prodaja aparata za filter i espreso kafu je velika, ali penetracija kapsula menja tu percepciju. Sigurno da postoji trend promene, ali su one spore, barem na našem tržištu. U Izraelu se, na primer, povećava ispijanje kafe iz kapsula. Oni imaju devet miliona stanovnika, a prodaju 200 miliona kapsula godišnje, a Brazil ima 200 miliona stanovnika a proda se 500 miliona kapsula?! - saznali smo neke zanimljivosti iz sveta kafe od Siniše Daničića.




Cena kafe ista već četiri godine

- Od 2017. nismo menjali cenu kafe. Svetsko tržište kafe ima svoje zakonitosti, tako je 2015. i 2016. bila visoka cena kafe, ali smo optimizovanjem troškova zaštitili standard kupaca. Zato ni namet akcizne markice nismo prebacili na potrošače. Takođe, u ovom trenutku je cena sirove kafe prilično niska na berzi, pa smo uspeli da amortizujemo trošak akcizne markice. Ove godine očekujemo da će cena sirove kafe biti optimalna, dolar relativno stabilan, kao i kurs dinara, kaže Daničić i navodi da kompaniju na čijem je čelu, akcizna markica košta oko milion evra godišnje.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.