Izvor: eKapija | Petak, 11.01.2019.| 12:00

Milica Sentić, naučnica na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju - Borac za zdravu vodu

Progres je ono što joj je najvažnije u poslu kao i na ličnom planu. Jedini pravi izbor je ići napred i kroz rad na sebi doprinositi široj zajednici. Upravo je to mladu naučnicu, Milicu Sentić dovelo do nacionalne stipendije "Za žene u nauci", koja joj je dodeljena krajem 2018. Rođena Begrađanka doktor je hemijskih nauka i naučni saradnik na Institutu za hemiju, tehnologiju i metalurgiju Univerziteta u Beogradu. Njen dosadašnji naučni rad obuhvata oblasti elektrohemije, bioanalitičke hemije, naprednih materijala i hemije životne sredine.

U Srbiji i široj javnosti poznato "cvetanje" u rezervoaru Vrutci 2013. godine, odakle se snadbeva vodom za piće grad Užice, pri čemu je oko 70.000 stanovnika bilo izloženo mogućim štetnim uticajima cijanotoksina - podstaklo je naučnicu Milicu Sentić da predmet i cilj njenog istraživanja bude posvećen upravo rešavanju ovog problema.

Stipendije, koje su u našoj zemlji dodeljene osmi put, u partnerstvu Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, Nacionalne komisije za Unesko i Loreala Balkan, namenjene su realizaciji značajnih naučnih istraživanja koja će biti sprovedena u Srbiji. Naša sagovornica je nagrađena za projekat "Inovativni pristup za degradaciju toksina cijanobakterija, akutnog ekotoksikološkog problema u vodenim ekosistemima u svetu i u Republici Srbiji"

Predmet istraživačkog rada Milice Sentić posvećen je rešavanju tj. razvoju i optimizaciji metode za degradaciju cijanotoksina koja bi obezbedila inovativan, efikasan i siguran tretman njihovog uklanjanja, kombinujući savremene koncepte elektrohemijskih tehnika.

U intervju za naš portal, ova mlada naučnica otkriva da je pitanje životne sredine uvek videla kao krucijalno za očuvanje naše planete, te da kroz zaštitu prirode može da da najveći doprinos široj zajednici.

- Polemike oko rupa u ozonskom omotaču, zagađenju vode i vazduha bila su i ostala goruća tema, koje su me inspirisale i koje mi daju podstrek da se sa istim žarom posvetim naučno-istraživačkim radom.

Sentić kaže da je jedan od razloga zbog kojih se odlučila da se bavi ovim ekološkim problemom jeste taj da redovna i masovna "cvetanja cijanobakterija" imaju potencijalno veliki i negativni uticaj na ljudsko zdravlje i njegovu okolinu u svim delovima sveta.

- Izlaganje cijanotoksinima, koji su veoma stabilni u prirodnoj sredini, dovodi do poremećaja strukture i funkcije jetre, izlivanja krvi iz krvnih sudova - hemoralgije, u akutnim dozama izaziva kancer, dok usled hroničnog izlaganja niskim dozama mikrocistini predstavljaju promotere kancera. Procesi konvencionalnog tretmana vode ne mogu u potpunosti eliminisati cijanotoksine - – objašnjava naša sagovornica. - Podrška koja postoji kroz ovake programe je od velikog značaja za dalji podstrek, da se istim istraživačkim žarom, kao i na početku doktorata nastavi sa doprinosom u naučnim istraživanjima. Nadam se da će u budućnosti biti što više programa ovog tipa.


Uspeh se ogleda kroz istraživački tim

Imajući u vidu ljubav prema prirodi njen odabir fakulteta bio je prirodan sled događaja. Smer za koji se odlučila i koji je i tada spatrala perspektivnim je hemija životne sredine na Hemijskom fakultetu, Univerziteta u Beogradu.

Po završenim osnovnim akademskim studijama upisala je master studije na istom fakultetu. Kako kaže za naš portal, to je bio presudan trenutak u kojem se odlučuje da nastavi usavršavanje kroz doktorske studije.

- Zahvalnost dugujem mentoru profesoru Draganu Manojloviću i komentoru profesoru Tatjani Verbić, koji su bili tu da svojim velikodušnim zalaganjima daju podršku, odgovore na sva pitanja, pruže obuku i imaju razumevanja za sve situacije koje život nosi sa sobom. Imala sam mentorsku podršku i profesora Neše Šojića sa Univerziteta u Bordou. Jedan deo doktorske disertacije uradila sam u saradnji sa Univerzitetom u Bordou. Od njih sam naučila o istrajnosti, bitnosti detalja, dobroj organizaciji. Od izuzetne važnosti je da imate od koga da usvajate znanja. Vaš uspeh se ogleda kroz istraživački tim čiji ste deo. Kada je svima cilj uspeh i napredak, onda rezultati sigurno neće izostati. Nije samo podrška mentora bitna često će kolege doktoranti, post doktoranti i tehničari biti ti koji će vas do detalja upututi i preneti vam cake korišenja uređaja i izvođenja eksperimenata.

O prvim naučnim radovima se sa radošću seća. Bila je koautor na tri naučna rada još tokom master studija, a prvi naučni rad na doktorskim joj je dao vetar u leđa za dalje istraživačke vode i doneo olakšanje u ispunjavanju potrebnih uslova za odbranu doktorske disertacije na gotovo prvoj godini doktorskih studija.

- Objavljivanje prvog rada na doktoratu od posebnog je značaja iz više razloga. Naime, radili smo na bežičnom upravljanju i praćenju kretanja autonomnih mikro-objekata, koji se nazivaju "plivači" (eng. swimmers) i koji istovremeno imaju funkciju da daju određeni analitički signal u vidu svetlosti, u ovom slučaju narandžaste. Intenzitet te svetlosti proporcionalan je koncentraciji određenog analita, koji može biti, na primer, pesticid. Eksperimenti za taj rad odrađeni su kroz mesec dana, što je izuzetno kratak vremenski period, i sem toga što su bili uzbudljivi, doveli su do rezultata koje smo objavili u vodećem časopisu izuzetne vrednosti bez ispravki od strane recenzenata. U tom trenutuku to je bio rad sa najvećim impakt faktorom, po kojem se ogleda vrednost časopisa, na Hemijskom fakultetu i posebna čast za našu laboratoriju.


Kada su u pitanju prepreke na koje je nailazila, ova naučnica sa smehom priča da su najčešće prepreke sa kojima se suretala zapravo administrativne prirode. Kako kaže, dosta vremena mogu da oduzmu zakonske procedure javnih nabavki, potraživanje hemikalija i aparata, pregovori sa dobavljačima čak i kada budžet nije otežavajuća okolnost. A pored prepreka tog tipa, kako kaže naša sagovornica, sve ostalo su unutrašnje prepreke.

- Jednostavno morate da radite na sebi, da budete realni u sagledavanju svojih kapaciteta i spremni da radite na njihovom proširenju uz neophodna odricanja. Takvo je bar moje iskustvo. Sada mogu da kažem da sam imala sreće i da se od mene jedino tražilo da napravim rezultat i ostvarim napredak.


Flamenko

Sentić govori i nekoliko jezika, osim engleskog, govori i piše francuski i španski, a trenutno uči italijanski. Velika radost ove naučnice ali i mogućnost za ispoljavanje kreativnosti, dolazi i kroz nacionalni španski ples – flamenko.

- Čari ovog plesa spoznala sam u Institutu Servantes, u okviru plesne škole Bolero, u grupi Vojina Gordanića. Nezaboravna druženja i divna prijateljstva izrodila su se u toj početnoj grupi, pa su čak i prve posete tokom usavršavanja u Francuskoj, bile od prijateljica sa kojima sam igrala flamenko.

A životna filozofija kojom se ova naučnica vodi jeste "bez obzira koliko ste obrazovani, bogati, talentovani ili koliko verujete da ste "kul", način na koji tretirate druge na kraju govori sve. Integritet je sve."


Detinjstvo i IV7

Tokom detinjstva ono što je ostavilo traga su česta putovanja sa roditeljima, letovanja i zimovanja. Posete Vlasini i Vlasinskom jezeru, rodnom kraju majčine porodice, zbog netaknute prirode i jedinstvene flore i faune, neka su od lepih sećanja.

- Pamtim druženja u ribarskom kampu na Vlasinskom jezeru, gde smo se divili plutajućim ostrvima, posebnim po tome da menjaju svoj položaj i seoskoj idili na imanju porodične kuće, okružene bistrim potocima (na jednom od njih je izvorište odakle se snadbeva fabrika vode Vlasinska rosa) i bukovom i borovom šumom.

I za srednjoškolski period ima samo lepe priče. Od druženja, takmičenja, izlazaka i dobrih nastavnika...

- Upisala sam prirodno-matematički smer u Šestoj beogradskoj gimnaziji, svi smo bili kao jedan, složni, odlični đaci, podstrek jedni drugima, obdareni pravim timskim duhom i željni života pa ni izlasci ni druženja van škole nisu izostajala. Neizmerno sam zahvalna na tom periodu srednje škole i celom odeljenju IV7. To su bili izvanredni drugari. Takođe, zahvaljujući dobrim nastavnicama iz hemije i biologije u osnovnoj školi, učestvovala sam na opštinskim i gradskim takmičenjima iz biologije i matematike.

Jedno od dragih sećanja ali i prvih "ženskih pobeda" izdvaja i pobedu ženskog fudbalskog tima tokom srednje škole.

- Sala za fizičko vaspitanje Šeste gimnazije bila je prilično mala i dok bi devojke ostajale da vežbaju u njoj, decaci bi odlazili na trening u balon za fudbal. Nakon nekog vremena, pojavio se ’bunt’ među devojkama i odlučnost da istrajemo u zahtevu da i mi zaigramo zajedno fudbal sa dečacima. Na našu radost, profesor fizičkog vaspitanja je imao duha i razumevanja pa nas je izveo kao ravnopravne na teren. Ubrzo, to je postala opšta senzacija među nastavnicima i učenicima u Šestoj gimnaziji, pa su organizovana takmičenja između muških i ženskih timova. Na iznenađenje svih, ženski tim odeljenja u koje sam išla odneo je pobedu u finalu protiv najboljeg muškog tima. Na inicijativu nastavnika fizičkog prijavljene smo na opštinsko takmičenje i sa osvojenim prvim mestom plasirale smo se na gradsko takmičnje. Naša ubedljiva pobeda u finalu gradskog takmičenja bila je veliki uspeh i odraz timske igre i timskog duha. Na žalost, te godine za ženski fudbal nije postojalo republičko takmičenje te se naš uspeh na tom nivou i zaustavio.

Kada su u pitanju naredni profesionalni koraci Milica Sentić kaže da je trenutni prioritet na realizaciji projekta za koji je dobila stipendiju ali i na apliciranju za druge fondove. Jedan od planova je i predstavljanje rezultata na međunarodnim kongresima.

U međuvremenu, između svih ovih planova, kako kaže za naš portal neumorna naučnica, je život - "proces tokom kojeg rastemo, razvijamo se i evoluiramo zajedno sa planetom Zemljom i tokom kojeg se računa sve – od broja osmeha koje smo izmamili, količine ljubavi koju smo pružili i primili, kao i uspesi koje smo ostvarili."

Sandra Petrović

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.