Izvor: eKapija | Sreda, 06.06.2018.| 15:57

KO SU VINARI SRBIJE: Dragana Janjić - Vila

Dragana Janjić
"Nostalgiju" i "bonacu" viđa samo u čaši, a "sevdah" joj je, kao i svim južnjacima, stari "kardaš". Vinska vila, Vranjanka Dragana Janjić, suvlasnica prve ženske vinarije u Srbiji, stalno je u pokretu i ništa joj nije teško - ni da vodi vinariju, ni svi mali i veliki porodični poslovi, stalna putovanja...

"Kad najviše ne možeš, tad najviše moraš", smeje se i kaže da iako joj ništa nije teško, nije baš da "nikad nije teško". Trudi se da ne zapostavi stare prijatelje (iako ponekad druženja zakazuje i mesec dana unapred), da vikende posveti porodici, da upozna nove destinacije, a da istovremeno vodi jednu od najmlađih i najuspešnijih vinarija u Srbiji.

Ne krije da je uz bebisiterku često "spasava" i "baka i deka servis", i da su njeni mališani uveliko navikli na rute od Beograda do Vranja - naročito kada ona treba da nastavi dalje, najčešće put niškog aerodroma, a potom na važan sastanak u inostranstvu, sajam, prezentaciju...

Vinarija Aleksić koju vode tri sestre - Dragana, Maja (Aleksić Ilić) i Marija (Aleksić), na tržište je izašla pre 6 godina, i to hrabro - sa sedam etiketa istovremeno. Taj broj stigao je do 14, a danas imaju ukupno 20 zaposlenih, godišnju proizvodnju od 350.000 litara, sedam izvoznih tržišta. Vinsku priču upotpunjuje i tehnološkinja Jelena Živanović, pa ne čudi da su se opredelile za moto: "ženskih ruku delo". I vinarsku tradiciju, nasledile su po "ženskoj liniji", od majke Dalmatinke, koja je udajom stigla u Vranje.

Porodica Aleksić, inače, već trideset godina bavi se preduzetništvom.

- Kada radite ono što volite i živite od te ljubavi, onda je vaš posao - vaš život. Mi smo pre šest godina nastavile porodičnu preduzetničku tradiciju i krenule na sopstveno vinsko putovanje. Sada smatram da je to najbolja odluka koju smo mogle da donesemo.

Ko je ovde gazda?

Priča o ženskim vinima naišla je odmah na simpatije na tržištu, ali nije tajna da je na početku bilo i "neobičnih" reakcija.

- Dođu ljudi, pa me pitaju: "Aha, vi ste direktor, a ko je vlasnik?" Ja kažem da sam i vlasnik. "Dobro, a ko je gazda?" - priseća se Dragana anegdota iz vremena pre nego su se "vina, ženskih ruku delo" pročula.

Na nepisana pravila se nisu previše obazirali ni kad su izlazili na tržište, pa je tako ova vinarija pre šest godina odmah startovala sa sedam etiketa. Danas ih imaju ukupno 14, a za ovu godinu pripremaju još tri.

- Hteli smo sve - smeje se Dragana.

- Mislim da tu ima i udela i činjenica da smo izuzetno mlad kolektiv, prosek godina u vinariji je 31. Hteli smo i internacionalne i autohtone sorte, i belo, crveno, roze... Trudimo se da stalno probamo nešto novo, da eksperimentišemo, da vidimo koje sorte i vrste vina će se kako pokazati, da li će opstati, da li nešto treba da se izmeni. Ne odustajemo od srpskog hrasta, ni za bela ni za crvena vina. Sa ove distance, mislim da je veliki broj etiketa u startu bio dobra ideja, što se pokazalo i na tržištu.

Podrum Aleksić godišnje proizvede oko 350.000 litara crvenog, belog i roze vina - nostalgiju, bonacu, kardaš, svedah, barbaru, arno, žuti cvet, amanet... Krajem prošle godine, predstavili su i "biser", svoj prvi penušavac, od smederevke, koji se iz Londona sa Decanter ocenivanja vratio sa srebnom medaljom.

Ponosni su i na malu bocu (0,187 l) koju već dve godine imaju u ponudi i strpljivo pozicioniraju na tržištu, iako, kaže, kritičari tvrde da "to nije pravo vino"... Insistiraju na identičnom kvalitetu i u malom i u klasičnom pakovanju. "Mala" bonaca i "mali" kardaš, odnedavno su i jedina domaća vina u avionima kompanije Air Serbia.

U narednim godinama, vinariju očekuje još dosta posla. U planu je proširenje proizvodnog dela - pre svega za crvena vina, kako bi ona mogla duže da odležavaju.

Vinarija Aleksić do ovog proleća radila je isključivo sa grožđem iz kooperacije, a sada su pokrenuli i podizanje sopstvenih vinograda. U zakup su, na trideset godina, dobili 70 ha državne zemlje, na kojoj su nekada su bili vinogradi koji su iskrčeni pre nekoliko godina.

- Svih ovih godina vino se proizvodilo od grožđa iz kooperacije sa željom da jednog dana imamo i sopstvene vinograde. Konačno je došao i taj trenutak. Spemni smo za nove izazove.

Pun rod novih vinograda, pak, očekuje se tek za šest godina, tako da je pred vinarkama dug put.

Draganu smo pitali i da li je istina da je važno iz koje se čaše pije vino, ili je to samo lepa priča za turiste.

Čaša vina za kraj dana...

- Pored temperature serviranja vina i izbor čaše je vrlo bitan. Časa veoma utiče na utisak o vinu i za kompletan užitak treba birati onu pravu. Pravilan izbor doprinosi da se iz vina izvuku i istaknu sve najbolje karakteristike ukusa, pre svega aroma i harmonija. Imala sam prilike da prisustvujem sjajnoj prezentaciji čuvenog svetskog proizvođača čaša koji je napravio čaše prema sorti vina, a sve u cilju prikazivanja vina u najboljem svetlu.

Naša sagovornica otkriva da najviše voli sovinjone i rizlinge ("iako rizling zasad ne pravimo..."), ali da nema omiljeno vino:

- Za mene, izbor vina zavisi od trenutka, društva u kome se nalazim, ambijenta, hrane, raspoloženja... I vino jeste stvar trenutka. Društvo uvek doprinosi utisku, ali moja čaša vina na kraju dana je mali ritual od kojeg ne odustajem.

Porodica

Na proslavi dvadeset godina porodične firme, Draganin otac izrekao je rečenicu za koju naša sagovornica veruje da je jedan od najboljih saveta koji je dobila: "Moj kapital nije imovina, već tržište i ljudi".

Maja Aleksić Ilić, Dragana Janjić i Marija Aleksić
Ovog stava, u poslu se drže i tri vinske vile. Inače, Dragana je od Maje starija dve i po, a od Marije 13 godina. Najstarija i najmlađa sestra su ekonomistkinje (Marija je još na studijama), a Maja je diplomirala tehnologiju.

- Maja i ja smo vinograde u detinjstvu viđale samo kod dede u Dalmaciji... Marija je najmlađa i ona je još kao dete učestvovala u samim počecima proizvodnje vina. Sve tri smo veoma bliske, bez obzira na razliku u godinama, temperament... Odlično se razumemo i dopunjavamo. Naravno, u poslu mi je i podršla koju imam od supruga neprocenjiva. On je uvek tu da me sasluša, posavetuje, bodri i pomogne u rešavanju nedoumica. Sve što ne znam, uvek njega prvo pitam.

Vinske drugarice

Uprkos mnogobrojnim obavezama, Dragana ne propušta da jednom godišnje, sa svojim "vinskim drugaricama", otkriva nove svetske destinacije.

- Šest po karakteru različitih žena spojila je ljubav prema vinu. Tradicionalno, jednom godišnje, uz domaće obilazimo i vinarije u Evropi. To su putovanja koja se unapred isplaniraju i ne otkazuju. Poseban je užitak upoznati vino na mestu gde nastaje, ali i razmeniti znanje i isustva sa kolegama vinarima.

M.M.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.