Izvor: Novosti | Nedelja, 24.06.2018.| 16:46
Izdvojite članak Odštampajte vest

Jorgovanka Tabaković, guvernerka NBS - Dinar jak, kurs ostaje stabilan

Jorgovanka Tabaković (Foto: YouTube)
Sve što radimo, radimo zbog ljudi i sa ljudima. I u narednom periodu naš prioritetni zadatak biće nastavak odgovorne politike na ostvarivanju osnovnih ciljeva - niske i stabilne inflacije i finansijske stabilnosti, u korist svih građana i privrede - kaže, u razgovoru za Novosti, guverner Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, koja je nedavno, drugi put, izabrana na tu funkciju, koju će obavljati narednih šest godina.

Šta očekuje NBS u narednom periodu, a šta privredu i građane kao korisnike?

- Zadatak NBS i guvernera je da svoje ciljeve postave i ostvaruju gledajući makroekonomsku sliku i opštu korist, tako da oni ne idu u prilog nikome pojedinačno i izuzetno - dužniku, banci, uvozniku, izvozniku, međunarodnim institucijama - već svima kao međusobno uslovljenoj i zavisnoj celini. Te ciljeve ćemo, kao i do sada, ostvarivati u koordinaciji s Vladom, kao dve ruke istog državnog organizma, jer je to jedini način da u radu na zajedničkim ciljevima imamo rezultate.

Na jesen nas očekuje uvođenje instant plaćanja. Da li su banke spremne za tu uslugu?

- O svim novinama koje uvodimo blagovremeno informišemo i u njih uključujemo sve relevantne učesnike, u koje svakako spadaju i banke. Jedan od najznačajnijih projekata na kojima radimo jeste primena instant plaćanja. Taj projekat započeli smo sredinom 2017, a planirano je da 22. oktobra ovaj sistem počne s radom. Od trenutka kada smo odlučili da započnemo uvođenje ovog sistema, koji će omogućiti prenos novčanih sredstava 24/7/365, uključili smo u projekat sve banke, i verujemo da i one vide interes u uspostavljanju ovog najsavremenijeg načina plaćanja.

A da li su spremne da jasno prikazuju svoje provizije i klijente redovno izveštavaju o naknadama koje naplaćuju?

- Jasan i transparentan prikaz svih naknada predviđen je nedavno usvojenim izmenama i dopunama Zakona o platnim uslugama, koje će dodatno unaprediti zaštitu korisnika finansijskih usluga. Građanima se omogućava da bolje razumeju terminologiju banaka, jer će one biti u obavezi da koriste zajedničku terminologiju koju će NBS propisati. Biće utvrđena lista reprezentativnih platnih usluga u vezi sa platnim računom - ista za sve banke, i one će biti dužne da je, s navedenim iznosom naknade za svaku uslugu pojedinačno, dostave korisniku u predugovornoj fazi. Banke će biti dužne i da najmanje jednom godišnje dostave korisniku zbirni izveštaj o svim naplaćenim naknadama za usluge povezane sa njegovim računom.

Kakva je sudbina Komercijalne banke? Da li će biti prodata ili će država zadržati značajno vlasničko učešće?

- Postupak privatizacije Komercijalne banke je u toku. Aktivnosti na pripremi banke za privatizaciju su u nadležnosti rukovodstva banke, odnosno njenih akcionara, a u skladu sa sporazumom akcionara, u planu je prodaja paketa akcija u njihovom vlasništvu. Propisi predviđaju da Ministarstvo finansija dostavlja nacrt tenderske dokumentacije NBS, radi davanja mišljenja na deo koji se odnosi na dokaze o finansijskom stanju i dobroj poslovnoj reputaciji potencijalnog sticaoca banke.

I Telenor banka je opet objavila prodaju, ovog puta češkom fondu?

- Što se tiče Telenor banke, do sada nam nije podnet zvaničan zahtev za sticanje vlasništva, ali smo obavešteni da postojeći akcionari banke rade na prodaji vlasništva. Uslovi za ulazak na srpsko bankarsko tržište su jasni i transparentni, a kriterijumi za njihovu ocenu detaljno su utvrđeni našim internim aktima i procedurama. Podržavamo dolazak bonitetnih i reputabilnih investitora, pri čemu vodimo računa i o mogućem uticaju tih investitora na dalji razvoj bankarskog tržišta. Upravo zahvaljujući takvom pristupu NBS, promene vlasničke strukture u bankama u prethodnom periodu nisu na bilo koji način ugrozile stabilnost bankarskog sistema.

Da li će kamatne stope na dinarske kredite i dalje padati? Može li da se očekuje porast kamatnih stopa na zaduživanje u evrima?

- Zahvaljujući ublažavanju monetarne politike NBS, poslednjih godina imali smo oštar pad kamata na dinarske kredite. U odnosu na septembar 2013, kada je i započet trend pada kamata, prosečna stopa na novoodobrene dinarske kredite niža je, prema poslednjim podacima, za 10,1 procentni poen i iznosi 8,8%. Iako su centralne banke pojedinih zemalja počele da povećavaju svoje referentne stope, niski inflatorni pritisci u Srbiji nama su omogućili da i u aprilu i maju dodatno snizimo referentnu kamatnu stopu na tri odsto. Naše odluke o visini ove stope i u narednom periodu zavisiće od procene jačine inflatornih pritisaka, kao i od ukupnih kretanja na domaćem i međunarodnom tržištu. Istovremeno, na kretanja kamata na međunarodnom finansijskom tržištu uticaće monetarne politike vodećih centralnih banaka, koje će u velikoj meri zavisiti od brzine njihovog ekonomskog oporavka.

Stabilnost dinara i devizni kurs?

- O kretanjima kursa i kretanjima na deviznom tržištu možda najilustrativnije govori podatak da smo od početka godine kupili milijardu evra da dinar ne bi previše jačao. To znači da je, uz obezbeđenu relativnu stabilnost domaće valute, obezbeđena i garancija da će u eventualnim potresima koji bi mogli da dođu iz međunarodnog okruženja NBS imati čime da garantuje tu stabilnost. Znate da na kretanje kursa, pored faktora iz domaćeg okruženja, značajno utiču i dešavanja u međunarodnom okruženju. Iako su ta dešavanja u proteklom periodu bila prilično turbulentna, zbog čega su slabile valute pojedinih zemalja, pa i nekih zemalja regiona, kretanja na našem tržištu su u velikoj meri bila otporna na šokove iz inostranstva. To je rezultat sve boljih pokazatelja i perspektiva domaće ekonomije, a time i većeg poverenja stranih investitora za ulaganje u Srbiju.

Banke su u proteklom periodu dodatno smanjile nivo problematičnih zajmova?

- Zaključno sa aprilom 2018, stopa problematičnih kredita pala je na 8,8%, što je najniži nivo učešća ovakvih pozajmica još od momenta kada se taj pokazatelj uopšte prati, odnosno od kraja 2008. godine. To je rezultat dugoročnih napora i sistemskog pristupa NBS i Vlade na rešavanju ovog pitanja. Kao rezultat našeg opredeljenja za tržišni način rešavanja problematičnih kredita, oni su smanjeni za 13,4 procentna poena u odnosu na avgust 2015, kada je usvojena strategija za njihovo rešavanje.

Na koji način banke najčešće rešavaju ovakve zajmove - otpisom, delimičnom naplatom ili prodajom?

- Banke su pitanje problematičnih kredita dominantno rešavale otpisom i ustupanjem potraživanja trećim licima. Ali povoljna makroekonomska kretanja i rast privredne aktivnosti takođe su doprineli padu ovih kredita, i to kroz njihov osetno niži priliv, kao i urednije servisiranje obaveza onih koji su već imali probleme u otplati.

KREDITI U "ŠVAJCARCIMA"

Vrhovni kasacioni sud odlučio je da svi predmeti na temu kredita u švajcarskim francima budu rešeni do 1. oktobra.

- Poštujući nezavisnost sudstva, ne komentarišemo odluke sudova, ali te odluke, kao i do sada, pažljivo pratimo i, kada ocenimo da je neophodno, preduzimamo odgovarajuće mere. Nikada nisam obećavala ono što nije u granicama moje nadležnosti, niti mi sudovima, bankama ni bilo kome drugom možemo da namećemo odluke o nečemu što je njihova odgovornost i njihov mandat. NBS je, uz uvažavanje principa pravne sigurnosti, tržišnog poslovanja i odgovornosti svih za preuzete obaveze, 2013. donela preporuku, a 2015. godine i odluku za olakšavanje položaja korisnika kredita u švajcarskim francima, ali ne može da se meša u pojedinačne ugovore klijenata i banaka.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.