Izvor: eKapija | Petak, 29.06.2018.| 08:52

Ratka Čolić, nacionalni ekspert GIZ/AMBERO projekta - Strategija urbanog razvoja Srbije biće završena do kraja 2018.

Ratka Čolić
Izrada Strategije održivog i integralnog urbanog razvoja Srbije do 2030. godine formalno je započeta u januaru 2018. godine, zaključkom Vlade Srbije. Međutim, skoro godinu dana pre toga radili smo na pripremi projektnog zadatka, odnosno svega onoga što je potrebno da bi se došlo do zaključka. Rad na ovakvom dokumentu je rezultat prethodnih faza GIZ projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji" ("Strengthening Municipal Land Management in Serbia") koji u Srbiji sprovodi konzorcijum AMBERO-ICON, a realizuje se od 2010. godine i u toku je treća, završna faza.

Ovako Ratka Čolić, nacionalni ekspert projekta "Unapređenje upravljanja zemljištem na nivou lokalnih samouprava u Srbiji", objašnjava dokle se stiglo sa izradom dokumenta koji bi trebalo da unapredi urbani razvoj Srbije, ali i postavi standarde koji će doprineti bržem usklađivanju sa normama Evropske unije. Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, odlučio je naime, da se uz podršku GIZ projekta, pristupi izradi Nacionalne strategije integralnog urbanog razvoja, što je novina u Evropi, a pokazuje da smo na tragu globalnih savremenih tendencija.

Kako navodi u razgovoru za eKapiju, vođenom za vreme trajanja Letnje škole urbanizma koju su Udruženje urbanista Srbije i Republički geodetski zavod organizovali od 31. maja do 2. juna u Etno selu Stanišići kod Bijeljine (BiH), prema prethodno testiranim instrumentima planiranja na lokalnom nivou i uviđanjem dobrih pozitivnih rezultata, tim projekta je uspeo određene stvari da podigne na nacionalni nivo.

- Posle usvojenih strategija integralnog urbanog razvoja u Kragujevcu 2012. godine, Užicu 2013. i Kraljevu 2014, praktično smo prvi put u Srbiji testirali nove evropske instrumente planiranja urbanog razvoja. Oni su interesantni zato što povezuju planiranje sa realnim izvorima finansiranja i što se usmeravaju na definisanje prioriteta urbanog razvoja. Do sada smo u izradi Strategije održivog i integralnog urbanog razvoja Srbije do 2030. uradili trećinu posla, a sve bi trebalo da bude kompletirano do kraja godine - ističe sagovornica eKapije.

eKapija: Na koji način funkcionišu novi evropski instrumenti planiranja urbanog razvoja?

- Njihova karakteristika je jedan veoma naglašen participativan pristup, uključivanje kako javnosti, tako i relevantnih aktera u lokalnoj sredini, iz sva tri sektora – javnog, komercijalnog i nevladinog. To su ozbiljni procesi, ali tako se obezbeđuje legitimitet, i to je praktično i zahtev Evropske unije. Zato će ovi naši gradovi, koje sam navela, sada moći vrlo lako da apliciraju za sredstva iz evropskih fondova koji se odnose na podršku urbanom razvoju.

eKapija: Da li prilikom izrade Strategije imate neke uzore na koje se ugledate? Kakva su iskustva drugih zemalja?

- Nemci imaju svoju nacionalnu strategiju i njihova iskustva su nam jako značajna. Takođe je i Poljska pre nekoliko godina donela tu strategiju, nakon ulaska u EU, pošto je bila kritikovana da zbog njenog nedostatka i niskog nivoa apsorpcionih kapaciteta ne može u potpunosti da iskoristi evropske fondove.

Cilj našeg projekta je upravo razvijanje kapaciteta za nove savremene instrumente planiranja urbanog razvoja, kako bismo omogućili našim opštinama i gradovima da prate savremene tendencije kad je u pitanju orijentacija ka tržišnim uslovima planiranja. To jeste novina za nas, jer se menjaju koncepti, instrumenti, procedure, ali se sam sistem planova ne menja značajno. Ovo su zapravo dodatni instrumenti koji se odnose na usmeravanje razvoja.

eKapija: Ko sve učestvuje u izradi Strategije i šta Srbija može da očekuje od evropskih fondova nakon njenog donošenja?

- Imamo takozvana tri stuba učesnika – Radna grupa, u kojoj su predstavnici ministarstava i resornih institucija na nacionalnom nivou, kao i lokalnih samouprava, zatim uži radni tim - tehnički, gde je angažovan Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije i njihovi stručnjaci i treća, najšira, proširena radna grupa koju čine naše kolege, stručnjaci, iz najrazličitijih nacionalnih i lokalnih institucija koji se bave urbanim planiranjem, ali i oni koji se bave planiranjem lokalnog ekonomskog razvoja, iz lokalnih Kancelarija za LER, regionalnih razvojnih agencija i predstavnici civilnog sektora.

Što se tiče efekata donošenja Strategije, bićemo prepoznati kao ozbiljan partner, jer pokazujemo ozbiljnu političku volju da neke stvari na nacionalnom nivou prepoznamo i definišemo kao prioritete. Planiranje nije novina kod nas, ali ovakav pristup da povezujemo planiranje sa realnim izvorima finansiranja jeste i to daje ozbiljnu podlogu za razgovore i sa međunarodnim donatorima, evropskim institucijama, razvojnim bankama, domaćim bankarskim sektorom, ali i domaćim privatnim sektorom, jer je poznato da se svi oni pridružuju kad vide da postoji ozbiljna politička volja i definisan prioritet. Drugo, dobija se legitimitet odluka kojima se obraćate javnosti.

eKapija: I urbanisti će morati da se prilagode novim instrumentima i novom pristupu poslu? Kakve su njihove prve reakcije?

- Naše lokalne sredine već sprovode različite projekte kroz Srbiji trenutno dostupne fondove. Druga je stvar što urbanisti, planeri, dugi niz godina nisu ni bili uključivani u takve vrste projekata i što nisu imali ni vrstu znanja za takav način primene instrumenata. Ovo nije tradicionalan pristup. Vi ovde morate da razumete i zahteve tržišta, nove politike koje se odnose na zaštitu životne sredine, morate sve to da proverite sa ekspertima...

Ipak, treba naglasiti da smo suočeni sa zahtevima i izazovima koji su potpuno kontradiktorni. S jedne strane, tržište zahteva brze odluke, otvaranje za investicije, podsticanje zapošljavanja, skraćivanje procedura i podizanje naše pozicije na Doing Business listi u smislu izdavanja dozvola. Sa druge strane, traži se demokratičnost procesa, transparentnost, provere, analitika. Dakle, skraćivanje i ubrzanje procesa idu nauštrb urbanizma. Recimo, u Nemačkoj je danas prosečno vreme izrade Plana detaljne regulacije 2,5 godine, dok kod nas tako nešto ne smete ni izgovoriti.

eKapija: Zašto su nam još važne evropske politike?

- Mislim da su za Srbiju važne jer je kod nas fokus na podsticanju lokalnog ekonomskog razvoja i investicija. To je potpuno u redu i nama je to potrebno, jer imamo ozbiljno siromašenje lokalnih samouprava. Ono što nam je važno je da se evropske politike urbanog razvoja zasnivaju na konceptu održivog razvoja. Znači, da - razvijamo ekonomiju, ali moramo paralelno da razmišljamo i o ekološkim i socijalnim aspektima.

eKapija: Koji su još dosadašnji rezultati GIZ projekta, u sektoru koji se odnosi na Strategiju održivog i integralnog urbanog razvoja Srbije do 2030?

- Uspeli smo da testiramo pojedine instrumente i pokazali su se sasvim dobro u Srbiji, bez narušavanja postojećeg sistema. Na primer, kako primeniti studije izvodljivosti, kako unaprediti stratešku procenu uticaja na životnu sredinu da bude bliže standardima EU. Izradili smo i priručnike, publikacije o klasifikaciji namena i primeni planskih simbola – u pitanju je standardizacija namena u planiranju, u izradi planskih dokumenata, i tu se zaista približavamo nečemu što su savremene tendencije.

Mi to imamo tradicionalno u praksi, ali nije bilo sistematizovano, tako da je dobro što smo to skupili na jedno mesto, prvenstveno zbog investitora koji onda imaju jasnu sliku šta je u planu i šta stoji iza koje oznake. Takođe, možemo da unapredimo i sudsku praksu.

eKapija: Koliko je danas srpski sistem urbanog razvoja usklađen sa evropskim standardima i direktivama?

- Mi smo, kada je reč o procedurama u planiranju, veoma slični evropskom i nemačkom sistemu. Tu smo napravili jedan iskorak uvođenjem ranog javnog uvida i dvostepene participacije, jer smo se time u potpunosti izjednačili sa evropskim procedurama. Bilo je teško, ali smo uspeli 2014. godine da inkorporiramo u Zakon o planiranju i izgradnji.

Inače, naša praksa tradicionalno jako pažljivo prati savremene trendove, izazove i nova dokumenta, i trudi se da unapredi način rada. Naši urbanisti su uvek bili prepoznatljivi i imala sam priliku da čujem od stranih kolega da je jugoslovenska praksa planiranja bila uvek priznata u međunarodnim krugovima. Uvek smo bili na neki način interesantni kao pristup, koncept i kvalitet koji se nudi iz stare jugoslovenske škole planiranja.

Sa druge strane, prolazimo više od 20 godina tranzicijski period plus savremene izazove, od globalizacije, preko evropskih integracija, do izazova koji pogađaju sve zemlje širom sveta, a koji se odnose na klimatske promene, demografsko starenje stanovništva, problematiku koja se odnosi na migrante...

eKapija: Kakva su vaša očekivanja od Nacionalne strategije?

- Ova Nacionalna strategija može da pomogne da se sagledaju prioriteti na nacionalnom nivou i da se vidi koliki su to ne samo problemi, već i potencijali koje možemo da angažujemo. Tako će sama strategija imati svoje sanacione, kao i razvojne mere, ali mora da otvori poligon i za inovacije. To i jeste njen zadatak.

Marko Andrejić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.