Izvor: eKapija | Utorak, 30.10.2018.| 17:54

Goran Pekez, član UO Saveta stranih investitora - Srbija mora dodatno da ubrza reforme, državne firme kao korporacije

Goran Pekez, član UO Saveta stranih investitora
Delegacija Saveta stranih investitora nedavno je, petu godinu zaredom, bila u poseti Briselu, podržavajući evropske integracije Srbije. Član Upravnog odbora Saveta Goran Pekez za eKapiju je govorio o toj "biznis-diplomatiji", o njenim dometima, kao i o najvažnijim reformskim zadacima Srbije, poput nužnosti da državna preduzeća počnu da rade kao savremene korporacije, ili unapređenja poreske uprave. Takođe, objasnio nam je i razloge za rezervisanost u Savetu stranih investitora prema pojedinim rešenjima iz nacrta Zakona o lobiranju.

eKapija: Kakve ste poruke dobili u institucijama EU - u kojim oblastima Srbija najbolje napreduje, a u kojima najviše zaostaje na evropskom putu?


- Svedoci smo da je u februaru tekuće godine, strategija Evropske komisije za Zapadni Balkan vratila ovaj region među prioritete EU, prepoznavši Srbiju kao predvodnika. U martu je šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici održao i ekskluzivnu prezentaciju ove strategije za naše članice. Poruke koje smo dobili i ovom prilikom i u Briselu, slažu se u tome da je u sferi ekonomije prepoznat dobar napredak ostvaren u nekoliko proteklih godina u prevazilaženju dugogodišnjih nedostataka. Naime, makroekonomska stabilnost je obezbeđena, ostvarena je jaka fiskalna konsolidacija i uspostavljena dobra osnova za rad na tome da se obezbedi srednjoročni privredni rast.

Prioriteti za budućnost su završetak reforme javne uprave, reforma Poreske uprave, kao i restrukturiranje i korporatizacija velikih preduzeća u državnom vlasništvu, zatim, završetak procesa privatizacije kao još jedno pitanje koje još nije rešeno. Kao važnim, smatra se i da je neophodno pozabaviti se oblašću državne pomoći, kako bi se obezbedili jednaki uslovi za sve privredne subjekte na tržištu. U vezi sa daljim unapređenjem poslovne klime, potrebno je ojačati institucionalno i regulatorno okruženje kako bi se povećalo poverenje i predvidljivost za sve kompanije koje posluju u Srbiji. I na kraju, a ne manje važno, potrebno je raditi na jačanju trgovinske saradnje u regionu.

eKapija: Predsednica Saveta Jana Mihajlova je rekla da Srbija "mora da ubrza reforme i pristupne pregovore". Šta to, konkretno, znači?


- To konkretno znači da, iako Srbija nastavlja stabilan ali umeren napredak u reformama, što jeste osiguralo stabilnost, to nije dovoljno da se ostvari postavljen cilj. Kako bi se sustigao nivo ekonomskog razvoja u EU – snažnija privreda i viši životni standard – potrebno je da Srbija ubrza reforme i pristupne pregovore. Posebnu pažnju treba posvetiti ostvarenju održive fiskalne konsolidacije kroz sprovođenje strukturnih reformi (posebno privatizacije i korporatizacije državnih preduzeća) i unapređenju primene zakona posebno u oblasti poreza, pre svega kroz jačanje poreske administracije.

eKapija: Zašto je za strane investitore bitno da Srbija bude u EU i smatrate li da bi interesovanje stranih ulagača značajno opalo ukoliko zemlja ne bi bila na evropskom putu?

- Ulazak Srbije u EU je političko pitanje. Interesovanje potencijalnih stranih investitora bi, međutim, prema našem uverenju opalo ukoliko Srbija ne bi bila na evropskom putu u smislu pre svega usklađivanja pravne regulative sa tekovinama EU. Investitorima je bitno da je poslovno okruženje što sličnije onom na koje su već navikli, ali je još bitnije da postoji vladavina prava, a samim tim i toliko važna predvdljivost uslova poslovanja i sigurnost investicija. Podržavamo Srbiju na putu ka stvaranju otvorenog i funkcionalnog tržišta koje može da izdrži konkurentski pritisak. Sve bi to vodilo jačanju institucija kao i uspostavljanju transparentnijih uslova poslovanja i jednakih pravila igre za sve igrače na tržištu. Posledično, broj direktnih stranih investicija bi rastao tokom godina.

eKapija: Pribojavate li se takve mogućnosti i smatrate li je realnom?


- Ono što čujemo putem medija, javnih nastupa i direktne komunikacije, jeste da je Vlada Srbije čvrsto opredeljena da Srbija istraje na evropskom putu. Nadamo se da će do toga doći i svedoci smo da je 2025. godina označena kao moguć datum ulaska Srbije u EU.

eKapija: Da li su u Briselu i u evropskim zemljama svesni interesa koje njihove kompanije imaju u Srbiji, i može li nastavak investicija iz članica EU - prvenstveno ulaganja u projekte u strateškim sektorima poput infrastrukture, telekomunikacija, energetike - da ubrza evrointegracije naše zemlje?

- Svesni su svi koje ste pomenuli interesa koje strane kompanije imaju za dugoročno investiranje u Srbiju. Ako pogledate da naše članice imaju snažno prisustvo u EU (preko 70%) jasna je opredeljenost da iskoristimo znanje, iskustvo i kontakte koje posedujemo da približimo Srbiju EU i pomognemo da Srbija sutra dostigne nivo evropskih ekonomija. To će doneti dobrobit svima, kako investitorima tako i građanima i društvu u celini. Ulaganja koja pominjete u ključne oblasti koje mi u našoj godišnjoj publikaciji "Bela knjiga" zovemo stubovi razvoja, a tu spadaju pre svega infrastruktura, telekomunikacije, energetika, nekretnine i izgradnja, svakako mogu ubrzati evrointegraciju Srbije. Napredak u ovim oblastima je ključan za dalje podizanje privrede Srbije na viši nivo.

eKapija: Može se reći da Savet lobira za članstvo Srbije u EU. Sa druge strane, bili ste protiv donošenja Zakona o lobiranju u Srbiji. Koje su vaše suštinske primedbe na nacrt ovog propisa i da li su vam vlasti izašle u susret u vezi sa nekim odredbama?

- Bili smo protiv inicijative za formulisanje specifičnog regulatornog okvira za lobističke aktivnosti, jer je analiza uporedne prakse pokazala da većina zemalja članica Evropske unije nema zakon o tome, dok je na globalnom nivou (kroz tzv. "meke propise", odnosno, regulisanje kroz profesionalna društva) lobiranje regulisano u svega oko 10% država. Razlog je taj što je korupcija kao sistemski problem već regulisana krivičnopravnim propisima baš kao i u Srbiji. To je razlog zbog kojeg smo bili predložili da se odustane od usvajanja ovog zakona i da ova oblast ostane u režimu samoregulacije profesionalnih društava.

Naša suštinska primedba se odnosila na postojanje obaveze svih poslovnih aktera da izveste o svakom pojedinačnom formalnom kontaktu, kojim je kako registrovani tako i neregistrovani lobista dužan da započne postupak lobiranja. Mišljenja smo da to može posledično da ugrozi ili ograniči kvalitet javno-privatnog dijaloga. Takvih sastanaka ima mnogo, a pogotovo sa onim institucijama koje su nadležne za širok spektar pitanja (npr. porezi, trgovina, potrošači itd). Stoga smo bili predložili periodično izveštavanje (npr. kvartalno) od strane institucije kojoj službenici pripadaju kao način za potpuno transparentne konsultacije, ali koji neće biti preveliki administrativni teret za državne službenike koji rade svoj posao odgovorno i u skladu sa zakonom.

Ono što smo uspeli zajedničkim snagama sa drugim udruženjima i partnerima jeste da je taj problem delimično prevaziđen, jer je jedan od ključnih predloga koje smo dali, a to je da predstavnici kompanija i drugih subjekata koji predstavljaju sami sebe (npr. poslovna udruženja poput nas) budu viđeni kao neregistrovani lobisti koji neće samim tim imati obaveze proistekle iz ovog Zakona. Međutim, obaveza državnih službenika još uvek stoji.

eKapija: Može li takav zakon da omete rad stranih investitora u Srbiji i funkcionisanje privrede uopšte?

- Da, mogao je, da se glas privrede nije čuo i delimično usvojio. Kvalitet javno-privatnog dijaloga je veoma bitan pokazatelj zrelosti društva i prihvatanja evropskih vrednosti. Mi kao Savet ćemo nastaviti da se zalažemo za ostvarenje održive fiskalne konsolidacije, unapređenje primene zakona posebno u oblasti poreza, kao i više transparentnosti prilikom donošenja zakona, što smatramo veoma bitnim za pre svega održivost donetih reformi, a zarad napretka čitavog društva.

Mirko Radonjić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.