Izvor: Blic | Subota, 28.02.2009.| 14:05
Izdvojite članak Odštampajte vest

Slavica Đukić-Dejanović, predsednica Skupštine Srbije - prevazilaženje neodlučnosti

Slavica Đukić-Dejanović (Foto: Mc.rs)


Za predsednicu Skupštine Srbije kažu da je, kao lekarka, veoma taktična. Uostalom, Slavica Đukić-Dejanović diplomirala je medicinu sa prosečnom ocenom 9,40, zatim specijalizirala neuropsihijatriju, pa magistrirala i doktorirala. Bila je najmlađa žena doktor medicinskih nauka u Jugoslaviji. Na odeljenju Medicinskog fakulteta u Kragujevcu redovna je profesorka na predmetima neuropsihijatrija i etika. Bila je i direktorka KBC i Centra za neuropsihijatriju u Kragujevcu. Nikada nije primala platu kao politički funkcioner nego kao stručnjak. Zato danas platu prima na fakultetu, a funkciju predsednice parlamenta obavlja volonterski.

Rođena je 4. jula 1951. godine, na Dan borca, u Rači kod Kragujevca. Kako je bila jedinica, roditelji su je samo mazili i pazili. Volela je da imitira glumce, pevače i ljude iz okruženja, i u tome je bila baš uspešna. Njen otac Milan bio je pravnik i radnik ogranka DB u Kragujevcu, a majka Milunka ekonomista u kragujevačkoj skupštini. Bilo je, otuda, logično da Slavica odmah po punoletstvu postane član SK, a nekoliko godina kasnije i predsednica stalne akcione konferencije SKJ. Član SPS postala je odmah po osnivanju, a tokom devedesetih nalazila se na veoma visokim položajima u stranci. Poseban odnos poštovanja, možda i potajne zaljubljenosti, imala je prema Slobodanu Miloševiću. Tako se i u noći njegovog hapšenja našla u vili "Mir" da bi smirila članove njegove porodice. Pripisuju joj se i velike zasluge za Miloševićevu mirnu predaju. Ali ona o tim trenucima nikada nije htela javno da govori. Svoju odanost Miloševiću pokazivala je do kraja.

U junu prošle godine nije se ustručavala da kao nova predsednica parlamenta sedi među Miloševićevim poštovaocima na predstavljanju zbirke njegovih govora i beseda.
Paradoksalno, slovi za najvećeg evropejca među socijalistima, a istovremeno je javno žalila što socijalisti nisu napravili nacionalnu vladu sa radikalima i DSS. Bila je među prvima koja je javno rekla da socijalisti pregovaraju i sa narodnjacima i sa demokratama. Ali i objasnila da su socijalisti "neophodni vladi koja treba da zakorači u Evropu".

Bila je republička ministarka za brigu o porodici, u dva mandata savezna poslanica i u dva mandata poslanica Skupštine Srbije. Na mesto predsednice parlamenta došla je, kako je to objasnio Ivica Dačić, kao "pravi čovek na pravom mestu", samouvereno gazeći u omiljenim cipelama sa potpeticama od dvanaest centimetara. Iskustvo joj, međutim, nije mnogo pomoglo. To je pošteno i priznala.

Ambivalenciju koju pokazuje u politici, međutim, ne ispoljava u privatnom životu. O njemu govori otvoreno i bez predrasuda. Smatra se srećnom, voljenom i ispunjenom ženom koja uvek zna šta hoće. Iz prvog braka ima sina Dušana, koji je takođe završio medicinu, ali s prosečnom ocenom 10. On danas sa suprugom i sinom živi u Lisabonu. Unuk Filip Viktor najveća joj je radost. Nije u životu sakupljala nekretnine, već zadovoljstva i utiske sa nebrojenih putovanja po svetu.

Kada je drugi muž Ranko Dejanović zaprosio, doživela je ono o čemu mnoge žene mogu da sanjaju. Pod prozor njenog direktorskog kabineta u Kragujevcu čekao je novi crveni BMW umotan u celofan, ispred koga je cvetovima ljubičica bilo ispisano: "Slavice, ja te volim". Slučaj je hteo da joj taj automobil bude ukraden baš 5. oktobra 2000. Ali suprug je utešio novim "pežoom". Ljubav joj je, inače, veoma važna. Ne postoji lepši i veći stepen prisnosti između dva bića, rekla je nedavno, "nego kad su oni psihoseksualno bliski".

To osećanje, objasnila je, daje ženi sigurnost, a muškarcu stabilnost. Slavica je i gurman i teško odoleva dobroj hrani. Nekada je bila mnogo mršava, a danas bi volela da skine koji kilogram. Potreba za hranom je nekad, kaže, "želja da se putem oralnih zadovoljstava doživi nešto prijatno". Priznaje da spada u te ljude.

Voli slikarstvo, naročito impresionizam. Često se vraća knjizi Umberta Eka "Ime ruže". Ima i one ženske slabosti vezane za garderobu i cipele. One mogu biti s mašnom, u dve boje ili svedene, ali obavezno moraju biti s vrtoglavo visokom potpeticom. Zadovoljna je svojim životom. I uverena da su zadovoljni ljudi bolji.

Verovatno je iz te poetske zanesenosti nedavno poručila poslanicima: Praštam im sve, jer hoću da budem ispunjena pozitivnom energijom.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista Blic od 28.02.2009.)




Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.