Izvor: eKapija | Ponedeljak, 29.10.2018.| 15:34
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ljiljana Matković, vlasnica Eko tim Loznica - Ne bih menjala svoj preduzetnički status i slobodu koju mi je on omogućio

Ljiljana Matković, vlasnica Eko tim Loznica
Iako joj je malo toga išlo naruku, a biznis započela "iz nužde" i bila skeptična da će ga održati, poslovna priča Ljiljane Matković, vlasnice Eko tima iz Loznice, ispala je odlična. Kako kaže ne bi menjala svoj preduzetnički status i slobodu koju joj je on omogućio. Nema dilemu da joj je najveći uspeh u životu skladna porodica - suprug sa kojim je u braku 31 godinu i sinovi Stefan i Marko.

- Porodica je moj temelj i moje polazište.Ona mi daje tu stabilnost koja mi je potrebna da bih bila dobra u poslu, srećna i ispunjena kad se zagledam unutar sebe. Na poslovnom planu, imajući u vidu sve okolnosti i nedaće koje su pratile moje početke, promenu profesije, učenje i savlađivanje novih oblasti, mislim da je moj najveći uspeh trajanje. Morate znati da je stopa gašenja ženskih biznisa u Srbiji izuzetno visoka i da ih gotovo pola ne preživi treću godinu - počinje razgovor za naš portal Ljiljana Matković koja je jedna od nominovanih za nagradu Udruženja poslovnih žena Srbije Žena zmaj nad zmajevim koju ovo udruženje dodeljuje povodom dve decenije postojanja. Za našu sagovornicu ova nagrada je novi podsticaj karijeri i dokaz da je pravi put za sebe izabrala i na njemu istrajala ovih predhodnih 25 godina.

Kako kaže, porodica joj je bila i najveća podrška. Suprug, koji joj se pridružio u poslu, sinovi, ali pre svih njena mama.

- Ona me bodrila, ulivala snagu da istrajem, verovala u mene najviše i pomagala sve do svoje smrti. Njoj najviše dugujem - kaže naša sagovornica i dodaje da su tu radnici koji svoje zadatke obavljaju odgovorno i savesno, koji su dugo godina u firmi i već su dokazali svoju lojalnost. Pošto nas je malo, kaže Ljiljana Matković, gradimo odnos poverenja i bliskosti, jer svima nama je cilj zajednički - dobar poslovni rezultat.


Biznis iz nužde

Život Ljiljane Matković promenio se iz korena 1992. godine, kao i mnogima koji su tada živeli u Sarajevu. Sklanjajući se od ratnih užasa sa porodicom utoćište je pronašla kod svojih roditelja u Loznici.

- Bila sam izbeglica, iako u rodnom gradu. Roditelji, penzioneri, su meni i mom sinu pružili krov nad glavom, ali za egzistenciju sam morala da se pobrinem sama. Bilo je to vreme hiperinflacije, sankcija, rata, raspada države - seća se sagovornica eKapije.

Banke, kako kaže, tada nisu kreditirale početnike u poslu, država nije davala nikakve podsticaje za preduzetništvo.

- Bilo je to vreme kada su se pravili planovi samo od danas do sutra i godine u kojima je siguran biznis bio samo šverc svega i svačega.

Bez posla, do koga se nije moglo doći, odvojena od supruga koji je ostao u Sarajevu, bez novca i perspektive, nije, kako kaže, imala mnogo da izgubi kada je odlučila da započne sopstveni posao od male roditeljske ušteđevine koju su čuvali "za crne dane".

Od tog novca početkom 1993. godine osnovala je preduzeće Eko tim koje se od početka svog poslovanja bavilo uslugama sanitarne zaštite-kontrole štetočina u komunalnoj higijeni i poljoprivredi (deratizacija, dezinsekcija, dezinfekcija, fumigacija, suzbijanje komaraca, korova...)

Za ovaj biznis tada se odlučila jer je imala kratko predhodno iskustvo menadžera prodaje DDD usluga i procenila je da su okolnosti i uslovi za taj posao takvi, da bi ta delatnost imala izgleda na tržištu.

- Tih devedesetih godina,jedna po jedna, gasile su se velike državne firme koje su pokrivale tržište Zapadne Srbije i Republike Srpske, pa bi bilo prostora, mislila sam, da se moja firma nametne i afirmiše. Ipak, to nije išlo ni lako ni brzo. Trebalo je mnogo učenja,rada i hrabrih odluka da se zadobije poverenje klijenata, korisnika usluga i da se opstane na tržištu ovih 25 godina.

Kako kaže, početak je bio težak i neizvestan. Trebalo je steći neophodna znanja iz oblasti za koju se nije primarno školovala, steći potrebno iskustvo, razviti dodatno samopouzdanje koje se očekuje kada zastupate svoju firmu, pridobiti klijente, naučiti kako se postupa sa radnicima, rizikovati kada i koliko je potrebno. Trebalo je zadovoljiti sve zahteve iz brojnih pravilnika nadležnih ministarstava, da bismo dobili neophodne dozvole za rad. Na to smo potrošili prve dve godine poslovanja, jer su ti zahtevi bili složeni.

- Bila sam mlada, sa 32 godine sve ti deluje lakše, nije me bilo strah da pokušam i da istrajem. Nakon dve godine u poslu mi se pridružio suprug. Od tada je bilo lakše, jer smo podelili posao i zaduženja. Razvijali smo se postepeno. Od nekoliko firmi koje su nam ukazale poverenje i gde smo se pokazali kao odgovorni, savesni i uspešni, do preko 300 korisnika usluga sa kojima danas poslujemo. Od 2004. godine proširili smo delatnost preduzeća na proizvodnju biocidnih preparata za suzbijanje mišolikih glodara. Sa uvođenjem i razvojem standarda bezbednosti hrane, počela je da se pridaje daleko veća pažnja DDD uslugama, pa smo, shodno tome, svake godine širili posao i dobijali sve više korisnika usluga - objašnjava naša sagovornica.

Uvek bih ohrabrila mlade da se okušaju u sopstvenom biznisu, kaže Matković. Sada je, smatra, sve mnogo lakše i dostupnije. Kada ja ona počinjala moralo se na mnogo teži način tragati za idejama, osvajati nova znanja i biti konkurentan.

- Sada u dva, tri klika možeš da vidiš šta radi tvoja konkurencija ili neko u svetu iz tvoje oblasti - dodaje ona.


Žena u biznisu

Poslujući 25 godina na ovom nesigurnom i turbulentnom tržištu, pored svih iskušenja kojima smo odolevali,uspeli smo da poslujemo po zakonima i pravilima ove države i da svoje obaveze prema radnicima, državi, bankama i dobavljačima ispunjavamo na vreme, ističe sagovornica eKapija.

- Svojim radnicima uspevali smo da obezbedimo dostojanstvene uslove života i rada,a svojim korisnicima usluga obezbedimo kvalitetnu i pravovremenu uslugu. Moram da kažem da to nije uvek bilo lako. Žena koja se bavi privatnim poslom treba da uloži dodatnu energiju i znanje, snagu i strpljenje kako bi,pored svih poslovnih obaveza, ispunila i svoje roditeljske dužnosti, imala skladan brak,posvetila pažnju roditeljima koji su stari i bolesni i ostavila malo mesta za sebe, za svoj društveni život, hobije…Obično se dešava da u tom gustom rasporedu ne ostane dovoljno mesta za lična interesovanja. Tako sam ja zanemarila svoju ljubav prema horskom pevanju, koju sam gajila kroz celo školovanje i dok nisam počela privatni posao.

Kako objašnjava, da nije bilo njenih roditelja, naročito majke, koja se nije štedela da im pomogne oko dece i vođenja domaćinstva, naročito u vreme početaka, građenja kuće, firme, bilo bi sve mnogo teže i neizvesnije. Kada su joj sinovi odrasli i otišli na školovanje, posao je već bio razrađen, moderne tehnologije omogućile su komforniji način poslovanja, imala je više vremena za svoja dodatna interesovanja - tada se se uključila u rad lokalnog udruženja poslovnih žena Kreativna vizija iz Loznice i tu saznala da postoji UPŽ Srbije koje okuplja dame u biznisu i ima već zavidan staž i reputaciju. Članica sam, već 5 godina oba udruženja i radujem se svakom susretu sa divnim koleginicama iz udruženja

- Moji sinovi, danas odrasli ljudi koje ne viđam onoliko često koliko bih želela jer su otišli od kuće i grade sopstvene karijere, ne žale se da sam im falila kad su bili mali. Ali ja, ponekad, sećajući se tih godina osetim setu i grižu savesti. Moj muž kaže da me stižu godine kad dolazi vreme prebiranja po uspomenama. Naravno, da mu ne dam za pravo. Ima još do penzije.

Ljiljana Matković je za svoj rad i trud 2015. dobila tradicionalnu nagradu Cvet uspeha za ženu zmaja koju dodeljuje UPŽ Srbije. Nagradu je dobila u kategoriji – društveno odgovorno poslovanje, 2014. godine. Dobila je i Povelju Kapetan Miša Anastasijević 2014. godine, Plaketu Grada Loznica za društveno odgovorno poslovanje 2015. godine, a bila je kandidatkinja za nagradu EY Preduzetnik za 2016. među 28 kompanija iz Srbije.

Naša sagovornica kaže da će i dalje biti aktivna članica Udruženja poslovnih žena Srbije, kao i lokalnog UPŽ Kreativna vizija iz Loznice.

- Kroz članstvo u ovim udruženjima, učestvovanje u projektima, radionicama, konferencijama u Srbiji i inostranstvu, osetila sam da sam i sama deo tog velikog potencijala koji nose žene preduzetnice. Udruživanje i umrežavanje neophodno je preduzetnicama, jer kroz to se osnažujemo, mi, kao ličnosti i naši biznisi. Postajemo vidljivije u javnom prostoru kao faktor razvoja društva na koji, s pravom, treba računati. Kroz druženje razmenjujemo korisne informacije, sklapamo prijateljstva, poslovno se povezujemo, učimo kroz razne radionice i seminare. U prilici smo, da udružene, mnogo više utičemo na donosioce odluka u državi.


Planovi i poslovanje

Eko tim danas spada u mikro firme, u njemu radi sedam stalno zaposlenih, ali tokom sezone najvećih poslova primaju još toliko ljudi radi povećanog obima posla. Imaju saradnju sa većim firmama iz delatnosti, sa kojima zajednički nastupaju na tržištu kada su zahtevniji poslovi u pitanju.

- Brojni i iz raznih oblasti su naši korisnici usluga. To su lokalne samouprave koje naručuju poslove sistematskog suzbijanja štetočina-komaraca, krpelja, glodara, zatim javna preduzeća i ustanove, privatne kompanije, preduzetničke radnje, zadruge, poljoprivredna gazdinstva, građani koji imaju probleme sa štetočinama u stambenim prostorima. Dakle, rečju, naša ciljna grupa su svi. Mi smo smo se pozicionirali na tržištu Zapadne Srbije i Republike Srpske. Naravno, izlazimo na tendere za javne nabavke i konkurišemo za posao i širom Srbije, ponekad uspešno, a ponekad ne - objašnjava Matković i dodaje da su izgradili poslovno-stambeni objekat u Loznici, gde na jednom mestu imaju i kancelarijski i magacinsko-proizvodni prostor.

Među najznačajnijim klijentima su im - Grad Loznica, opštine Krupanj, Mali Zvornik, Vladimirci, javna preduzeća Opšta bolnica i Dom zdravlja Loznica, kompanije koje posluju na području Zapadne Srbije kao što su Rio Sava Exploration, Podgorina Frucht Osečina, Agranela Valjevo, Frikos Zemun, Rauch Koceljeva, Mlekara Loznica i brojne manje kompanije, preduzetničke radnje.

- Na tržištu, na kom poslujemo, zavredili smo pažnju. Ipak, uvek postoje segmenti u poslovanju koje treba unaprediti. Kroz obuke i radionice iz oblasti marketinga, finansija, novih tehnologija, komunikacija, koje sam pohađala u organizaciji UPŽ Srbije i EBRD stekla sam nova znanja i veštine koje pokušavam da primenim u svom radu i prenesem svojim zaposlenim. Treba se nositi sa sve oštrijom konkurencijom, sa novim i složenijim zahtevima korisnika usluga, administrativnim preprekama i uvreženim stereotipima koji se još uvek vezuju za žene poslodavce.

Što se tiče preduzeća, plan joj je da i dalje budu lider na tržištu gde su se dokazali, ali i da pokušaju proboj i na nova tržišta. Takođe, želja joj je da unese inovacije u poslovanje, kroz povezivanje sa ITC tehnologijama, u čemu će joj pomoći mlađeg sin koji već ima neke ideje u tom smislu.

Dakle, nema posustajanja, bar još narednih 10 godina, zaključuje Ljiljana Matković.

S.Š.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.