Izvor: eKapija | Četvrtak, 08.11.2018.| 12:48

Matthias Queck, direktor istraživanja u međunarodnoj analitičkoj platformi LZ Retailytics - Diskonteri još imaju dosta potencijala za rast

Jedan od govornika na petoj po redu konferenciji FMCG Summit Beograd, koja će biti održana 22. novembra u hotelu Hyatt Regency u Beogradu u organizaciji InStore magazina, biće Matthias Queck, direktor istraživanja u međunarodnoj analitičkoj platformi LZ Retailytics. Platforma je svetlost dana ugledala pre godinu, nakon jednogodišnjeg razvoja, a pokretač je magazin Lebensmittel Zeitung (DFV Media Group), koji je još od 1948. godine jedan od najvećih i najuticajnijih nemačkih trgovačkih magazina.

Devet uglednih analitičara sa dugogodišnjim praktičnim iskustvom iz područja maloprodaje kontinuirano i precizno prati i analizira razvoj poslovanja više od 1.000 trgovaca u maloprodaji u 40 evropskih država.

Matthias Queck ima više od 15 godina iskustva u praćenju rada evropskih diskontnih lanaca Aldi i Lidl i razvoju privatnih robnih marki na globalnom nivou. Gostujući je analitičar i u internacionalnim izdanjima Supermarket News i The Wall Street Journal.

U godini kada je Lidl, kao prvi međunarodni diskontni lanac, ušao na tržište Srbije, reći će nam šta možemo da naučimo iz iskustva drugih zemalja, koji trgovački lanci i formati su se najbolje prilagodili promenama na trgovačkoj sceni usled dolaska diskontera, kao i koje su pretnje, ali i potencijalna korist za sve igrače već prisutne na tržištu.

Kakvo je trenutno stanje na evropskom ritejl tržištu?

- Aldi će ove godine postati trgovac broj dva u Evropi, iza Schwarz Group-e (Lidl), a ispred dobro pozicioniranih giganata Carrefour i Tesco. Prema podacima LZ Retailytics-a, Aldi i Lidl imaju jači potencijal za rast od drugih igrača.

Sve češće slušamo o hibridnom konceptu diskontera. Šta to zapravo znači?

- Takozvani hard diskonteri vremenom su evoluirali u pametne diskontere. Supermarketizacija je termin koji se koristi da opiše njihov razvoj u hibridni format diskontera i supermarketa - izbor i usluga nalik supermarketima, ali po cenovnoj strukturi diskontera. Lidl i Aldi, na primer, se sve više približavaju supermarketima, po pitanju važnih elemenata poput svežine, usluga, brendova i promocija. Diskonteri još uvek imaju dosta potencijala za rast - mogu jednostavno da prošire svoj asortiman i to će biti jedna od njihovih ključnih strategija.

Šta dolazak diskontera znači za Srbiju?

- Pa, ne sluti baš na najbolje kada su u pitanju lokalne bakalnice – ali kada su u pitanju proizvođači, njima nudi određene mogućnosti, ukoliko su voljni i sposobni da se pridržavaju pravila igre. Najsavremeniji proizvodni kapaciteti i maksimalna efikasnost su osnovni preduslovi za one proizvođače koje "mami" mogućnost da snabdevaju domaće, lokalne radnje diskontera, na srpskom tržištu ili, što bi bio pravi džekpot, da snabdevaju njihovu međunarodnu mrežu.

Na koji način trgovci mogu da se prilagode promenama koje donose diskonteri?

- Tradicionalni trgovci treba kritički da sagledaju svoje asortimane – da li su im zaista potrebni svi brendovi koje imaju i njihove varijante. Kada izlistavaju proizvode, moraju da budu svesni da se neki proizvodi možda retko kupuju, ali da su oni veoma bitni za neke kupce. Lidlova sestra kompanija Kaufland, koja je takođe na putu ka Srbiji, nedavno je uplašila kupce prekomernim izlistavanjem i smanjenjem troškova. Trgovci mogu da ponude brendirane proizvode u posebnim veličinama pakovanja, kako bi izbegli upoređivanje cena. Pametnije promocije pomažu odvlačenju pažnje od cene – zahvaljujući podacima o potrošacima koje trgovci dobijaju preko lojalti kartica, a što je nešto što diskonteri nemaju. Istovremeno, trgovci da treba da budu oprezni da se ne izgube u mešavini podataka. Kvalitetna podrška, razni pečati i nagrade uglednih organizacija pomažu trgovcima da izgrade poverenje kod potrošača. Mogu da igraju na kartu nacionalnog aduta, posvete se lokalnim dobavljačima i budu transparentni, urade nešto dobro i plemenito u svom komšiluku i pričaju o tome!

Kakva su iskustva kada je reč o cenama osnovnih životnih namirnica?

- Ekonomija privatne robne marke neizbežna je za osnovne životne namirnice, kao što su brašno i šecer i trgovci bi ove cene trebalo da "drže" na nivou diskontera. Takođe, trgovci ne bi trebalo da nude manje kvalitetne proizvode, kao neku alternativu diskonteru, jer će tako samo potkrepiti utisak da je konkurent bolji.




Razgovarao: organizator, FMCG Summit Beograd

Organizator za grupne prijave obezbeđuje popust od 25% do 50%.

Kompletan pregled tema i učesnika i informacije o kotizacijama i prijavi na stranici www.fmcg-summit.rs
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.