Izvor: eKapija | Četvrtak, 02.08.2018.| 09:58

Ilijana Vavan, generalna direktorka Kaspersky Lab za Evropu - Moj put ka uspehu

Ilijana Vavan
Nije iznenađujuće osetiti lakoću i jednostavnost onih koji su do velikih pozicija stigli ozbiljnim radom, zalaganjem i nemerljivom uloženom energijom, a koje prati čvrsta obrazovna osnova i jasan cilj. U ovakvim razgovorima još jednom se uverite zašto su baš neki ljudi na određenim funkcijama, i to zato jer su radeći u tišini, trasirali put ka vrhu.

Njen put ka vrhu, čini se, olakšala je sarajevska jednostavnost, spretnost i snalažljivost, ali i neposredan duh koji prati odlučnost u pogledu.

Ilijana Vavan je od januara ove godine na poziciji generalne direktorke za Evropu ruske kompanije Kaspersky Lab, jedne od vodećih svetskih kompanija za sajber bezbednost. Više od 400 miliona ljudi širom sveta koristi njihov antivirusni program, kao i 270.000 korporativnih klijenata. Prošle godine ova globalna kompanija obeležila je 20 godina rada.

Ilijana Vavan je prošle sedmice stigla u rodno Sarajevo kako bi podržala profesionalni košarkaški kamp koji sponzoriše Kaspersky Lab. Razgovarali smo o karijeri dugoj 20 godina, sportu koji je obeležio jedan deo njenog života, izazovima koji je prate na ovoj poziciji i zašto joj je uzor Bil Gejts.

- Iskreno, svoj uspeh ne doživljavam kao nešto veliko, već kao normalnu stvar. Međutim, u razgovoru sa drugim ljudima steknem dojam da sam ipak uradila nešto posebno, iako lično to doživljavam kao nešto što je išlo prirodnim tokom. Bar mi tako deluje – počinje priču za eKapiju Ilijana Vavan.

Najodgovornija pozicija u Kaspersky Labu

Impresivna je njena karijera u IT sektoru. Pre ove funckije obavljala je niz vodećih uloga u kompanijama kao što su Oracle, Kotron, Saba Software, Juniper Networks, Microsoft, u kojima je bila zadužena za strategiju prodaje u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Sada se ponovo vratila ruskoj kompaniji, u kojoj je od 2010-2012. bila generalni direktor za Zapadnu Evropu. Master diplomu iz kompjuterskih nauka dobila je na Tehničkom univrezitetu Twente u Holandiji.

- Iz Sarajeva sam za Holandiju otišla u aprilu 1992. godine, zato što sam kroz klizanje stekla mnogo prijatelja iz te zemlje i prirodno mi je bilo da odem tamo, jer je u Holandiji brzo klizanje nacionalni sport. Nekoliko godina pre je trebalo da odem u Holandiju, da nastavim klizačku karijeru i studije, ali nažalost moj tadašnji trener je umro i ostala sam u Sarajevu. Onda me je rat poslao tamo gde samoinicijativno nisam otišla.

Studije koje je započela u Sarajevu nastavila je u Holandiji. Dobila je master diplomu, naučila jezik, stekla stalni boravak i bila spremna da gradi karijeru u IT sektoru. Najpre je to bilo programiranje, da bi vremenom dospela do menadžerskih pozicija. Upravo ju je Microsoft doveo u Nemačku, u kojoj danas živi sa porodicom.

- Moja sadašnja pozicija je velika odgovornost. U okviru Kasperskog imam najodgovorniju poziciju kada je reč o tržištima, jer u Evropi doprinosimo sa 40% od ukupnog prihoda kompanije. Pozicija je vrlo kompleksna, jer obuhvata devet regiona. Imamo kancelarije u Danskoj, Holandiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Izraelu, Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj… Pokrivamo i većinu severnoafričkih zemalja, kao i Balkan.

Otkud ljubav ka tehnologiji?


- Odrasla sam igrajući se vozovima i autićima i interesovali su me kompjuteri. Prvi "kompjuter" mi je bio neka mala sprava koju mi je tata kupio, a na kojoj sam vežbala matematičke jednačine. Kod mene je uvek postojala sklonost ka tehnologiji. Sa tatom sam volela da odlazim u njegovu garažu radi popravke automboila. Mene su, u stvari, uvek interesovale neke tipično muške tehnologije. Od prvog osnovne sam znala da ću da radim nešto sa kompjuterima i kasnije nisam uzela u obzir nijednu drugu profesiju.

Ilijana Vavan bavila se i brzim klizanjem u vreme kada je Sarajevo isijavalo samo njemu svojstven sportski imidž. Kaže da ni sada, na nivou nekadašnje Jugoslavije, nisu oboreni njeni juniorski rekordi, a dok je klizala, obarala je i neke seniorske. Bila je i deo reprezentacije Jugoslavije i osvojila državno prvenstvo. Odlaskom u Holandiju prestala je aktivno da se bavi ovim sportom, jer se, kako kaže, morala boriti za egzistenciju.

- Sport je mnogo uticao na mene, jer zahteva dosta odricanja kako bi se postigli rezultati, veliku disciplinu i upornost, tj. sve ono što formira ličnost. Ja sam osoba koja ne odustaje tako lako - kada postavim cilj idem ka njemu. To je jedna od stvari koje čovek nauči u sportu, pogotovo ako je to individualni sport, kojim sam se i ja bavila, jer samo od mene zavisi ostvarivanje određenog rezultata.

Kaže da je ju je sport i ojačao, te naučio kako da se izdigne kada izgubi trku.

- U biznisu, naravno, postoje usponi i padovi i najvažnije je naučiti kako u trenucima krize motivisati samog sebe - da se podigneš i nešto napraviš. Zato sport daje bazu za dalji lični razvoj.

Zašto je i loša odluka, ustvari, dobra?

Relativno lako donosi odluke i smatra da je svaka koja se donese bolja opcija nego da ne donesete nikakvu, "jer se onda tapka u mestu".

- Kada se odluka donese, ili je ispravna ili ne. U svakom slučaju, to vrlo brzo shvatite i naučite nešto o sebi i situaciji. I privatno i poslovno jako brzo donosim odluke. Najpre prikupim sve potrebne informacije a volim da čujem i mišljenja svojih saradnika. Sve je to osnova na kojoj se rađaju moje odluke.

Roditelj su joj bili liberalni i nisu uticali na sestru i u nju u izboru profesije. Sestra je arhitekta i voli umetnički izraz, dok je ona, kako kaže, tehnološki tip. Smatra da roditelji često zbog svojih zabluda utiču na izbor zanimanja svoje dece, što može loše uticati na njih.

- Mama je želela da budem lekar, ali to je bila samo jedna njena izjava, i na tome se završilo. Nikada nije pokušala da utiče na moju odluku šta ću studirati. Danas ni ja ne utičem na svog sina, koji za razliku od mene i muža, koji je takođe informatičar, ima ambicije ka filmu, muzici, zabavi, koncertima. Od pete godine govori kako će biti filmski režiser. Već je počeo da pravi filmove i poštujem njegov izbor.

Mangupluk ili street smart

Prema njenom mišljenju, karakter čini 50% ostvarenog uspeha, a ostalo su talenat, rad, upornost, neodustajanje i pomalo sreće, jer je nekad potrebno naći se u pravom trenutku na pravom mjestu.

- Ipak, splet okolnosti nije odlučujući, to je samo vetar u leđa. Naši ljudi, mislim na Balkance, su vrlo inteligentni i pronicljivi, jer su nas tome naučile istorijske okolnosti i činjenica da su se na našim prostorima vekovima sukobljavale svetske sile. Imamo nešto što Amerikanci zovu "street smart" - mangupluk, inteligenciju koja je vezana za improvizaciju i snalaženje. Upravo je to naša prednost u odnosu na zapadnog čoveka.

Kako smatra, kada se naš čovek nađe u sistemu koji funkcioniše i gde su sve kockice složene, onda smo daleko bolji od svih drugih, jer imamo kombinaciju formalnog i neformalnog obrazovanja. Uz to, naučeni smo da budemo oprezni.

- Naučili smo da osetimo gde vreba opasnost i kako da se bolje odnosimo prema riziku, jer ga vidimo unapred. Imam osjećaj da mnogo bolje od ostalih unapred vidim potencijalnu opasnost. Verovatno ima uticaja i ženska intuicija, koje često nisam svesna.

Fleksibilnost koju imamo takođe je dodatni poen.

- O tome sam razgovarala sa svojim prijateljem, kada mi je pokazao poster na kom Goran Bregović u Francuskoj nazdravlja držeći u jednoj ruci šampanjac, a u drugoj rakiju. Time je poslao poruku da može da se uklopi i u jednu i u drugu kulturu.

Njoj lično inspiracija je Bil Gejts, i srećna je što je imala priliku da počne da radi Microsoftu dok je on još bio CEO.

- Za divljenje je to da novac koji je zaradio ne želi da ostavi nekom drugom, nego želi da ga potroši tokom života, na način da ulaže u razvoj vakcine protiv AIDS-a ili da pomogne iskorenjivanje određenih bolesti u Africi.

Šta bi sa ove distance savetovala sebi kao dvadesetogodišnjakinji?

- Da ima više samopouzdanja. Ne mogu reći da sam tada bila nesigurna u sebe, ali nisam verovala u sebe u onoj meri u kojoj danas verujem. Imam osećaj da sam mnoge šanse propustila i sklanjala se, misleći da nije u redu nametati se, pa su na određene pozicije dolazili oni manje kvalitetni. Ali dugoročno se, ipak, kockice pravilno poslože.

Sledeći izazovi

I dok razgovaramo o ciljevima koje tek želi da postigne na poziciji direktorke za tržište cele Evrope, kaže da joj iz Sarajeva nedostaju ona bezbrižna ćaskanja uz kafu, sa "njenom rajom".

Kaspersky Lab će u narednom periodu raditi na kreiranju sistema koji će biti autoimuni. Inovativno je to što će se sa "odbrane preći na imunitet".

- Želela bih da postignem još veći profit nego što je to sada, da udvostručim biznis ako ikako mogu. Što se tiče pozicije, to mi više i ne igra ulogu, već takmičenje sa sobom i želja da stimulišem ljude koji me okružuju da zajedno napravimo mnogo bolje rezultate. Volim da uložim energiju u ljude i da vidim njihov napredak. To je izazov i cilj - da uvećam ljudski kapital i da oni koji mogu da naprave više, to i ostvare.

Teodora Brnjoš
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.