Vladimir Kravčuk, predsednik Slovenačkog poslovnog kluba Imao sam Jugu u malom prstu

Sredinom 70-ih godina prošlog veka dvadesetpetogodišnji Vladimir Kravčuk je, kao i većina mladih i obrazovanih ljudi širom Jugoslavije, bio odlučan da znanjem menja svet na bolje. Država mu je pružila šansu. Karijeru je kao diplomirani ekonomista započeo u Skupštini SFRJ, nastavio u Saveznom izvršnom veću, a poslednji put "za budućnost" je radio u Vladi Ante Markovića. Državu je još kratko služio kada je premijer bio Milan Panić, a onda je otišao u "Ces Mecon". Skoro dve decenije proveo je na prestižnim pozicijama u tadašnjem sistemu, koji ga, kada se raspao, nije zatekao nespremnim, niti ostavio ravnodušnim. Ubrzo je opet valjalo delati…

Sredinom 90-ih godina prošlog veka četrdesetpetogodišnji Vladimir Kravčuk je, kao i većina ljudi širom Srbije, bio odlučan da znanjem i iskustvom menja svet na bolje. U protestima na ulicama Beograda proveo je osamdesetak dana, a krajem 90-ih tri godine bio član opozicione ekspertske "vlade u senci" (Vlada za Beograd). Po izlasku iz "senke", bio je odbornik u Skupštini opštine Novi Beograd i Skupštini grada Beograda, kao i član UO BVK.

Kada je trebalo da bira između politike i biznisa, opredelio se za to drugo. I "doveo" "Mercator" u Srbiju, a Nenad Bogdanović, tada potpredsednik "vlade u senci", mu je na sednici nadenuo "špicname" - "Vlada Mercator". Danas ga zadatak postavljanja i širenja te kompanije čeka u Bugarskoj. U Sloveniju putuje zbog obaveza koje ima kao savetnik UO PS "Mercator" za razvoj u Istočnoj Evropi, dok je prvi četvrtak u mesecu rezervisan za sastanak Slovenačkog poslovnog kluba u Beogradu, čiji je dugogodišnji predsednik.

Iako ga, kako kaže, "pomalo bocka godina proizvodnje, a još više kilometraža", nijedna od aktivnosti ne pada mu teško, jer, istče u razgovoru za "eKapiju", pamti i dane koji su trajali više od 25 sati.

Novobeograđanin

Vladimir Kravčuk rođen je 1950. u Škofija Loki. Osnovno obrazovanje stekao je u Ljubljani, a gimnaziju i Ekonomski fakultet završio u Beogradu.

- Otac Radoslav, rođen u Galiciji, bio je oficir i predavao je u Školskom centru veze. Majka Radmila, domaćica, poreklom je iz Šumadije, brat Slobodan, inače mašinski inženjer, rođen je u Banatu, a ja "na Gorenjskem". Ako nekoga baš interesuje, sa zadovoljstvom se predstavljam kao čistokrvni Novobeograđanin! U Šest kaplara doselil smo se 11. maja 1966. godine. Sećam se da je tog dana Partizan igrao finale Kupa šampiona u Briselu - kaže Kravčuk na početku razgovora.

U Beogradu je završio Treću gimnaziju i upisao studije ekonomije.

- Da se pohvalim da je te, 1969. godine, Ekonomski fakultet upisao i sadašnji premijer Mirko Cvetković, a krajem septembra sastajemo se povodom četrdesetogodišnjice.

Kravčuk je bio solidan student, davao godinu za godinom, a od 33 ispita pao je samo jedan, i to elegantno- poslednji! (Otac mu je tada rekao da je pao jer nije bilo pitanja iz FEST-a).

Jedan časopis za šest republika

Znatno većim uspehom od ocena u indeksu Kravčuk smatra uređivanje studentskog časopisa "Glas ekonomista Jugoslavije". U tom listu su jednom mesečno stručne članke objavljivali studenti ekonomskih fakulteta i viših škola iz svih republika i pokrajina tadašnje Jugoslavije.

- Imali smo centralnu redakciju u Beogradu i 18 redakcija po bivšoj Jugoslaviji. Moram da podsetim da tada nije bilo mobilnih telefona i kompjutera, a sve što se moglo smatrati naprednom tehnologijom bili su fax i telefon koje je u to vreme imao fakultet. Kolegama smo rekli: Pišite kako hoćete - ćirilicom, latinicom, na ekavici, ijekavici, slovenački, hrvatski, srpski, makedonski, bosanski, albanski… I tako smo i objavljivali te članke. Moram da kažem da i sada mnoge sa interesovanjem pročitam.

Tadašnji autori u "Glasu ekonomista Jugoslavije" danas su eminentni stručnjaci - dr Ivan Vujačić, doskorašnji ambasador Srbije u SAD, dr Dušan Vujović, ekspert Svetske banke, dr Nebojša Savić, dekan FEFA, dr Branko Medojević, prorektor BU…

- Šta da vam pričam kakva je to ekipa bila, kad nam je sekretar redakcije bila dr Milica Uvalić, nekadašnja prva saradnica čuvenog deda Avrama, a sada profesor u Veroni - kaže Kravčuk, dok prelistava ukoričene primerke lista.

Inače, to "urednikovanje" mu je "ostalo u krvi", pa se Kravčuk kasnije pojavljuje kao urednik desetak knjiga ekonomske tematike.

Za sebe kaže da je "stari akcijaš", jer je kao i većina njegove generacije mnoga leta provodio zasukanih rukava "gradeći" Jugu.

- "Zatvorio" sam jezero na Adi Ciganliji 1967. godine, a hotel Jugoslaviju "završio" 1968. godine, koji je moja tetka počela da gradi 1948. "Gradio" sam i autoput u Novom Beogradu 1969. godine, pored solitera gde sam se mnogo kasnije "izborio" da na njima budu reklame četiri slovenačke firme. Naravno, prvo je "Mercator"- priseća se Kravčuk.

Od akcija u kojima i dalje učestvuje je dobrovoljno davanje krvi.

- U julu ću to uraditi po 68. put, baš na svoj rođendan! Probajte- ne boli, a pomaže!

Kako se kalio čelik

- Posle fakulteta, odnosno 1975. godine, prijavio sam se na konkurs koji je raspisala Skupština SFR Jugoslavije. Primljen sam savim regularno (Časna pionirska reč!), bez ikakve veze, a sa još nekoliko kolega bio sam prva generacija pripravnika posle desetak godina. Radio sam u Odboru za društveni plan i razvojnu politiku Veća republika i pokrajina Skupštine SFRJ. Imao sam makro pogled na privredu tadašnje Jugoslavije, jer sam svakodnevno komunicirao sa kolegama iz svih republika i pokrajina, a u Odboru, kao centralnom telu, sedeli su sami "vukovi" tadašnje politike.

Kravčuk je u Saveznoj skupštini radio do 1984, kada je, na poziv generalnog sekretara Savezne Vlade Zorana Miškovića, prešao u Savezno izvršno veće, odnosno Saveznu vladu. Vodio je komisiju za tekuću ekonomsku i socijalnu politiku, uz veliki uvid i učestvovanje u privrednim dešavanjima širom Jugoslavije.

- Potpredsednik Savezne vlade bio je Janez Zemljarič, radoholik po opredeljenju, tako da smo u kancelariji ostajali često i do 3 sata posle ponoći. Bilo je to vreme kada je Savezna Vlada odlučivala o mnogim stvarima - od toga koliki će biti libor i zaduživanje zemlje, pa do toga kolika će biti cena brašna, ulja i šećera- čuveni BUŠ- priča Kravčuk, koji je tada bio šef kabineta i savetnik potpredsednika.

Kaže da je nekadašnju Jugu preletao bar jednom nedeljno, jer je Zemljarič bio zadužen i za razvoj privredno nedovoljno razvijenih područja, pa je često bilo sastanaka u Sarajevu, Titogradu, Skoplju ili Prištini. Ali, ističe Kravčuk, skoro nikada nije gledao kroz prozor aviona, je je pred njim uvek bila hrpa papira sa naznakom "Hitno".

- Prijatelji i porodica bi me pitali kako je bilo na putu, a ja sam zapravo menjao samo kancelarije. Zemljarič je uvek imao neko dodatno pitanje, uz obavezan odgovor sa oznakom "Odmah".

Kaže da posle sastanaka sa svojim tadašnjim šefom nikada nije odlazio kući, ma koliko sati bilo. Uvek bi se vraćali u kancelariju "da se završi posao i dogovori sutrašnji radni dan".

- Šta me je pokretalo? Osećaj da doprinosim nečemu bitnom za funcionisanje privrednog sistema. Neretko smo, zbog "usaglašavanja stavova o Rezoluciji za razvoj u narednoj godini", zamalo Novu godinu dočekivali u zdanju Savezne skupštine! Poznavajući dobro osnovne privredne probleme u šali smo komentarisali za šte će se zalagati i koja će pitanja pokretati pojedini predstavnici. Slovenija - racionalan izvoz i racionalan uvoz; Hrvatska- devize iz turizma; Bosna i Hercegovina- sirovine i teška industrija; Crna Gora- zemljotres; Makedonija - duvan i navodnjavnje; Vojvodina - pšenica; Kosovo - nerazvijenost, a Srbija - kako se dogovorimo!

Priznaje da je porodica često trpela zbog posla, jer kaže da je to bilo vreme u kome su obaveze bile znatno veće od beneficija.

- U Brankovoj smo bili podstanari skoro deset godina, pored bifea "Široko srce", na ulici parkiran "fića". Sećam se da, kad smo se uselili, supruga i ja nismo hteli da kačimo slike kako ne bismo bušili zid, jer smo mislili da ćemo tamo boraviti samo dva-tri meseca, pa dobiti stan! Ali, ostali smo skoro deceniju. U tom stanu se rodio mlađi sin Jakša, a stariji Andrej već nakupio godinice... Sada su to divni momci, fakultetski obrazovani, jure svoje karijere i ličen živote. A ja sam se tada, u Brankovoj, još jednom uverio u staru izreku da "privremeno traje najduže".

Promene u ritmu rock n’ roll-a

Dolazak Ante Markovića za Kravčuka je, kao i većinu ljudi tog vremena, jedan od najlepših perioda u životu i radu. Kaže da nikada nije bio svedok većeg entuzijazma i vere naroda u promena, u bolje sutra.

- Svaki dan su se bukvalno videli rezultati rada, menjala se privreda, menjalo se društvo. Iz socijalizma se brzo, a meko, i moram reći skoro bezbolno, prelazilo u tržišnu ekonomiju i otvoreno društvo- istče Kravčuk.

Radio je u kabinetu tadašnje "desne ruke" Ante Markovića, potpredsednika vlade Živka Pregla, koga opisuje kao vanserijsku ličnost.

- Na početku karijere mi je mnogo značio dr Đorđe Miljević, gospar po životnom stavu, od koga sam u Saveznoj skupštini beskrajno mnogo naučio. Bilo je tu još kolega u mojoj karijeri od kojih sam pomalo "uzimao". Međutim, Živko Pregl je taj koji mi je otvorio sasvim nove vidike u profesionalnom radu, ali i u svakodnevnom životu. Prosto je neverovatno kakvu lucidnost, znanje, analitičnost i staloženost taj čovek poseduje - istče Kravčuk, ponosan što se i dan-danas druži sa njim.

Kao jednu od ilustracija rada u "Antino vreme", kao ilustracija hrabrosti i mudrosti koju je imao premijer Marković, Kravčuk navodi njegov predlog da se ukine ograničenje od 200 USD koliko je do tada bilo moguće dnevno podići iz banke, bez obzira na visinu štednje.

- Ante je to predložio na jednoj od prvih sednica Vlade. Iako je u početku bilo skepticizma, pa i straha da će narod pojuriti da podigne sve svoje devize, ispostavilo se da je bio u pravu. Devizna štednja građana dnevno se povećavala za pedestak milona maraka! Ljudi su se oslobodili sumnji, stekli poverenje u banke i državu i iz slamarica vadili devize i polagali ih na svoje račune! U avgustu 1989. godine devizne rezerve su bile desetak milijardi dolara! Tada sam u potpunosti shvatio jednu opasku Danila Kiša od koje reči tačno potiče reč mudar!

U atmosferi opšteg poleta, Kravčuk je sa režiserom Ademirom Kenovićem, (prim aut. "Ovo malo duše", "Kuduz"..) inače drugom iz vojničkih dana, Goranom Bregovićem i celom SAGA-om (Sarajevska grupa autora) inicirao snimanje promotivnog spota za reforme Ante Markovića, pod nazivom "Za samo 100 dana".

- Ante je u početku odbijao da snima spot, jer to do tada nije bila praksa. Zamislite čoveka od 65 godina koji 1989, kao prvi političar na ovim prostorima, treba da snimi spot koji se emituje pre TV Dnevnika u pola osam, između reklame za "Carnex" paštetu i deterdženta Crni bik !? Međutim, mi smo se ozbiljno pripremili, jasno definisali šta su to reforme, šta konkretno znače za građane i "ušli mu u stomak" sa rečenicama koje treba da kaže. Tada ga je Brega "dotukao" svojim emotivnim govorom i - Ante je pristao- sa žarom prepričava Kravčuk, dodajući da, nažalost, taj sastanak nije ostao zabeležen.

Spot je pomerio granice tadašnjeg političkog marketinga i politike uopšte, pokupio brojne nagrade na festivalima, ali, kako kaže Kravčuk, ni to nije pomoglo da "fudbal ne pukne, a da se drštvo ne rasturi!".

Da Srbija ne stane...

Kravčuk priznaje da je entuzijazam jednak onome u doba Markovića osetio još jedino za vreme Zorana Đinđića.

- I to me još uvek drži. Kad popusti, tu je "Ako Srbija stane.." Taj dvd stalno stoji u uređaju.

Nakon odlaska premijera Markovića Kravčuk je još neko vreme radio u Saveznoj vladi kao savetnik potpredsednika dr Oskara Kovača, zadužen za četiri ekonomska projekta.

- Naivno sam verovao da premijer Milan Panić može da nastavi sa razvojem tržišne ekonomije i procesom otvaranja prema svetu, ali se ispostavilo da je taj projekat, na način na koji je vođen i uz obilatu pomoć onih koji su rušili Antu, osuđen na propast. Ja u tome nisam više video svoj radni izazov, nisam više ni mogao, niti hteo da u tome učestvujem. Nije više bilo one Jugoslavije, nisu to bile vrednosti za koje sam se zalagao.

Tada je Zvonko Nikezić, vlasnik "Ces Mecona", pozvao Kravčuk da se pridruži njegovoj ekipi, da nastavi vođenje projekata. Ponosno ističe zadovoljstvo rada sa "pola sadašnje Vlade"- Mirkom Cvetkovićem, Dianom Dragutinović, Boškom Živkovićem, Milojkom Arsić, Pavlom Petrovićem, Danom Popović, Borisom Begovićem... Među saradnicima su bili Božidar Đelić, Mlađan Dinkić, Oskar Kovač...

Evropa u Beogradu

Kravčuka je u "Mercator" dovela saradnja sa Živkom Preglom, koji je posle izlaska iz vlasti postao predsednik uprave najvećeg slovenačkog trgovinskog lanca. Posle odlaska iz "Ces Mecona", 1997. godine, Kravčuk je za svega 50 maraka registrovao firmu u Srbiji pod nazivom "Mercator" i zaštitio ime i znak. Četiri godine kasnije ta kompanija je za korišćenje tri hektara u Novom Beogradu Gradskoj direkciji za građevinsko zemljište uplatila 32 miliona maraka!

- Na jednoj od prvih licitacija u Beogradu, na pitanje tadašnje gradonačelnice Radmile Hrustanović da li hoću da licitiram cenu, odgovorio sam da hoću- ali na dole- uz osmeh se priseća Kravčuk.

Bilo je to prvo i najveće strano ulaganje u Srbiji, u vreme kada u našem glavnom gradu dvadesetak godina nije ništa ni građeno, niti otvarano. "Mecator Centar" Beograd izgrađen je za devet meseci, a tim je radio i po 25 sati na dan.

- Sećam se da smo tada u celoj Srbiji jedva našli četiri velika krana, a radnici su se sa setom prisećali nekadašnjih poslova u Iraku, Rusiji, Južnoj Americi… Sve sami moji ispisnici! Prijatelj Darko Čukić, predsednik Jubmes banke, koja se nalazila preko puta objekta, ustupio nam je kacelarije, tako da sam kroz prozor "nadgledao" radove. Najveće priznanje mi je, prilikom otvaranja Centra u decembru 2002, ukazala jedna bakica koja je mi je prišla i rekla- Vi gospodine i ne shvatate koliko ste veliku stvar učinili- pa, Vi ste našu decu ovako, bez viza odveli u inostranstvo!

Na investicionoj mapi "Mercatora" kasnije su se i drugi gradovi, tako da je taj lanac danas prisutan u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Čačku, Inđiji, Šapcu…

- Prilikom kupovine lokacija po tim gradovima upoznaš se sa dosta moćnih gradonačelnika, predsednika izvršnih saveta, direktora direkcija, a onda shvatiš da su to, u stvari, ljudi koje zovu Miša, Guta, Ješa, Bane - primećuje Kravčuk.

Vladimir Kravčuk je trenutno zadužen za širenje "Mercatora" u Bugarskoj gde će prvi hipermarket u septembru otvoriti u Staroj Zagori, u Varni u novembru, a objekti će nići i u Sofiji, Plovdivu, Burgasu, Ruseu…

- Eto, i tu sam veoma srećan što sarađujem sa divnim, mladim, vrednim i školovanim kolegama iz Sofije, sa Stefanom i Veselinom- hvali se Kravčuk.

Osim toga što je trenutno direktor Mercator Bugarska, Kravčuk je i savetnik uprave PS "Mercator" Slovenija za razvoj na tržištima Albanije, Makedonije i Rumunije. Poslove u Mercatoru Srbija je nastavila Stanka Čurović.

Slovenački poslovni klub

(Jure Toplak, Vladimir Kravčuk, Andrej Andrijanič)

Ideja o osnivanju Slovenačkog poslovnog kluba nastala je iz neformalnog druženja Vladimira Kravčuka, Jurija Toplaka i Andreja Andrijaniča koji su se utorkom uveče sastajali u kafani "Sport" na Autokomandi.

- Toplak je bio direktor predstavništva "Gorenja", a Andrijanič "Krke". Te firme su funkcionisale uprkos sankcijama i lošim uslovim pre demokratskih promena. Privrednici iz Slovenije zainteresovani za poslovanjem u Srbiji pridruživali su nam se jer su naša okupljanja bila način da se dođe do osnovnih infomacija o privrednom, ali i o životu u Srbiji uopšte. Posle 2000. odlučili smo da susrete institucionalizujemo, pa smo u prostorijama predstavništva Gospodarske zbornice Slovenije u Beogradu, čiji je direktor tada bio Dmitar Polovina, 7. oktobra 2002. godine osnovali Slovenački poslovni klub (SPK).

Polovina, inače direktor firme "Prvi Faktor", sada je potpredsednik Kluba, a član UO Kluba je i Marija Oreški, direktorka firme "Colja, Rojs&Partners", dok je sekretar Kluba Branka Bursać.

SPK okuplja više od 150 slovenačkih, ali i srpskih kompanija, a na sastancima je prisutno nikad manje od 300 privrednika.

- Nedavno je Hribar Milič, direktor Gospodarske zbornice Slovenije pohvalio naš klub kao najbolji od svih slovenačkih poslovnih klubova koji deluju širom sveta- zadovoljno ističe Kravčuk, naglašavajući da je SPK angažovan i na humanitarnim projektima u Srbiji.

Koliko su poslovna udruženja važna, kaže da je shvatio tek kada je otišao u Bugarsku, gde Slovenija nema čak ni svoju ambasadu, niti privredno predstvaništvo.

- Međutim, od nas se ponekad očekuje i više nego što naš Klub predstavlja. I pored odlične saradnje sa Ambasadom Slovenije u Beogradu, posebno sa ambasadorom Miroslavom Lucijem i izuzetnih odnosa sa privrednim komorama Srbije i Beograda mi ne možemo, ali i ne želimo da preuzmemo neke funcije koje bi trebalo da sprovodi neko drugi, pre svega Gospodarska zbornica Slovenije preko svog predstavništva - naglašava Kravčuk.

Energija je ključna reč

Kravčuk je već neko vreme "opsednut" Nikolom Teslom i njegovim neshvaćenim delom. O tom naučniku informacije skuplja putem Interneta, čita knjige, prati tv emisije, gleda filmove…

- Energija je klučna reč - podvlači Kravčuk i dodaje:

- Pre dvadesetak godina u hotelu "New Yorker" u Njujorku delio sam dobro i zlo, ali i sobu sa Juretom Bajecom, poznatim ekonomistom. Soba je bila visoko, ali ja sam se ježio od pomisli da smo tada spavali baš u sobi 3327 u kojoj je živeo i radio, a 7. januara 1943. godine i umro genije Nikola Tesla- priseća se Kravčuk.

Za sebe kaže da nema neki nesvakidašnji hobi.

- Od rođenja to su bicikl i fudbal, ali sada sve više daljinac- ako ćemo pošteno!

(ekipa sa fudbala)

Nije ljubitelj egzotičnih kuhinja i šarenih koktela. Možete ga "kupiti" porcijom dobrog pasulja i kupus-salatom, smeta Žiki i Neši oko kazana pri pečenju rakije na Kosmaju, pije pivo "s’rozi", a vrlo ga razljuti čak i najmanja opaska o "Partizanu", čiji je vatreni navijač.

U skromno uređenoj kancelariji Vladimira Kravčuka u zgradi "Mercator Centra" na Novom Beogradu, osim "vesele" slike- poklona deca iz novobeogradskog vrtića "Naša radost", pogled odvlači "jedino" nekoliko karata koje vise na zidovima – karta Jugoslavije, Sloveniije, Srbije i Bugarske. I naravno, Novog Beograda.

T.S.

Slovenački poslovni klub Beograd

Poslovni sistem Mercator d.d. Ljubljana

Mercator-S d.o.o Beograd

CES Mecon d.o.o. Beograd

Gradska opština Novi Beograd

Grad Beograd

Svetska Banka-WB Beograd

Fakultet za ekonomiju, finansije i administraciju FEFA Beograd

Univerzitet u Beogradu

JP Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda

Gorenje d.o.o. Beograd

Prvi faktor - faktoring Beograd - u likvidaciji

ROJS, PELJHAN, PRELESNIK & PARTNERI DOO BEOGRAD

Ambasada Republike Slovenije Beograd

Privredna komora Srbije

Privredna komora Beograda - PKB Beograd

Vladimir Kravčuk

Skupština SFRJ

Savezno izvršno veće

Ante Marković

Milan Panić

Vlada za Beograd

Nenad Bogdanović

Vlada Mercator

Škofija Loka

Radoslav Kravčuk

Radmila Kravčuk

Slobodan Kravčuk

Šumadija

Banat

Partizan

Kup šampiona

Mirko Cvetković

Glas ekonomista Jugoslavije

Ivan Vujačić

Dušan Vujović

Nebojša Savić

Branko Medojević

Milica Uvalić

deda Avram

Verona

Ada Ciganlija

hotel Jugoslavija

Zoran Mišković

Janez Zemljarič

fića

bife Široko srce

Brankova ulica

Živko Pregl

Đorđe Miljević

Danilo KIš

Ademirom Kenović

Goran Bregović

Sarajevska grupa autora

SAGA

Za samo 100 dana

pašteta Carnex

deterdžent Crni bik

Zoran Đinđić

Oskar Kovač

Zvonko Nikezić

Diana Dragutinović

Boško Živković

MiIojko Arsić

Pavle Petrović

Dana Popović

Boris Begović

Božidar Đelić

Mlađan Dinkić

Radmila Hrustanović

Darko Čukić

Stara Zagora

Varna

Sofija

Plovdiv

Bzrgas

Ruse

Stefan Veselin

Stanka Čurović

Jurij Toplak

Andrej Andrijanič

kafana Sport

Autokomanda

Krka

Gospodarska zbornica Slovenije

Dmitar Polovina

Marija Oreški

Branka Bursać

Hribar Milič

Miroslav Luci

Nikola Tesla

New Yorker

Nju Jork

Jure Bajec

Kosmaj

pasulj

kupus salata

vrtić Naša radost