Izvor: Novosti | Nedelja, 18.11.2018.| 17:24
Izdvojite članak Odštampajte vest

Bojana Novaković, glumica - Snimam dokumentarac o tetki iz Užica

Bojana Novaković (Foto: YouToube)
Ukoliko bismo sudili prema postignutim uspesima u Holivudu, a tu možemo uračunati filmove u kojima je glumila rame uz rame sa Kijanuom Rivsom ("Generacija Um...") i Melom Gibsonom ("Ivica tame"), ali i glavnu žensku ulogu u aktuelnoj hit-seriji "Instinkt" (sredom na Foks crime od 22.00), moglo bi se reći da je Bojana Novaković predstavnik Srbije na svetskoj glumačkoj sceni ono što je Novak Đoković u tenisu. A ova uspešna mlada glumica, u ekskluzivnom intervjuu za TV novosti, uz srdačan smeh, na tu konstataciju odgovara:

- Još nisam dosegla Noletov status, ali doći ćemo i do toga, ništa ne brinite (smeh). Možda sam, na neki način, u mojoj profesiji, dostigla Đokovića u pogledu umeća i talenta, ali još mi ostaje da poradim na osvajanju "turnira" i priznanja - poručuje Bojana Novaković, ne krijući da, tokom telefonskog razgovora sa Novostima, pokušava da umiri svog psa koji je redovni gost seta Instinkta. I sve to dok se prepušta iskusnim rukama njene frizerke Anite, koja, iako ne razume ni reč srpskog jezika, ne propušta priliku da nas pozdravi i prenese deo pozitivne energije sa seta druge sezone hit-krimića.

Šta je to što je seriju "Instinkt", u kojoj igrate uvrnutu inspektorku Lizi Nidam, učinilo omiljenom kod publike, i u inostranstvu, ali i u Srbiji?

- Odnos, iliti takozvana hemija, između mene i Alana Kaminga nešto je najvažnije kad je reč o uspehu "Instinkta", ali nije jedino što je doprinelo dobrom prijemu kod publike. Prvi put u jednoj TV drami imate slučaj da je glavni muški junak homoseksualac. Producenti su Alanu, odnosno njegovom liku profesoru Dilanu, mogli da daju muškarca za partnera. Ili neku devojku kojoj bi on bio šef. Njegov partner, međutim, nije neko ko je klasičan karakter. Njih dvoje su specifični zbog toga što oboje imaju neke svoje neuroze. On ih manifestuje spolja, a njene su duboko skrivene. Lizi je ta koja je emotivno nedostupna, što, takođe, nismo često susretali na televiziji. Dodatno, ona je njegov šef. Čini mi se da je to bio pametan izbor, budući da na to gledaoci nisu dosad nailazili u serijama. Pogotovo ako se u obzir uzme i žanrovska neodređenost "Instinkta". Istovremeno je triler, drama, ali ima i elemenata komedije. Ljudima se to dopada. Kad nekome opišete seriju sa dvoje uvrnutih ljudi koji rešavaju zločine, rado će je pogledati.

Da li je lako hodati u cipelama detektivke Nidam?

- Žuljaju me, ubijaju, verujte. Ona je sve što nisam ja. Privatno sam emotivna osoba - otvorena, bez dlake na jeziku. Godinama sam radila na tome da budem takva, da ne budem nedostupna i bezobrazna. A ona je nedodirljiva. I to me izluđuje. Ponekad odem na posao i poželim da iskočim iz kože. Toliko je stegnuta. Ali volim to. Veliki je izazov. Svakog dana moram da se sputavam da budem ono što jesam. Međutim, naš set je poseban jer vlada pozitivna atmosfera. Svi se stalno smejemo, plešemo, grlimo i ljubimo. Čak i kad imamo probleme, brzo ih rešimo. U nekoliko rečenica.

Glumili ste u filmovima, serijama, pozorištu, obreli ste se i u roli pisca, fotografa, ali i humanitarca. U kojoj od ovih oblasti ste se najviše pronašli?

- Sa prijateljima koji rade sa nama na seriji "Instinkt", bila sam kod Alana u njegovoj kući. Ponudila sam se da ga slikam i da napišem članak o njemu za neki magazin. To fotografisanje trajalo je nekoliko sati. Alan i ja smo ulazili u reku, svašta smo radili. Naši prijatelji su me posmatrali i rekli su mi na kraju: "Bojana, ti si toliko srećna sa foto-aparatom u ruci. Uopšte te nismo tako doživljavali. Ovo je potpuno novi nivo opuštenosti i strasti". I zaista, s kamerom u ruci se osećam najispunjenije. Inače, režiram i film o mojoj tetki. Planiram da ga završim do juna sledeće godine. Kad sve sagledam, možda mi je omiljeno da imam foto-aparat u ruci. Pa i običnu kameru. Sve se češće vidim iza objektiva, a ne ispred njega. Ko zna u kom pravcu bih mogla da nastavim karijeru.

Pomenuli ste tetku, a znamo da ste rodom iz Užica, gde živi i vaša rodbina za koju ste veoma vezani. Dolazite li često u Srbiju?

- Uglavnom uspevam da dođem jednom godišnje. Ostajem mesec ili nešto manje, i obično to vreme provedem obilazeći porodicu. Ove godine sam, međutim, više koncentrisana na taj dokumentarni film. Želim da ga završim u roku. Što bi rekla moja mama, koja se bavi pravljenjem keramike, kad je pitam šta je planirala sa tim svojim radovima, a ona mi odgovori: "Želim da mi što pre izađu iz kuće". To i ja želim za ovaj film. A zaista je zanimljiva tema. Kroz životnu priču moje tetke, koja je posebna i zabavna, a ima mračnu prošlost, sagledaću neke naše porodične odnose.

Šta vam u Holivudu najviše nedostaje iz Srbije?

- Ljudi. Prijatelji, braća i sestre od tetke, i naravno, selo. Kad odem u Užice, obožavam da obilazim sela u kojima žive moji rođaci. Volim da šetam po gajevima, da uživam u prirodi. Toga u Holivudu nema.

Kad biste mogli da se vratite na početak karijere, ali da zadržite ovo iskustvo, šta biste posavetovali sebi kao početnici? Da li biste nešto promenili?

- Gluma više nije ono što je bila kad sam maštala o tome da budem glumica. Tada su glumci bili kreatori. Danas je ova profesija više usmerena ka novcu, filmskoj industriji i šou-biznisu. Svi moraju da imaju profil na "Instagramu", da redovno postavljaju "kaver priču". To je toliko apsurdno. Postalo je sastavni deo glume. Pola našeg vremena trošimo na to. Da sam tada znala u šta će se gluma pretvoriti, a sa ovim samopouzdanjem koje danas imam, možda ne bih odlučila da budem glumica. Pre bih izabrala režiju ili nešto drugo. Želela sam da budem glumica da bi me svi voleli zbog toga što radim, zbog mojih uloga, a ne zbog statusa na društvenim mrežama.

Šta biste poručili mladim ljudima koji žele da se bave glumom?

- Mora da vam bude jasno zašto to želite - zbog sebe ili zbog novca. Ako ćete da glumite zbog sebe, odmah promenite zanimanje. Čak ni slavu vam gluma više ne može obezbediti, ukoliko niste stalno na "Instagramu" i tamo nemate armiju obožavalaca i "lajkova". U ovom poslu, nažalost, veću popularnost donose društvene mreže nego ono što ste profesionalno ostvarili. Verujem da to nije slučaj samo sa glumom, nego i sa većinom zanimanja.

GLUMICA ODMALENA

Bojana je rođena 17. novembra 1981. u Beogradu, a u Australiju se sa roditeljima preselila sa sedam godina. Kao devojčica maštala je o tome da postane lekar, ali nakon što je s 12 godina debitovala kao glumica u seriji "Kuća zabave", predomislila se i krenula putem umetnosti. Studirala je na koledžu Mekdonald u Sidneju (bila je student generacije), a zatim je na Nacionalnom institutu dramskih umetnosti stekla diplomu dramskog umetnika. Posle zavidne pozorišne, filmske i TV karijere u zemlji kengura, Novakovićeva je karijeru "preselila" u Holivud, gde već desetak godina niže uspešne uloge.

FILM U SRBIJI

U čemu je najveća razlika između srpske i zapadne filmske i TV produkcije?

- U Srbiji još ima nade za filmsku umetnost koja se stvara zarad samog filma i uloga, a ne zbog novca. U Holivudu je sve podređeno profitu. Prostor za umetnički izraz postoji, ali i on je u interesu novca. U Srbiji, čini mi se, ljudi i dalje snimaju filmove i serije da bi nešto poručili i ostavili svoj pečat. Da bi se o tom filmu pričalo i danas i za 10 godina. Filmovi se ne prave da bi se na njima zaradilo. Ako se dogodi to da neko uspe i da zaradi, to je sjajno, ali i dalje je mnogo važnija poruka od broja prodatih ulaznica. U tome je najveća razlika.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.